Mogu li vibratori da nauče šta nam prija

Prvobitno objavljeno na Motherboard.

Kada neka nova tehnologija postane dovoljno popularna – makar samo u medijima – neko će negde već naći način da je primeni u kontekstu seksa. 3D pornografija, seksi VR, i vibratori preko interneta imali su svoje vreme pod suncem. A sada, kako veštačka inteligencija polako prelazi iz domena naučne fantastike u stvarnost, nekoliko kompanija pokušavaju da je plasiraju u vidu seksualnih rekvizita sa AI mogućnostima.

Šta bi tačno bio "seksualni rekvizit sa AI mogućnostima" zavisi koga pitate. Da li je u pitanju vibrator koji priča, kao što je The Smart Lipstick, trenutno u Kickstarter kampanji za prikupljanje sredstava? Ili možda proizvod čija je inteligencija ispod haube, poput mašine koja uči kako da vam što bolje popuši?

Za mnoge AI stručnjake, veliki deo ovoga što se prodaje pod etiketom erotskog AI ne može se zaista nazvati veštačkom inteligencijom. "Glasovne kontrole funkcionišu i bez AI", kaže Anali Njuic sa podkasta Our Opinions Are Correct, autor romana Autonomous. Po njoj, "interaktivna" seksualna pomagala na tržištu danas mahom ne koriste mašinsko učenje. Iako nismo zaista stigli do inteligentnih vibratora, razni proizvodi koji se pod AI etiketom danas nude sugerišu nam šta bi javnost mogla da očekuje od seksualnog rekvizita sa stvarnim AI potencijalom.

Na šta bi to moglo da liči? Kajl Mačulis (MetaFetish, Buttplug.io) kaže da bi po njemu "igračka koja se bez pritiska na dugme, bez aktivnog učešća sa vaše strane, automatski prilagođava kako bi vam pružila što više zadovoljstva" mogla da bude ono o čemu većina mašta dok razmišlja o ovim temama.

Zaista, jedan od najranijih pokušaja AI implementacije u seksualna pomagala obećao je upravo to. HUM, prototip vibratora koji se na IndieGoGo pojavio krajem 2014., mamio je korisnike vizijom belog silikona bez dugmića, koji mi svoje vibracije prilagođavao u skladu sa pokretima ljudskog tela. Navodno prvi inteligentni vibrator, ispraćen je svud po medijima, od The View do Kosmopolitena.

"Zahvaljujući senzorima, nema potrebe čak i da se pritisne dugme", objašnjavao je autor na Indiegogo stranici."“HUM oseća vaš dodir i vaš pokret, pa proizvodi i menja vibracije i skladu sa telom. Samo ga uključite, on sve sam radi." Iako na tržište nikad nije dospeo a sajt mu je danas ugašen, HUM je dobar primer medijske pažnje koja se sa lakoćom može privući zahvaljujući potražnji za laganim erotskim ugođajem.

Nešto skorije, i druge kompanije su se latile koncepta kompleksnog programiranja za što lakšu masturbaciju. U oktobru je kompanija koja stoji iza automatizovanog flešlajt-ekvivalenta po imenu Autoblow objavila belu knjigu na temu pokušaja da veštačkom inteligencijom obogati svoj proizvod, konkretno mašinskim učenjem koje bi pomoglo ovoj spravi da korisniku pruži oralni doživljaj vrhunskog kvaliteta. Unajmili su čitav tim koji je sabrao i zabeležio 109 sati oralnog seksa u porno filmovima kako bi obučio algoritam da pruži – čisto teoretski – savršeno porno pušenje.

Brajan Sloan, čovek koji je osmislio Autoblow, kaže putem Skajpa da je ovaj projekat bio pokušaj da se mašinskim učenjem automatizacija pušenja približi stvarnom iskustvu – da se od klasičnih režima funkcionisanja pođe u pravcu "iskustava" analognih seksu sa živom osobom. Na duge staze, on očekuje da će veštačka inteligencija i mašinsko učenje moći da pruže mnoge druge prednosti korisnicima seksualnih rekvizita. Sloan zamišlja "proizvod koji [uči kako da] vas stimuliše na osnovu prethodno zabeležen reakcije."

Dok gledamo sve ove proizvode koji nude primamljive vizije masturbacione budućnosti, postaje jasno koliko im prepreka još stoji na putu. Na primer: odakle će kreatori prikupiti podatke neophodne za obuku algoritama na polju savršenog seksa?

Autoblow AI tim pokušava da svoju mašinu obuči koristeći porno snimke, što sa jedne strane ima smisla: materijal se izuzetno lako prikuplja. Pornografije ima na sve strane, a logična je pretpostavka da se iz hiljada (miliona?) sati hardkor seksa pred kamerama može nešto naučiti o seksu.

Ali čak i ako zanemarimo pitanje koliko simulirano zadovoljstvo može da reflektuje ono stvarno, postoji ograničenje pri mašinskom učenju na osnovu pornografskih zapisa. Neki od najvažnijih detalja vezanih za seksualnu stimulaciju nevidljivi su pred okom kamere i gledalaca. Ma koliko stotina sati porno filmova odgledali, nećete znati šta pušačica radi jezikom dok joj je unutar usta, kao što ne znate ni šta se tačno dešava unutar vagine što sa vaše strane penetraciju čini tako prijatnom. Još je komplikovanije pitanje kunilingusa, jer porno glumci često moraju da biraju između čina koji će partnerki zaista prijati i čina koji se može efektno kadrirati. (Mačulis je nedano tvitovao neverovatno detaljno objašnjenje problematike podučavanja seksualnih rekvizita.)

"Lavica", vibrator u maniru čuvenog "zeke" koji se može naći na tržištu, sadrži kinetičke senzore, termalne senzore, akcelerometre i žiroskope kako bi što bolje premerio parametre orgazma svakog korisnika – sve te podatke bi teoretski mogla da upotrebi jedna AI i proračuna koji su faktori savršenog orgazma. Možda vam ovaj lavlji pristup, baziran na biometrici a ne na vizuelnom aspektu seksa, zvuči kao bolji pristup ali ni on nije bez svojih problema.

"Sjajna je ideja da rekvizit sam beleži signale uzbuđenja", kaže Njuic, "ali problem je u tome što i skromna količina naučnih istraživanja na ovu temu sugeriše da žene ne smatraju da su uzbuđene samo zato što su svi signali prisutni. Dešava se da je ispitanica i ovlažena i prokrvljena, ali kad naučnici pitaju da li je uzbuđena, ona ipak izričito kaže da nije."

Zaista, brojni naučnici zaključuju da su ženski orgazmi (a nekad i muški) često disharmoničnog karaktera, što znači da mozak i telo nisu uvek saglasni po pitanju stepena uzbuđenja. Možda u glavi jedva čekate seks, iako vam telo fizički uopšte nije uzbuđeno. Možda vam u mislima uopšte nije do seksa, iako su vam genitalije nabrekle i vlažne. Neka istraživanja su čak pokazala da mnoge žene fizički reaguju na prikaze seksa između bonobo majmuna, iako na svesnom nivou ne misle da gledaju išta seksualno uzbudljivo. Ovo bi bila velika prepreka ta pametni vibrator: Kako on da zna da je korisnica demonstrira telesne znake uzbuđenja zbog ritma vibracija koji on trenutno proizvodi, a ne zbog nečeg sasvim drugog, na primer slike majmunskog seksa?

Uprkos svemu, moguće je da će se pametni seksualni rekviziti pokazati kao nesposobni da savladaju probleme zbog čijeg rešavanja su i osmišljeni. Ako je suditi po postojećem hajpu, seksi AI koncept podrazumeva mašinu koja tačno zna šta nama prija, bez potrebe da uložimo imalo truda. Ali po svemu sudeći, bez uloženog truda neće biti moguće da se mašini objasni šta nas tačno pali i vodi ka vrhuncu zadovoljstva.