Reklame
seksualni napad

Muškarci i dalje ne razumeju kako funkcioniše dobrovoljni pristanak na seks

Novo istraživanje pokazalo je da su heteroseksualni muškarci skloni da pogrešno protumače situacione faktore, poput prethodnog intimnog odnosa sa ženom, kao pristanak.

pisao Leila Ettachfini
20 Decembar 2017, 7:02am

Ovaj članak je originalno objavljen na sajtu Broadly.

Seksualni napad je bila glavna tema ove sezone — i to s dobrim razlogom. Od Harvija Vajnstina do Roja Mura, obelodanjeno je da je gomila muškaraca na poziciji moći godinama navodno seksualno napastvovala i zlostavljala žene. I za promenu, mnogi od njih se sada suočavaju sa pravim posledicama svog ponašanja. Kao rezultat toga, muškarci se ponašaju malo opreznije na radnom mestu i van njega — bilo da su njihove namere da budu saveznici žena ili da bi se osigurali da neće imati posla sa kadrovskim. Ali ako smo nešto naučili iz poplave skorašnjih optužbi i većine razgovora na ovu temu koji su usledili, onda je to da mnogi ljudi (posebno muškarci) i dalje do kraja ne razumeju kako da se postave prema seksualnim granicama. Nova studija koja se bavi time kako muškarci tumače seksualnu interakciju pokazuje da uprkos naporima neumornih aktivista, edukatora i žena po koledž kampusima širom zemlje, muškarci su i dalje prilično nevešti u prepoznavanju dobrovoljnog pristanka na seks.

Studija — naslovljena "Situacione i dispozicione determinante doživljaja seksualne želje i pristanka na seks među muškarcima na koledžu: Analiza faktorijalnih vinjeta" — sastojala se od 145 heteroeksualnih muških studenata sa koledža prosečnog uzrasta od dvadeset godina koji pohađaju neki veliki univerzitet na jugoistoku Sjedinjenih Država. U telefonskom razgovoru sa Broadly-jem, doktor Ričard I. Matson, jedan od autora studije, priznaje da je studija rađena na malom uzorku i specifičnoj demografskoj kategoriji (92 odsto belaca, 58 odsto protestanata) i kaže da se trenutno analizira propratna studija sa šarolikijim učesnicima. Ali ova postojeća i dalje nudi neke značajne zaključke.

U digitalnoj anketi, svaki student je dobio šest kratkih, izmišljenih scenarija sa ženom. U svakoj hipotetičnoj situaciji, muškarcima je rečeno da se radi o ženi "koja im je veoma privlačna i sa kojom se nadaju da će imati seks".

Svaki scenario u paketu varirao je opis žene prema više faktora, uključujući njenu odeću, seksualni istorijat, konzumiranje alkohola, istorijat međusobnog odnosa i stepen intimnosti iskazan tokom interakcije, koji su odabrani na osnovu "istraživanja koja su pokazala da se često doživljavaju kao pokazatelji seksualne namere i da utiču na doživljaj treće strane povodom žrtvine 'odgovornosti' za seksualni napad", prema rečima studije. Svaka vinjeta podrazumevala je i različitu reakciju žene posle eksplicitnog poziva na seks, iskazujući različite stepene pristanka, odbijanja ili pasivnosti, izražene kroz neverbalno, verbalno i kombinovano verbalno/neverbalno ponašanje.

Nakon što im je prikazan svaki scenario, od učesnika je traženo da reakcije ocene gradacijom od 1 (snažno nesglanje) do 7 (snažno slaganje) na tri pitanja: Koliko misle da žena želi da unapredi seksualnu interakciju, koliku je voljnost (pristanak) pokazala da unapredi seksualnu interakciju i do koje mere je iskazala pristanak na seks.

Rezultati ankete su zastrašujući ali ne i iznenađujući: prema doktoru Metsonu, muškarci u studiji bili su skloni da izjednače pristanak sa seksualnom željom ili, drugim rečima, pretpostave da se, ako procene da žene želi da unapredi seksualnu interakciju, to automatski računa kao njen pristanak. U scenariju u kom žena nije odgovarala na muškarčeve pozive na seks, tačnije "prestaje da odgovara ali vam se ne opire ni na koji način", prosečni odgovori muškaraca bili su 3,71 na skali od jedan do sedam — vrlo malo manje od 4 (niti se slaže niti se ne slaže), što doktor Metson naziva "prelomnom tačkom da li je došlo do pristanka."

Kao što je moglo da se predvidi, verbalno odbijanje ili pristanak imali su najniži ili najviši prosek, sugerišući da muškarci razumeju pristanak ili izostanak istog kad se prenese na ovaj način. Ipak, prosek za verbalno odbijanje bio je 2,34, što znači da kad je žena u scenariju rečima izrazila odbijanje na poziv na seks, nije smesta shvaćeno da ne pristaje na poziv.

Nadalje, mnogi muškarci su konstantno pogrešno tumačili situacione faktore, poput prethodnog intimnog odnosa sa ženom, kao pristanak. "Naši rezultati nadalje pokazuju da muškarci stalno mešaju kontekstualne faktore koji ukazuju na seksualnu želju sa podrazumevanjem pristanka", stoji u studiji. Doktor Metson ovo dodatno objašnjava: "Ako su učesnici razumeli da kod žene postoji želja, oni su onda shvatili da ona komunicira spremnost da se ide dalje u seksualnoj interakciji i takođe verovali da komunicira krajnji pristanak na seksualni odnos."

Nakon što su muškarci predali svoje tumačenje tih raznih scenarija, od njih je traženo da popune niz upitnika ličnosti i stavova koji su merili njihove karakteristike psihopatije, empatije, stepene agresivnog seksizma, prihvatanja mita o silovanju i stavove prema hipermuževnosti. "Postoji solidna literatura koja govori da su određeni tipovi muškaraca koji poseduju određene tipove karakteristika skloniji da se upuste u seksualni napad", kaže doktor Metson. I iako postoji istraživanje koje potkrepljuje ovu ideju, Metson i njegove kolege otkrili su da se većina odgovora koje su dobili "pojavila u funkciji različitih situacija, za razliku od opštih sklonosti pojedinca." Ovi rezultati ukazuju na još jednu neprijatnu istinu: čak i napredni muškarci koji poštuju žene mogu pogrešno da protumače pristanak ili njegov izostanak i u skladu s tim počine seksualni napad.

Istraživanje doktora Metsona i njegovih kolega pruža dokaze da se "heteroseksualni muškarci oslanjaju na suptilne razlike u neverbalnoj komunikaciji kako bi zaključili da li je došlo do pristanka u slučaju da su seksualne namere žene bile inače dvosmislene." Kad su dobili opise žene koja "prestaje da odgovara ali vam se ne opire ni na koji način" tokom seksualnog susreta, učesnici su bili skloniji tome da zaključe da postoje i seksualna želja i pristanak, nego kad je "napeta i ništa ne govori".

Kad koristimo govor tela, verbalnu komunikaciju, gestove, izraze lica i druga suptilna ponašanja da bismo zaključili na šta su naši partneri spremni a na šta ne, pristanak može da bude zbunjujući i nejasan. Ali vaša reakcija na partnera čiji je pristanak dvosmislen nikada ne sme da bude da zaključite da pristanak postoji. Odeljak studije posvećen raspravi sumira ovo jasno i sažeto:

"Kad se uzmu zajedno, ovi rezultati ističu neophodnost primene programa smanjenja rizika koji ohrabruje žene da potvrdno komuniciraju svoje seksualne želje i pokazuju važnost edukacije o nedvosmislenom, potvrdnom ponašanju kao standardu za pristanak, naročito u slučaju muškaraca sklonih da zaključe kako postoji pristanak kad seksualne namere žene nisu bile sasvim jasne."

Ukratko, ako niste sigurni da li ste dobili pristanak partnera, postoji jedan prost način da to i saznate: pitajte.

Još na VICE.com:

Da li su onlajn optužbe za silovanje najefikasniji put do pravde

Ljudi dele svoje tetovaže koje su istetovirali nakon seksualnog napada

Zašto se žrtve "ukoče" tokom seksualnog napada