Reklame
saveti za anksiozne ljude

Šta znači kad neko ne voli da se slika

Oni među nama koji ne žele pažnju javnosti, nekada su mnogo lakše mogli da se sakriju.

pisao Christian Jarrett
28 Septembar 2018, 6:24am

Easton Oliver/Unsplash

Ovaj članak je prvobitno objavljen na TONIC.

Šaljite nam na tonic@vice.com opise svoje anksioznosti, a mi ćemo pokušati da vam ponudimo korisne savete.

Neki ljudi su prirodno talentovani za poziranje pred kamerom – ja nisam jedna od njih. I kad su me roditelji kao malu ubeđivali da se slikam sa drugom decom na rođendanu, i kad me je prijateljica na silu ugurala u svoj Instagram stori, mene pred kamerom momentalno hvata panika. FaceTime zahteve na telefonu odbijam, kao i poznanike opsednute pravljenjem selfija. Često mi je teško da podnesem svoj lik ili glas kad mi puste snimak: primećujem loše držanje, odeću koja mi ne stoji kako treba, boju glasa. Opet, sve mi više smeta što ne mogu da se pridružim grupi, plašim se da bih jednog dana mogla da zažalim što nisam bila vidljiviji deo određenih iskustava. Kako da savladam kamerofobiju?

Oni među nama koji ne žele pažnju javnosti nekada su mnogo lakše mogli da se sakriju. Pre ajfona i Instagrama, dešavalo se da priđe neki smarač sa fotoaparatom i pokvari nam bezbrižne trenutke, ali bilo je moguće na brzinu se skloniti na drugu stranu sobe, ili strateški skoknuti do toaleta. Ovih dana, naravno, svi prijatelji i poznanici su potencijalni paparaci – hteli mi to ili ne, završićemo na nečijim društvenim mrežama.

Kažeš da si izrazito samokritična po pitanju izgleda, pa zato imajući u vidu pretnju snimanjem koja danas vreba sa svih strana, razumljiv je osećaj neprijatnosti koji ti se javlja. Ipak, postoje i dobri razlozi za nešto manju brigu.

Na primer, ako se plašiš da te na fotografiji ne uhvate sa nepoželjnim izrazom lica ili u nezgodnoj pozi, potraži utehu u rezultatima istraživanja koji kažu da drugi ljudi o našim slikama sude daleko manje strogo nego što to radimo mi – posebno ako su se nekad i sami našli u takvoj situaciji, a realno, većina verovatno jeste.

Imaj u vidu da je sasvim uobičajeno nezadovoljstvo sopstvenim izgledom na fotografiji. Za ovo postoje razna psihološka objašnjenja, između ostalog činjenica da smo navikli da sebe gledamo samo odražene u ogledalu pa nam stvarni prikaz deluje čudno. Takođe, glas nam na snimku zvuči neobično jer smo navikli da ga čujemo kako odjekuje unutar lobanje



Još jedan je faktor mogućnost da svoje fotografije ocenjuješ u skladu sa nerealno visokim standardima, pošto si sama upoznata sa optimalnim izgledom svoje kose, odeće, ili tela. Imaj zato u vidu da većina drugih ljudi prosto nije sposobna da tvoju sliku sagleda do te mere kritično.

Štaviše, delom ta potreba da zabeležimo savršen prikaz samih sebe inspiriše beskrajno pravljenje brižljivo aranžiranih selfija. I tu su naša očekivanja u neskladu sa stvarnošću. Većina nas smatra da optimalno izgleda kad sama napravi selfi, rezultati istraživanja kažu da posmatrači ocenjuju isu osobu kao atraktivniju, pristupačniju, manje narcisoidnu, ako joj je fotografiju snimio neko drugi.

Takođe bi mogao da te uteši takozvani „efekat mažoretkinja”, dokazan fenomen pri kom ocenjujemo lica kao privlačnija kada su deo grupe nego kada su izolovana. Ako sama pogledaš sliku na kojoj si sa prijateljicama, verovatno se fokusiraš samo na sebe i analiziraš svaku sitnu manu, dok vas drugi koji tu sliku vide onlajn posmatraju kao grupu, pa procenjuju prosečnu privlačnost umesto individualne.

Na stranu svi ovi podaci koji sugerišu da sama sebi najstrože sudiš, možda bi mogla i da se bolje pripremiš. Protiv panike za koju kažeš da ti se javlja najbolje pomaže priprema. Pokušaju unapred da isplaniraš kako ćeš se postaviti, ma koliko trivijalno zvučalo, kad bude došlo vreme za slikanje kako bi imala osećaj da kontrolišeš situaciju. Ako poziraš, na primer, na neke je detalje moguć uticati – pravac pogleda, izraz lica. (Studije su pokazale da pogled u oči uz osmeh posmatračima deluje i pametnije i privlačnije.)

Sa praktične strane, informiši se unapred oko detalja u vezi sa tagovanjem slika i zaštitom privatnosti na internetu. A što se tiče straha od izostanka iz zabeleženih iskustava, ne zaboravi da se očekuje da će tokom meseci i godina mnoge digitalne slike biti ili izmenjene ili obrisane.

Za kraj: pošto kažeš da ti se često ne sviđa kako ti kosa ili odeća izgledaju na fotografijama, zapitaj se da li možda zanemaruješ te detalje kada nije vreme za slikanje? Ako to jest slučaj, i posebno ako je strah od kamere toliko uzeo maha da ga više ne podnosiš, možda bi trebalo da malo ugodiš sebi i povedeš više računa o svom izgledu.

Čak je moguće da fobija i nije osnovni problem, već samo simptom prejake samokritike i samoosude. Ako se ispostavi da je to slučaj, bolje rešenje bi mogao da bude pokušaj da pokažeš sebi malo više razumevanja, da se pema sebi odnosiš isto kao što bi prema bliskoj prijateljici.

Dr Kristijan Džeret (@Psych_Writer) je psiholog i auto (The Rough Guide to Psychology and Great Myths of the Brain). Njegova nova knjiga o promenama ličnosti biće objavljena 2019. u izdanju Simon and Schuster.