Da li je bezbedno deliti sa nekim nalog na Netfliksu ili HBO?

Poriv da sa drugima delimo naše lozinke za Netfliks i HBO možda nam je urođen.

|
nov 17 2018, 7:00am

Fotografija: Shutterstock

Najslabija karika je treća godišnja Motherboard tematska nedelja, posvećena budućnosti hakovanja i sajber bezbednosti. Pratite je ovde.

Novi Motherboard podkast posvećen hakovanju, CYBER, slušajte ovde.


Prvobitno objavljeno na Motherboard.

Internet vrvi od pitanja o pravilima i običajima lepog ponašanja kada je reč o deljenu lozinki. Ko dobija starateljstvo nad nalogom za Netfliks? Da li je u redu koristi HBO nalog bivšeg ljubavnika mame svoje prijateljice?

Danas 74 posto Amerikanaca deli naloge za striming i po zahtevu, kao što su Hulu i Uber, prema studiji koju je 2018. sproveo Country Financial. Ove godine, zasebna studija firme za medijska istraživanja, Magid, otkrila je da 35 procenata milenijalsa deli naloge za striming servise kao što je Netfliks.

Deljenje lozinki je sveprisutni fenomen, među ljubavnim parovima, prijateljima, članovima porodice, pa čak i neznancima. Ali kako su najviše mere bezbednosti postale obavezne, i to iz dobrog razloga, kada u obzir uzmemo nedavne skandale vezane za privatnost, zašto je toliko ljudi opušteno kada je reč o podacima za logovanje?

"Deljenje među pojedincima je veoma star fenomen", kaže za Motherboard Kejt Lamberton, vanredna profesorka marketinga Univerziteta u Pitsburgu i istraživačica ponašanja potrošača.

"Taj poriv je verovatno urođen, samo je sada lakše prepustiti mu se. Kada su u pitanju informacije koje dajemo nekome ko inače nema pristup, ako sam nekome nešto dala, to ne znači obavezno da sam se sama toga lišila", kaže Lamberton.

Brojnim studijama istraženo je pitanje: da li smo srećniji kada delimo? Trošenje novca na druge, deljenje hrane, pa čak i emocija, može da nam popravi raspoloženje, sugeriše istraživanje. To je zbog toga što je altruizam, koji je ponekad "suprotan od naših ličnih interesa", možda povezan sa delovima mozga uključenim u obradu nagrađivanja i zadovoljstva, kažu neuronaučnici koji su istraživali takvo ponašanje.

Lamberton teoretiše da nam pretnje za privatnost usled deljenja lozinki deluju apstraktno, "i nisu posebno motivišuće". Ali topao osećaj oko srca kada nekome daš pristup HBO-u je "veoma opipljiv".

Bez obzira na to, sajber bezbednost je bitna kada, recimo, na platformama procure korisničke informacije. Mnogi odrasli ponovo koriste iste lozinke uprkos eksploziji curenja podataka u novije vreme. I dok vas možda neće biti briga ako je vaš zaboravljeni nalog na Jahuu kompromitovan, ako koristite isti mejl i lozinku na svom bankovnom profilu ili PejPal nalogu, hakeri mogu da upadnu i na te naloge, koristeći podatke prikupljene tokom drugih upada. Zbog toga ćete poželeti da koristite menadžer za lozinke, i nikada ponovo ne koristite istu lozinku na više naloga, pogotovo ako ste podelili te informacije sa voljenima, za potrebe logovanja na Netfliks.

Trenutno ne postoje studije o neuronskim efektima deljenja lozinki. Ali anegdotalni dokazi nude mnogo drugih razloga zašto to činimo.

Rozalind Vajzmen, autorka knjige Pčele matice i oni koji bi to želeli da postanu, koja se fokusira na tinejdžere i njihovo korišćenje tehnologije, to pripisuju pritisku vršnjaka. U romantičnim vezama, "Reakcija je ista: ako smo u vezi, moraš sve da mi daš", kaže Vajzmen za Njujork Tajms.

Pjuov Projekat o internetu i američkom životu je 2011. sproveo studiju koja je otkrila da 30 posto tinejdžera aktivnih na internetu dele svoje lozinke s nekim – "što je znak poverenja i intimnosti", navodi se u studiji. Devojčice i stariji tinejdžeri takođe su najviše skloni tome da dele svoje lozinke.

"Bio sam prilično švorc i nisam imao sopstvenu pretplatu na Netfliks – tadašnja devojka mi je dala svoju lozinku, koja je zaprvo pripadala dečku neke njene drugarice", rekao mi je jedan anonimni izvor. "Godinama sam koristio Netfliks tog tipa, dok on nije provalio, ili ukinuo pretplatu“.

Deljenje lozinki takođe može da sruši kontrolu informacija, ili sadržaj koji je skriven iza plaćenih naloga, bilo da je u pitanju zabava, muzika, ili naučni časopisi.

Na primer, neki od najvećih naučnih izdavača, mogu da se pohvale neto profitom od 30 do 40 posto, više nego Gugl i Amazon, kao rezultat visokih pretplata i volonterskog rada. Jedna studija procenjuje da 73 posto naučnih članaka na engleskom jeziku – od 114 miliona takih članaka objavljenih na internetu – može da se pročita samo uz plaćanje ili pretplatu.

U akademskom svetu, pokreti za otvoreni pristup su brzo dobili na zamajcu. I dok deljenje lozinki nije ključno načelo, mnogi naučnici zaobilaze plaćanje na druge načine; obezbeđujući PDF kopije svojih članaka, objavljuju ih na spremištima sa otvorenim pristupom, kao što je Xiv, ili, u jednom ekstremnom slučaju, piratizuju istraživanje da bi bilo besplatno za sve.

"Mnogi od nas koji obezbeđuju rad misle da nije fer naplaćivati naučne informacije“, kaže Lamberton. "Kada kompanije postavljaju prepreke do pristupa, i zarađuju ogroman novac od tih prepreka, onda ljudi misle da to nije fer".

Deljenje lozinki bi servise za striming moglo da košta 550 miliona dolara tokom 2019, kažu u firmi za istraživanje marketinga Parks Asošijets. U reakciji na to, kompanije kao što su Netfliks i Hulu sada ograničavaju istovremene strimove (Međutim, direktor Netfliksa Rid Hejstings je jednom ocenio ovaj fenomen kao "pozitivnu stvar". A direktor HBO Ričard Pleper je rekao da je to "sjajno marketinško sredstvo", bez loših strana.).

Treba li onda loše da se osećamo zbog toga što smo se besplatno nakačili? "Ljudi sami odlučuju o svom moralu i etici", kaže za Motherboard Ketrin Trendakosta, analitičarka politike fondacije Elektronske granice.

Ali zakoni vezani za deljenje lozinki, naročito Zakon o kompjuterskim prevarama i zloupotrebama, neverovatno su neodređeni, i mogu da budu tumačeni na niz načina. Mogli bi da se koriste za spajanje svih vidova deljenja lozinki – poistovećujući "deljenje lozinke za Netfliks sa deljenjem lozinke za bankovni račun", kaže Trendakosta. Zakon protiv hakovanja, koji se zove Zakon o kompjuterskim prevarama i zloupotrebama, ili CFAA, takođe može da uključuje uslove zloupotrebe servisa, a zbog toga što je ove uslove sputavajuće teško shvatiti, i često ih dopunjuju, korisnik možda neće razumeti posledice svog delovanja.

"Ne verujem da ćemo se ikada osećati loše", kaže Lamberton. "I dalje smo vođeni idejom da kada nešto kupimo, to postaje naše i možemo da ga koristimo kako god želimo".

Srećom, lako i brzo se može doći do rigoroznih pravila o deljenju lozinki. A dobar deo ovih platformi sada dozvoljava dva ili tri korisnička profila.

Ako morate da delite svoje akreditive, neka vam lozinka bude jedinstvena, i budite svesni informacija koje judi mogu da vide jednom kada se uloguju. Kada jednom nekome date svoju lozinku, više je ne kontrolišete, pa je nemojte davati, osim ako nemate problem sa time da ta lozinka i sve što je vezano za nju bude kompromitovano.

"Mnoge od ovih platformi su iskustvene", kaže Lamberton. "A mi jednostavno želimo da delimo svoja iskustva s drugima".

Više na VICE
Vice Channels