"Meki rat" Rusije i Zapada na igralištu zvanom Srbija

Izgleda da je sve bliži trenutak kada će Srbija morati da se odluči sa koje će od dve stolice posmatrati ovaj igrokaz. Ili ćemo svi sa poda.

|
Jan 12 2018, 8:21am

Britanski Dom lordova i demokrate u američkom Senatu, u drugoj nedelji januara, istog dana, objavili su izveštaje o spoljnoj politici svojih zemalja, čiji se delovi direktno odnose i na Srbiju. U oba izveštaja se na transparentan način definiše šta su, prema mišljenjima autora, interesi tih zemalja u Srbiji kao i šta države trenutno rade da ih postignu, odnosno šta treba da rade više i gde greše.

Izveštaji odišu zabrinutošću zbog, kako navode, "zlokobnog uticaja Rusije na Srbiju i region Zapadnog Balkana", koji je jedan od glavnih problema sa kojima se suočavaju. Mir i prosperitet Zapadnog Balkana uz krajnji cilj priključenja EU - sa Srbijom kao ključnom za stabilnost regiona - opisuje se kao dugoročan interes obe zemlje. U oba dokumenta preporučuje se neophodnost većeg prisustva na svim nivoima, usled onoga što Komitet Doma Lordova naziva "umanjenog autoriteta Zapada".

Da u ovih nekoliko vlada Srbije od 2012. godine na ovamo postoji i neguje se "proruska struja", uprkos zvaničnoj proevropskoj orijentaciji, nije nepoznato ni domaćim medijima, ni javnosti. U poslednjih nekoliko godina, doduše, iz tih vlada sve je jasnija i glasnija poruka da su odnosi sa Rusijom isključivo pitanje Srbije u koje niko ne bi trebao da se meša.

U svetlu aktuelnih svetskih zbivanja u areni međunarodnih odnosa, posebno kada su u pitanju odnosi SAD, EU i Rusije, čini se da je sve manje manevarskom prostora u spoljnoj politici za Srbiju, koja je gotovo prema svim političkim, ekonomskim i vojnim parametrima - te izjavama zvaničnika - kormilo usmerila ka Zapadu.

Demokrate u američkom Senatu: Ruski "asimetrični arsenal" u Srbiji

Američki demokratski senator Ben Kardin objavio je Russia Report, izveštaj u kome se na preko 200 strana analizira "dvadesetogodišnji napad Vladimira Putina na demokratske institucije u njegovoj i zemljama sveta".

Izveštaj je pre svega značajan u kontekstu višestrukih istraga koje se vode po pitanju uticaja Rusije na američke predsedničke izbore 2016. godine i moguće saradnje između ruskih obaveštajnih službi i Trampove kampanje. Govoreći o ruskom uticaju svuda po svetu, u izveštaju se zaključuje "da ukoliko Amerika odmah ne preduzme potrebne mere, neće biti sposobna da odbrani svoje sledeće izbore od ruskog napada."

U izveštaju se pominje "asimetrični arsenal" koje Rusija koristi u raznim zemljama sveta, koji se definiše kao upotreba vojnih sredstava, sajber napada, širenja dezinformacija, podrške ekstremnim političkim grupama i korišćenje energetskih resursa, organizovanog kriminala i korupcije kao "oružja".

Politička slika današnje Srbije jedan je od argumenata za ove tvrdnje.

"Štetni uticaj Rusije na Srbiju se manifestuje kroz duboke kulturne veze, propagandu, i uticaje u energetskom i sektoru odbrane" - rečenica je kojom počinje deo izveštaja koji se odnosi na Srbiju.

SRBIJA NA "DVE STOLICE"

Građenjem dubokih veza sa tradicionalnim institucijama u Srbiji - pre svega Srpskom pravoslavnom crkvom - "Rusija je stvorila plodno tlo za širenje kampanje dezinformacija među srpskom populacijom", tvrdi se u izveštaju američkih demokrata.

Navodi se i da dugoročna dobra saradnja i sa Rusijom i sa EU nije moguća, tako da, ukoliko Srbija nastavi sa svojim naporima približavanja EU, Rusija može negativno da reaguje i da "podigne svoj koban uticaj u zemlji na još viši nivo."

Ove tvrdnje potkrepljuju se neobjavljenim istraživanjem javnog mnjenja prema kome je pozitivan stav prema Rusiji u poslednje dve godine porastao za više od 10 odsto među građanima Srbije. Prema istom istraživanju, 49 odsto građana Srbije podržava ulazak zemlje u EU, ali taj broj pada na 28 posto ukoliko članstvo u Uniji podrazumeva narušavanje odnosa sa Rusijom.

Autori zaključuju da "Srbija trenutno ne preduzima mere da se odbrani" i da ruska propaganda, koja se, između stalog, sprovodi preko srpskog izdanja Sputnjika, "cirkuliše kroz zemlju bez skoro ikakvog otpora".

"MEKA" I ENERGETSKA MOĆ RUSIJE

Rezultate pomenutog istraživanja javnog mnjenja u Srbiji autori izveštaja povezuju sa dvogodišnjim radom Sputnjika u zemlji. Navodi se da Sputnjik besplatno deli svoj sadržaj radio stanicama u Srbiji, čime širi uticaj. Takođe pojavljivanje i uticaj "preko 100 pro-ruskih medija i nevladinih organizacija u Srbiji", nisu prošli neprimećeno.

Navodeći da su ekonomske sankcije protiv Rusije način na koji se EU brani od uticaja Rusije, zaključuje se "da je teško očekivati da će ih Srbija uvesti u doglednoj budućnosti." Kao značajan uticaj Rusije na Srbiju navodi se energetska zavisnost – pre svega kroz vlasništvo NIS-a preko "Gazproma" i uvoz prirodnog gasa.

Zaključuje se da su mogućnosti Srbije da se oslobodi svoje energetske zavisnosti "jako ograničene".

NATO I HUMANITARNI CENTAR U NIŠU

Takođe, neizostavni slučaj Humanitarnog centra u Nišu i trenutni napori Rusije da svi ruski državljani koji u njemu budu radili dobiju diplomatske pasoše, deo su izveštaja.

Citira se i visoki službenik Stejt Dipartmenta za Zapadni Balkan Brajan Hojt Li koji kaže "da će u slučaju da Srbija dozvoli Rusiji da stvori neku vrstu centra za špijunažu i ostale aktivnosti, izgubiće kontrolu nad delom teritorije".

Na stav Hojta Lija da se "ne može doveka sedeti na dve stolice", u izveštaju se citira odgovor ministra odbrane Aleksandar Vulin:

- Ovo nije izjava prijatelja ili nekoga ko poštuje Srbiju, našu politiku, i naše pravo da donosimo sopstvene odluke - rekao je tada Vulin koji se sve manje trudi da u javnosti krije ideje o vojnoj saradnji i ljubav prema Rusiji.

Celokupnu sliku situacije na jugu Srbije i Kosovu svakako ne popravlja blizina ruskog humanitarnog centra u Nišu američkoj bazi na Kosovu.

Dan pre objavljivanja ovih izveštaja SAD je bez objašnjenja odbila vizu načelniku Generalštaba Vojske Srbije Ljubiši DIkoviću. Diković je do danas ostao bez komentara, dok ministar odbrane napominje da "niko u Vojsci Srbije ne razume takav odnos američke ambasade prema generalu Dikoviću", primetivši da se takva odluka loše odražava na vojne odnose dveju zemalja.

Alarm je upalilo i učestvovanje srpskih državljana i ruskih obaveštajaca u navodnom pokušaju državnog udara u Crnoj Gori, novoj članici NATO alijanse. Šišmakov i Popov uspeli su da pobegnu i izbegnu hapšenje, ali su ih srpske vlasti zadržale. Navodno su pušteni tek posle posete šefa ruskog Saveta Bezbednosti (i bivši direktor FSB-a) Nikolaja Patruševa.

Sa druge strane, Srbija bi mogla da se nađe u problemu sa Amerikom ukoliko od Rusije kupi vazdušni odbrambeni sistem "S-300", jer se po nedavno usvojenom američkom zakonu "predviđaju sankcije kao odgovor na bilo koju značajniju finansijsku transakciju sa ruskim vojnim i obaveštajnim sektorom."

Ova odredba objašnjava zašto famozni ruski MIG-ovi nisu pokrenuli ovakve sankcije. Prema rečima predstavnika vlasti, bili su besplatni.

Međutim, izveštaj takođe navodi da je vojna saradnja Srbije sa Amerikom i NATO na mnogo višem nivou nego saradnja koju Srbija ima sa Rusijom. Uprkos bliskim vojnim vezama sa Rusijom, Srbija teži održavanju bezbednosne saradnje sa NATO-om i SAD-om.

Prema istraživačkom centru američkog Kongresa, Srbija je učestvovala u zajedničkim vojnim vežbama u okviru NATO Partnerstva za mir. U 2016. godini, Srbija i SAD održale su 125 vojnih razmena, a Srbija i Rusija četiri.

Na kraju, u izveštaju se nudi nekoliko preporuka među kojima su povećanje finansijske pomoći Srbiji, da američki zvaničnici moraju da povećaju svoje prisustvo u Srbiji i da sama Srbija, ukoliko želi da postane deo EU, mora da pojača svoju odbranu "protiv ruskog asimetričnog arsenala" jer ako to ne uradi, "ruska propaganda će nastaviti da ima značajan uticaj na javno mnjenje Srbije."

Britanska "meka moć" u Srbiji nakon Bregzita

Sa druge strane, izveštaj Komiteta za međunarodne odnose britanskog Doma lordova "Britanija i zapadni Balkan", bavi se pre svega novom pozicijom Britanije nakon Bregzita i promenama koje je to izazvalo po pitanju uticaja te zemlje na prostoru Zapadnog Balkana.

U rezimeu izveštaja stoji da je uticaj Britanije u zemljama ovog regiona i dalje u nacionalnom interesu i pored toga što je ona u procesu izlaska iz Evropske unije.

Za potrebe izveštaja predstavnici Komiteta Doma Lordova su se u Srbiji sastajali sa velikim brojem državnih funkcionera, opozicionih političara, NVO aktivista i novinara.

KRIZA DEMOKRATIJE I SLOBODE MEDIJA

U izveštaju se poziva da se to što je Britanija domaćin ovogodišnjeg Samita Zapadnog Balkana iskoristi kako bi vlada, u saradnji sa EU, "pokazala podršku stabilnosti, demokratiji, vladavini zakona i prosperitetu u zemljama Zapadnog Balkana" - jer, kako kažu, zemlje u regionu pate "od autoritarne vlasti, slabih demokratskih institucija i ozbiljnih izazova u borbi protiv kriminala i korupcije."

- U Srbiji nam je rečeno da su reforme koje zahteva EU sprovedene samo na papiru. Na primer, državni mediji su privatizovani u skladu sa zahtevima EU, ali vlasnici novih medijskih kompanija postali su ljudi bliski vladajućoj partiji, zbog čega su ti mediji funkcionalno postali državni - navodi se u izveštaju.

Ono u čemu se britanski izveštaj poklapa sa američkim je pitanje prava i sloboda novinara u Srbiji. Iako postoji zakonodavni okvir kojim se garantuje sloboda medija, oni su pod konstantnim pritiskom vlasti.

Tokom vladavine Aleksandra Vučića, prvo kao premijera a potom i predsednika, sloboda medija u zemlji naglo je umanjena. "Državni zvaničnici i prodržavni mediji vrše pritisak na nezavisne novinare", stoji u izveštaju američkih demokrata.

I američki i britanski izveštaj navode početak rada BBC servisa za Zapadni Balkan kao dobar korak ka nepristrasnijem informisanju javnosti.

Britanski Dom lordova deli zabrinutost američkih demokrata oko opasnosti pojačanog ruskog uticaja u Srbiji. Kao izvor tog uticaja se ponovo pominje Sputnjik, ali glavni razlog je "vakum" koji je nastao zbog sporijeg procesa EU integracija i "umanjenog autoriteta Zapada" u regionu.

Prema izveštaju Doma Lordova, teško se može očekivati da Srbija postane članica NATO, ali da će se saradnja na visokom nivou nastaviti.

Povećani uticaj Kine i Turske u regionu takođe nije neprimećen, ali promena američke politike pod Trampom može stvoriti "vakuum" na Zapadnom Balkanu "koji mogu da iskoriste Rusi".

- Rusija će nastaviti da igra ulogu "spojlera" u pokušajima regiona da se integriše sa Zapadom - zaključuje se u izveštaju.

UNUTRAŠNJI DIJALOG O KOSOVU I GLASOVI SPOLJA

Oba izveštaja kažu da je glavni izvor uticaja Rusije pitanje Kosova. Na primer, Behar Sadriu, politikolog sa Univerziteta u Londonu, vidi pitanje Srbije i Kosova kao rizik za ceo region. Što duže ostane nerešeno, veći je rizik da se pitanje granica u regionu ponovo otvori.

Izveštaj iz američkog Senata ukazuje na opasnosti od ruskog uticaja u Srbiji, pre svega kroz Sputnjik, ukoliko se Srbija odluči za dublju integraciju "sa Zapadom" i rešenje kosovskog pitanja ove godine, dok izveštaj Doma Lordova ukazuje na stav da će Rusija izgubiti svoj uticaj u Srbiji kada se to pitanje reši.

Trenutno, uz mnogo trzavica, traje "unutrašnji dijalog" u Srbiji, ali u izveštaju Doma Lordova se navodi "da mnogi veruju da je on neiskren".

GDE SMO MI U CELOJ TOJ PRIČI?

Javnost u Srbiji ima priliku da uvidom u ove izveštaje sazna kako delovi britanske i američke države gledaju na Srbiju i region. U oba slučaja se upozorava na uticaj Rusije kao ključne prepreke za interese Britanije i Amerike na Zapadnom Balkanu, regiona koji je ponovo bitan deo njihove spoljne politike.

U britanskom izveštaju se zaključuje da, iako više nije članica EU, Britanija treba da podržava put zemalja ka punom članstvu, jer će se one tako izboriti protiv korupcije, poboljšati vladavinu prava i slobodu medija. Britanija "mora biti iskreni prijatelj zemalja regiona" i u tom smislu, predstojeći Samit Zapadnog Balkana je za Dom lordova ključan događaj za jačanje britanske "meke moći" na Zapadnom Balkanu.

Ipak, oba izveštaja nedvosmisleno ukazuju na stav da sve zemlje u regionu, pa i Srbija, treba da budu u potpunosti integrisane u Evropsku uniju i NATO. Oba izveštaja bacaju ozbiljnu senku na mogućnost da Srbija dugoročno može da bude "na dve stolice".

Razlika je u tome što je američki izveštaj napisala trenutna politička opozicija, i zbog snažnog sukoba sa Trampovom administracijom, pitanje je u kojoj meri će preporuke biti primenjene. Sa druge strane, Britanija se nalazi u jako specifičnoj poziciji - jednom nogom je van EU - a kroz ceo izveštaj se ponavlja da su interesi EU i Britanije u potpunosti poklapaju po pitanju Zapadnog Balkana.

U oba izveštaja je ključno pitanje Kosova. Prema svim najavama, izgleda da je ovo godina u kojoj će se "seći čvorovi" zamrznutog kosovskog pitanja.

Paradoks političkog života u Srbiji dobija novu dimenziju time što - sa teretom burne istorije u protekle dve decenije - mi sada više znamo o tome šta su interesi britanskog Dom lordova, američkih demokrata i Vladimira Putina u Srbiji, nego što nam je jasno koji su i kakvi dugoročni interesi republike zvane Srbija. Državni zvaničnici Srbije se tradicionalno sve manje slažu oko mnogih pitanja, osim oko toga sa smo "lideri u regionu".

Po svemu sudeći, ova godina može da bude godina pojačanog medijskog, političkog i NVO sukoba između Rusije i Zapada, sa Kosovom i Metohijom kao srcem ovog "mekog rata".

Izgleda da je sve bliži trenutak kada će Srbija morati da se odluči sa koje će od dve stolice posmatrati ovaj igrokaz. Ili ćemo svi sa poda.

Još VICE.com:

Prvi osumnjičeni u slučaju "Hercegovačka" je policajac

Zaslužena smena direktora EPS-a u Knjaževcu zbog seksističkog posta

Dvanaest šokantnih stvari iz knjige o Trampovoj Beloj kući

Više na VICE
Vice Channels