Igor Kokoškov poznaje neke delove Dalasa bolje od mene, mada ja u Teksasu živim evo već četvrt veka. Ovaj proslavljeni košarkaški trener, aktuelni šampion Evrope sa Slovenijom (2017) i NBA šampion kao pomoćni trener Detroita 2004. trenutno je glavni trener Sansa, NBA tima iz Feniksa, što znači da je često Dalasu gde igra protiv lokalnih Meveriksa. Svaki put kada se u gradu vozimo ka ćevapima, bureku ili kafici, on komentariše koliko se grad menja i šta je gde nekad bilo.
Reklame
Naši razgovori o NBA košarci su se razvijali tokom 15 godina druženja i sarađivanja. Sada smo uigrani. Pre utakmice protiv Meveriksa, opušteno i neobavezno smo ćaskali, više o životu nego o košarci. Intervjue i analize smo ostavili za posle utakmice.Igor je odličan sagovornik jer ima ogromno trenersko i košarkaško iskustvo. Počeo je na univerzitetu u Mizuriju 1999. godine, nakon čega je imao seriju "pomoćni trener" poslova u Los Anđelesu, Detroitu, Feniksu, Klivlandu, Orlandu i Juti. Sada se "vratio kući" u Feniks, kao glavni trener Sansa.
Tokom godina sam u ovoj dvorani u kojoj igraju Meveriksi pričao sa raznim NBA velikanima, od Divca i Kukoča, preko Kobija, Stojakovića, Garneta i Šekila, pa sve do Novickog i Lebrona, i Igor mi je omiljeni NBA sagovornik, moćna kombinacija detalja, entuzijazma, discipline, profesionalizma, humora i smirenog samopouzdanja.Ova poseta Dalasu imala je i dodatni gušt jer se Igor opet video sa Lukom Dončićem, rukijem koji je zapalio NBA ove godine svojim neverovatnim partijama, i koga je Kokoškov trenirao u slovenačkoj reprezentaciji kada su zajedno postali evropski prvaci.Sa Igorom sam, pored o Luki, pričao o tome kako je biti glavni trener u najboljoj ligi na svetu, NBA istoriji, omiljenim gradovima Amerike i šta radi tokom Ol-Star vikenda
Sedišta u American Airlines Center, areni u kojoj igraju Dalas Meveriksi.
VICE: Ovo je jedna vrlo drugačija sezona za tebe, sa puno novih izazova i ciljeva, sta si ti očekivao na početku i kako sada gledaš na svoj tim? Igor Kokoškov: Ovo je vrlo profesionalna liga, sve se meri pobedama i porazima. Nažalost, što se tiče našeg trenutnog stanja na tabeli, tu ne mogu da budem zadovoljan (11 pobeda i 44 poraza). Ne mogu da kažem da smo imali velika očekivanja, hteli smo da da imamo tim koji se takmiči, imamo dosta mladih igrača, imamo 3 rukija, imamo dosta stvari koje možemo da koristimo kao izgovor, ali izgovora u NBA nema, ili si dobar ili si loš.
Reklame
Možemo da budemo mladi i talentovani, ali moramo da budemo i dobri. Mi imamo potencijal, sigurno nam nije lako biti u sezoni gde broj pobeda nije onaj koji bismo želeli da imamo. Međutim, imamo talentovane, mlade igrače i tu sigurno može da se nađe puno toga pozitivnog. Ni jednu utakmicu ne igramo samo da bi se pojavili, pokušavamo da razvijemo nase mlade igrače.
Ja sam lično zadovoljan da sam tu gde sam, došao sam u ovu zemlju pre 18 godina i imam priliku da budem glavni trener u NBA. To je zaista nestvarno i ja sam poslednji čovek koji u ovom poslu sme da bude nečim nezadovoljan. Uspeh u sezoni se meri pobedama, i sa te strane naravno nisam zadovoljan, ali sam zadovoljan da sam ponovo kod kuće u Feniksu, ponovo sam u timu u kom sam radio pet godina. Vratio sam se kuci, i očekujem da budemo sve bolji.
Kad si došao u NBA bio si prvi strani asistent, sad si prvi stvarni glavni trener, sta je najveća razlika koju ti osećaš između te dve unikatne uloge?
Na neki način, sve je to bavljenje košarkom. Sama činjenica da donosiš odluke koje imaju uticaj na celu organizaciju je velika stvar. Moraš da se baviš upravom, menadžmentom, ne samo sa igračima što naravno zahteva veliki trud i puno vremena. Tu je i komunikacija sa vlasnicima, sa medijima, sa mojim savetnicima i asistentima, sa skautima, sve to prolazi kroz mene kao glavnog trenera, i sva ta koordinacija traži dosta vremena. Nije samo priprema treninga i utakmica, sto je moja najveća odgovornost, nego je puno novih stvari. Opis posla je stoga dosta drugačiji, nego kad sam bio pomoćnik. Tada se baviš svojim usko-specijalizovanim delom, to je trening, rad sa igračima, razvoj igrača. Sad tu imam mnogo sirih obaveza.
Reklame
Pogled sa vrha American Airlines Center
Kako porediš kulturološki efekat biti prvi strani asistent i biti prvi strani glavni trener, šta ima veći uticaj i šta više može da promeni trenersku priču za neke sledeće generacije?
Odgovoriću na to pitanje sa jednom malom digresijom -- pre nedelju dana sam dobio dres Univerziteta Mizuri gde sam započeo svoju trenersku karijeru u Americi. Baš pričam svojoj porodici sada, porodici koju onda naravno nisam imao, da sam bio prvi stranac u diviziji, što je u to vreme bilo dosta nemoguće.E sada, sto se tiče tvoj pitanja, teško je reći. Družimo se dugo godina, znamo se dugo godina, i pričali smo mnogo puta. Kad sam došao u ovu ligu pre mnogo godina, sve je ovo bio nestvaran svet za mene. Divac, Kukoč i Sabonis su vec bili tu, igrači su već dakle bili tu, ali je za trenere bilo još komplikovanije. Košarka je stvorena ovde, ovde se razvijala. Ali sticaj okolnosti i malo sreće, i pomeramo polako sve te barijere. Ništa u sportu i ništa u životu ne ostaje isto, stvari se menjaju. Drago mi je da sam deo neke NBA istorije ali to će verovatno više značiti nekim mojim unucima. U ovom trenutku nemam mnogo vremena da razmišljam o tome. Ali kao što smo već pričali, ili si dobar ili si loš, ili imaš pobede ili nemaš, nema veze da li si Amerikanac ili ne. Bio sam srećnik da dobijem ovaj posao, nadam se da ću biti dovoljno dobar da ga zadržim.
Često dok bi se vozili ovde po Dalasu ti bi komentarisao koliko se grad promenio i koliko ga pamtiš iz svojih najranijih dana u Americi. Dosta poznaješ i ovaj grad a i sigurno mnoge druge NBA gradove. Feniks je kuća, a koji drugi gradovi su ti omiljeni, i zašto?
Malo je drugačiji život trenera i život igrača. Mi zaista nemamo puno kretanja, imamo puno obaveza i nemamo vremena za neke druge stvari. Ne postoji loš NBA grad, postoje samo neki koji ti više prijaju. Ima recimo 5-6 gradova koji po meni nisu Amerika: Njujork, Los Anđeles, San Francisko, Majami, Čikago… to nije Amerika, to su jednostavno kosmopolitski gradovi gde čovek iz bilo kog dela sveta može da se oseća prijatno. Sigurno ti gradovi koji su bliži evropskom životu, gde možeš da prošetaš, da komuniciraš, da vidiš ljude, to nama više odgovara. Feniks je međutim moj grad. Pored Beograda, ovo mi je kuća. A da izvini, i Dalas je vrlo prijatan, moram to za tebe da dodam.Ol-star vikend koji nam je evo iza ćoška ima naravno svoju veliku ulogu u životima svih članova NBA lige, od igrača pa do trenera i vlasnika. Šta tebi znači taj mali odmor od sezone?
Dosta se promenilo u poslednjih par godina. Ranije je to bio samo vikend, sada se dosta proširilo, sad je to skoro cela nedelja. Za sve nas je to dobar odmor od stresa i brzog života, da se malo isključimo. Lepo je da ne dođeš u kancelariju ili dvoranu, da nisi u istom okruženju. Malo ljudi ostaje u gradu.Imao si prilike dosta dobro da upoznaš Luku Dončića iz reprezentacije Slovenije, sada je ovde u Dalasu. NBA sada vidi nešto što ti vec odavno video i znao. Sta misliš o Lukinoj prvoj sezoni?
Nisam iznenađen, imao sam prilike puno da radim sa njim dok sam vodio slovenački tim. Imamo tu puno lepih sećanja i uspomena i rezultata. On je napravio zdrave i jake korake u svom igračkom razvoju na vreme- odlazak iz Slovenije, odlazak u Španiju, ulazak u razvojni tim, ulazak u prvi tim, borba za rotaciju, borba za minute, borba za prvu petorku, do toga da postane dominantan igrač evropskog prvenstva. Sve su to koraci koji su mu pomogli da igrački i lično sazri. Svi izazovi koji su bačeni na njega, nisam očekivao da će se uplašiti.
On je igrač koji je izrazito velikog talenta, ali on je i veliki takmičar, ovo nije za njega samo posao, on je osoba koja radi ono sta voli i u čemu uživa. Ima odličnu sezonu, i biće osnova za Dalas narednih puno godina. U ovom prelaznom periodu kad Novicki odlazi, on je nova osnova i došao je u pravim momentu za to. Radujem se njegovim uspesima i želim mu sve najbolje, jer ima puno prostora da bude još mnogo bolji.
