Sva osećanja koja nam izaziva prvi trejler za "Toy Story 4"

Nismo saznali puno o filmu, ali smo shvatili sve što treba.

|
nov. 13 2018, 1:21pm

Zar je već prošlo OSAM godina od kada smo gledali "Toy Story 3"? Tačnije, od kada smo pokušavali da ga gledamo kroz oči koje nikako, ali baš nikako nisu bile ispunjene suzama, jer smo već dovoljno odrasli da ne plačemo kao deca na neku tamo priču o ostavljenim igračkama?

Serijal filmova "Toy Story" (kod nas preveden kao "Priča o igračkama") je ona retka zverka, najređa: serijal uz koji smo odrasli, koji traje evo već skoro četvrt veka, i koji je uspevao da održi kvalitet, a neki bi rekli i da postaje sve bolji i bolji. Piksar ekipa ume majstorski da izblenda elemente neophodne da bi u animiranom filmu uživali i klinci i roditelji i svi mi polunedozreli što smo između. Ta retka kombinacija univerzalno razumljivog humora, avanture, dopadljivih likova i dirljivih trenutaka je postala njihov trejdmark, navikli smo se na to i ne očekujemo ništa manje.

I oni to dobro znaju i na to su računali sa ovim tizer trejlerom.

U njemu ne vidimo ni jednu scenu iz filma, ali zato možemo da vidimo i naslutimo skoro sve što je važno i da se već zabrinemo za svoje suzne kanale, jer emocije u tizeru gađaju od melanholije, preko uzbuđenja i straha, pa do filozofske zapitanosti nad suštinom toga što nas čini onime što jesmo.

Za melanholiju i filozofsku upitanost je pre svega zaslužan izbor muzike. Dobro nam poznati junaci plešu, usporeno, držeći se svi za ruke u kolu oko kamere, uz pesmu “Both Sides Now” od Džoni Mičel. Izbor ove pesme govori nam jednako koliko i slika zajedničke zabave koja biva narušena kada kolo “pukne”, jer “Both Sides Now” je pesma o sazrevanju, o tome kako stvari koje vidimo na jedan način kao klinci počinjemo da kapiramo kao nešto sasvim drugo kako odrastamo. Što je na neki način i tema celokupnog Toy Story kanona.

U trejleru su svi likovi koje volimo i poznajemo iz prva tri nastavka - osim Bu Pip, koja je trebalo da bude okosnica četvrtog dela, kako je najavljivao Džon Laseter… pre nego što je otišao na odmor na neodređeno vreme zbog određenih skandaloznih saznanja o njegovom ponašanju.

Ali, tu je i jedan novi lik koji izaziva narušavanje do tada idiličnog plesa – Forky, viljuška koja nikako ne deluje kao igračka, a još i eksplicitno kaže da to nije, pre nego što pobegne ostavljajući haos za sobom.

Hoće li onda novi "Toy Story" biti priča o autsajderima koji ipak pronalaze svoje mesto? Ili tome šta znači biti igračka i šta je minimum koji te definiše kao igračku (ubaci “čovek” umesto “igračka”)?

Plastična viljuška koja detetu služi kao igračka... To u stvari zvuči dosta tužno. Jer implicira da to dete verovatno nema čitavu kutiju punu kupovnih igračaka, kao što je imao Andi, junak prva tri filma.

Možda to znači da je došlo vreme da nam "Toy Story" kaže još neke stvari i o igračkama a posredno, i o nama. O tome šta znači imati, a šta nemati i kako funckioniše društvo u kome neki očigledno imaju toliko mnogo, a drugi ništa. I da opet pokuša da nas rasplače pri tom.

Ali ovaj put smo osam godina matoriji i ciničniji i nećemo mu to dozvoliti. Valjda.

Više na VICE
Vice Channels