Reklame
Intervju

Oglasi za posao u Srbiji su najčešća zamka za žrtve trgovine ljudima

"Prošle godine 70 odsto poziva na SOS telefonu bili su vezani za trgovinu ljudima, a 21 odsto su preventivni pozivi".

pisao Jovana Šesterikov
16 April 2019, 10:09am

Fotgrafija: Andy ArtUnsplash

Ovaj tekst nastao je uz podršku ASTRA kampanje "Radna eksploatacija je stvarna".

SOS telefon NVO ASTRA u 2018. godini zazvonio je neverovatnih 3.500 puta. Zahvaljujući njemu i ljudima koji se na njega javljaju, žrtve trgovine ljudima imaju obezbeđenu besplatnu psihološku, pravnu, medicinsku i druge vrste pomoći.

Takođe, pored direktne pomoći žrtvama, putem ASTRA SOS telefona građani mogu da se informišu o preventivnim merama kako bi se izbegli rizici od zloupotrebe ili eksploatacije.

S ovim problemom radnici u Srbiji se često susreću, u svojoj stalnoj potrazi za boljim poslom i više para, te impozantna brojka sa početka teksta ne čudi. Zato smo pitali Danijelu, konsultantkinju na programu "ASTRA SOS telefon i direktna pomoć žrtvama trgovine ljudima", kako oni mogu da se zaštite i zašto je SOS telefon dobar vid prevencije.

"Prošle godine 70 odsto poziva bilo je direktno u vezi sa trgovinom ljudima, a 21 odsto činili su preventivni pozivi", kaže za VICE Danijela,.

VICE: Kako funkcioniše vaš SOS telefon?
Danijela: SOS telefon od 2002. godine funkcioniše kao specijalizovana linija za pomoć žrtvama trgovine ljudima, ali i kao podrška građanima da se zaštite od ovog problema, da provere pouzdanost poslovne ponude koja im je privukla pažnju. To znači da proverimo da li agencija ima dozvolu za posredovanje, da li je firma koja nudi posao registrovana i sl. Putem ove linije građani mogu da dobiju informacije, podršku, kontakt sa drugim institucijama i organizacijama u zemlji i inostranstvu, kao i besplatnu pravnu analizu ugovora pre potpisivanja. Takođe, svaki put kada u postupanju agencija ili firmi uočimo neke neregularnosti, obaveštavamo nadležne institucije, a o saznanjima do kojih smo došli informišemo građane koji su nam se inicijalno obratili.

Građani nas često kontaktiraju kada pronađu ponudu agencije za zapošljavanje, firmi ili pojedinaca, a mi nekada i na osnovu sadržaja tog oglasa možemo da kažemo da li se radi o mogućoj prevari tj. rizičnoj ponudi. Ono što je važno da se naglasi, ni sama dozvola za posredovanje nije garancija, jer smo u poslednjih nekoliko godina imali slučajeve da agencije koje imaju licencu nadležnog Ministarstva nude poslove koje nisu bili legalni, o čemu se dosta i pisalo.

Koji su najteži slučajevi koje možete da izdvojite?
Teško je da se odgovori na to pitanje, ali ono što mogu da kažem jeste da su naše korisnice i korisnici osobe koje nakon iskustva koje su imale hrabro nastavljaju dalje, ali i da se suočavaju sa različitim posledicama i preprekama u ostvarivanju svojih prava. Sudski postupci traju dosta dugo, sam oporavak i podrška koju pružamo može da traje i po nekoliko godina. Ono na šta bi trebalo ukazati jeste da je značajan broj žrtava završio u lancu trgovine ljudima posredstvom poznanika ili pojedinaca koji su nudili neki posao.

A ko su najčešće žrtve trgovine ljudima?
Prema našim podacima, to su svakako osobe ženskog pola, devojčice, devojke i žene, koje su najčešće seksualno eksploatisane. One čine oko 85 odsto eksploatisanih.

Koji deo posla vam je najstresniji?
Ako postoje zakoni i mere koje mogu da se preduzmu, a u praksi se jako sporo relizuje, to ume da bude vrlo stresno jer otežava oporavak žrtava. Ipak, bolje je nego pre deset ili više godina, ali taj napredak je i dalje veoma usporen.

Kada ljudi treba da vas pozovu?
Bilo bi dobro da nas pozovu pre nego što prihvate ponudu za posao i odu u inostranstvo. Kada vide oglas za posao i informišu se koja firma stoji iza toga, trebalo bi da se detaljno upoznaju o svim uslovima rada i boravka u inostranstvu, kao i samoj procedure zapošljavanja u toj zemlji. Mogu da nas pozovu kako bismo proverili da li je firma registrovana, da li ima licencu, da se uradi pravna analiza ugovora koji potpisuju i dr. Takođe možemo da im damo kontakte sindikata i organizacija u zemlji u kojoj će boraviti i raditi, a koje mogu da im pomognu u slučaju nekih problema. Pored SOS telefona građani mogu da se informišu o rizicima na sajtu "Radna eksploatacija je stvarna".

Kakva je saradnja sa institucijama?
Saradnju sa nadležnim službama možemo oceniti kao korektnu. Ipak, dešavalo se da se agencija ili firma ugase dok inspekcija sprovede nadzor tj. izađe na teren. Trebalo bi primenjivati detaljnije i hitnije provere, kako bi povratne informacije bile korisne građanima.

Kako dopreti do građana koji odlaze na takve poslove bez provere?
Važno je informisati mlade ljude i uopšte sve građane o rizicima. Jasno je da mnogi građani nemaju izbor niti vremena da se raspitaju ili sačekaju povratne informacije, te iz tog razloga odlaze i prihvataju uslove koji im se nude. Takođe, jako je važno ohrabriti građane da prijave agencije, firme ili negativno iskustvo koje su imali u kontaktu ili saradnji sa njima, ako su prevareni i iskorišćeni, da ne čekaju, već da odmah reaguju. ASTRA prikuplja ova iskustva i putem online upitnika.


Ako želiš da proveriš dobijenu ponudu za posao, pozovi ASTRA SOS telefon: + 381 11 785 0000 ili piši na sos@astra.rs.

Kontaktiraj ASTRU i ako si imao/la negativno iskustvo radeći u inostranstvu ili si žrtva radne eksploatacije i potrebna ti je pomoć.

Tagged:
Trgovina ljudima
radna eksploatacija
NVO Astra
sos telefon