Leri Klark i dalje snima filmove o mladima koji imaju seks

Kada se 1995. pojavio prvi film Lerija Klarka, Klinci, izazvao je pravu pometnju. Brutalan film o seksu, drogama i tinejdžerima, pomerio je granice pristojnog društva. Danas jednostavno ne bi mogao da bude snimljen, što je i sam reditelj priznao pre nekoliko godina, na projekciji povodom dvadeset godina od premijere. Klarkovi filmovi i fotografije su uvek činili da ljudima bude neprijatno. Zbog toga su i danas, posle dvadeset i više godina, i nekoliko filmova u karijeri koja i dalje traje, mnogi ostali odani ovom autoru.

Koliko god izopačeni, njegovi sumorni narativi i prizori pružaju uvide koji su uvek veoma duboki i ostavljaju snažan utisak, opisujući vrhunac nihilističkog straha. U svojim radovima, on osvetljava hladnu ali ljudsku nedođiju, gde klinci upravljaju svojim životima, i uživaju u orgiji međusobnog nadmetanja, osvajanja, očajanja i raskošima drogiranja. Često spaja moralne probleme kao što su silovanje i ubistvo sa onime kako ljudi reaguju i prilagođavaju se kada se nađu u takvim situacijama koje menjaju život. Nastavlja ovaj trend i u svom novom filmu, Devojka iz mafije 2,svom prvom nastavku, koji je premijeru imao 2. novembra. VICE je telefonom razgovarao sa Klarkom, da bi saznali zašto on misli da je važno napraviti drugi deo jednog od njegovih najmanje poznatih filmova, Devojke iz mafije iz 2012, o tome kako je postao filmski stvaralac, i da li je imao ikakvu predstavu da će Klinci napraviti toliki bum. Evo šta je imao da kaže.

Zašto ti je bilo važno da snimiš nastavak Devojke iz mafije?
Pa, taj film se završi, a gledalac nema pojma šta će se dogoditi sa tim ljudima. Da li će devojke zatrudneti, šta će se dogoditi sa tipom koji je ubio pandura, ima svih tih pitanja. Fim se završava, a ne znaš šta će se dogoditi s ljudima, pa sam želeo da snimim film da pokažem šta bi moglo da im se dogodi. To mi je bila ideja.

Kada si se upustio u Devojku iz mafije, da li si već planirao da snimiš dva filma, ili je to nešto što se dogodilo kada je originalni ispao kakav je ispao?
To se dogodilo zbog toga kako je film ispao. Scenario za Devojku iz mafije sam pisao u hodu, u toku snimanja. Probudio bih se u četiri ujutru i pisao, a onda bismo tog dana snimili ono što bih tog jutra napisao. Uglavnom sam improvizovao. Devojka iz mafije 2 je nastala na licu mesta. Samo sam počeo da snimam i pišem. Meni je bilo stvarno zabavno da svakodnevno improvizujem, i jednostavno izmišljam stvari od dana do dana, iz sata u sat.

Da li je snimanje trajao duže zbog toga što nije bilo isplanirano?
Bilo je veoma brzo. To je bilo nešto što sam pokušavao, i meni je bilo veoma zabavno. Verovatno sam se tada najbolje zabavljao snimajući neki film. Samo sam uronio u to. Samo sam uronio u ideje i snimao. Uopšte nije bilo toliko osmišljeno, ali veoma sam zadovoljan kako je ispalo.

Glumci koje si angažovao u oba filma – Adam Medijano, Drejk Brunet i Mercedes Maksvel – koliko su oni, po tebi, sazreli u novom filmu?
Mislim da su veoma, veoma dobri. Drejk je izuzetna. Ona je neverovatna glumica, kao i Adam. U novom filmu se takođe pojavljuje i Džonatan Velaskez, koji je igrao u Š’a ima, rokeri. Deset godina kasnije, evo ga u Devojci iz mafije 2.

Poznat si po angažovanju neproverenih glumaca ili debitanata. Šta je to kod tih ljudi što ti zapadne za oko i natera te da odlučiš da želiš da snimaš film oko njih?
Fotograf sam skoro 60 godina, pa znam šta kamera voli. Ti ljudi me privuku, i kada ih upoznam, skoro da mogu da garantujem da će biti dobri.

U Devojci iz mafije 2, Drejk na neki način ima posla sa posledicama silovanja koje se dogodilo u Devojci iz mafije. Kako je bilo prirediti joj to kao reditelj?
Da, ona je bila fantastična. Nije bilo načina da je ja nateram da uradi ono što je uradila. Ona je neverovatna glumica, i uradila je to. Bio sam zapanjen njenom glumom.

Ti si vizuelan tip, čitavog života gledaš kroz objektiv, počev od monografije iz 1971, Tulsa. Da li si mislio da će te to dovesti do karijere filmskog stvaraoca? Da li je to bilo ono što si želeo, ili se jednostavno nekako dogodilo?
Ne, jednostavno se dogodilo. Uvek sam želeo da snimam filmove, i ako pogledaš Tulsu, Tulsa je kao film. To je vizuelna priča, sa veoma, veoma malo reči. Ima možda pet, šest reči u čitavoj knjizi, i funkcionisala je kao film, zato što sam želeo da snimim film, ali je to bilo nemoguće. A do sada sam već snimao filmove o klincima, i takve stvari. Tako da mislim da sam uvek želeo da budem filmski stvaralac.

Većina tvojih filmova govori o klincima. Zašto misliš da su klinci uzrasta od 15 do 23 godine na neki način neustrašivi, i misle da će zauvek živeti?
To je čudno pitanje. Ja mislim da je jednostavno tako. Niko ne misli da će poživeti duže od 30 godina. Mislim da niko to ne misli, a klinci definitivno ne misle tako, ali tu smo gde smo. Uopšte nisam siguran zašto, ali uvek sam se tako osećao.

Takođe si poznat po tome što dokumentuješ život na ivici, ili prikazuješ stvari koje ljudi obično nemaju priliku da vide. Šta bi rekao, kada se osvrneš na svoj rad do sada, šta je tvoj krajnji cilj u tvojim filmovima i u tvom radu?
Verovatno samo da stvaram, da to radim i plasiram. To je za mene na neki način čudno pitanje, zato što jednom kada nešto završim, izgubim interesovanje za to. Skoro da je cilj samo da to završim. Postignuće.

Šta si radio u godinama između Tulse 1971. i Klinaca 1995? To je dugo vremena, za kreativnu osobu kao što si ti. Zašto je trebalo da prođe toliko vremena?
Ja sam uvek radio. Čime god da sam se bavio, uvek sam radio. Tako da mislim da je to ono što je važno, stalno raditi. Od fotografa čija je prva knjiga zadivila mnoge ljude, došao sam do svog prvog filma, Klinci, što je ista stvar. Čitava moja fora je samo da neprekidno radim. Snimiću još jedan film. Treba sve vreme raditi.

Pogledaj i:

Radeći u filmskoj industriji sa mnogo mlađih ljudi, da li zatičeš sebe kako pokušavaš da na bilo koji način pomogneš mlađim generacijama?

Definitivno, da. Uvek pokušavam da obrazujem klince. To mi je veoma važno, zato što osećam da bi trebalo da čuju moja iskustva.

Tvoj rad su uvek nazivali provokativnim, eksploatatorskim i graničnim. Da li uviđaš sve to dok stvaraš, ili je to jednostavno nešto što svi kažu, kada pustiš film?
Uviđam sve što radim. Shvatam šta radim. Što se tiče Devojke iz mafije 2, moraš da pogledaš Devojku iz mafije, da bi shvatio šta se događa. Ja samo pokušavam da prikažem život, to je sve. Prilično je jednostavno.

Kada si snimao Klince, da li si imao ikakvu predstavu kakav će gormobran postati i koliki će publicitet imati?
Trudio sam da snimim film kakav ranije nije bio snimljen, i bio sam potpuno zadovoljan njime, veruj mi. Meni je bio savršen. Jednom, kada smo dobili sav taj publicitet od Toma Brokaua, En-Bi-Si Njuz, i kako to nije prestajalo, osećaj je bio nekako ispravan. Toliko toga sam uradio pre nego što sam snimio taj film. Upoznao sam se sa stotinama klinaca, i u 48. godini naučio da vozim skejt, što je baš teško. Volim veoma naporno da radim. Uložio sam svoje vreme i bio sam veoma zadovoljan tim filmom.

Kada se sada osvrneš, šta misliš, koji je tvoj najpotcenjeniji film?
Ne mislim da zaista postoji takav. Za mene se radi o tome da se završi posao. Bez obzira koliko toga sam uradio u čitavom životu, uvek sam radio. I jednom kada završim film, trudim se da idem dalje.

Šta misliš, koja je najvažnija stvar koju si naučio u svojoj karijeri?

Najvažnija stvar – uvek sam se trudio da govorim istinu. To je verovatno to. Ne biti lažnjak, reći istinu kakva god da je, laži, ako je u pitanju posebna vrsta laži. Naročito sa Devojkom iz mafije i Devojkom iz mafije 2, pokušavao sam da istražim šta se zaista dešava u našim životima. Zbog toga postoji Devojka iz mafije, kao i nastavak. Verovatno ću završiti triologiju, da vidimo šta se posle dogodilo junacima filma.

Pratite Seta Ferantija na Tviteru.