Mimovi, izgleda, loše utiču na naše zdravlje

Prvobitno objavljeno na i-D.

Možda ih smatramo jedinom dobrom, čistom stvari koja je preostala u ovom post-digitalnom vremenu u kojem živimo, ali imamo loše vesti za vas - mimovi su zapravo loši po naše zdravlja, tvrdi ova nova studija.

Umesto da podstiču inkluzivnost i pozitivnu sliku kada je reč o našem telu, istraživači Univerziteta Lafborou upozoravaju da mimovi zapravo podstiču krizu gojaznosti i apatije kada je reč o zdravoj ishrani. U zahtevu ispostavljenom Vladi Velike Britanije, naučnici koji stoje iza nove studije - nazvane "Analiza efekata internet mimova na zdravlje i ponašanje mladih tinejdžera" - rekli su da time što od nezdrave ishrane prave nešto zabavno mimovi doprinose problemu gojaznosti među britanskim tinejdžerima.

- Internet mimovi imaju potencijal da normalizuju neželjena ponašanja poput trolovanja, ismevanja zbog izgleda i maltretiranja, a manjak emocija bi mogao da indikuje veću apatičnost kada je reč o ovakvom ponašanju - navodi se u studiji.

Studija navodi fotografiju gojaznog deteta sa natpisom "Besplatna hrana? Računaj na mene", kao primer mima koji loše utiče na mlade, kao i mim koji prikazuje ljudsko telo napravljeno od pice i hamburgera, sa kobasicama umesto udova, i krompira kao glave. Fotografija ima natpis "ja". I ako to može da zvuči smešno - iskreno, ko ne bi pogledao tu sličicu i pomislio "isto" - istraživači tvrde da su ovi mimovi više od smešnih fotografija koje skupljaju lajkove i ritvitove. Oni tvrde da su zapravo takvi mimovi bar delimično odgovorni za loše zdravlje britanskih tinejdžera. Trećina dece u Velikoj Britaniji ima višak kilograma ili je gojazno.

U razgovoru za Telegraf, vodeći istraživač Eš Kejsi je objasnio: "Praktično je neprihvatljivo da ti i ja imamo razgovor 'pojeo sam upravo celu čokoladnu tortu'. Ali ako neko okači mim o tome, onda ja mogu da kažem 'to je normalno i to je O.K, ja se tako osećam i, i ja se tako ponašam'. Internet mimove posmatramo kao zabavu, ali oni takođe predstavljaju osnov kulturološke prakse koja ne odgovara specifičnim potrebama i pravima tinejdžera".

Rastuća zdravstvena kriza među mladim Britancima je očigledno zabrinjavajuća, ali postavlja se pitanje koliko ovakve studije pomažu. Dok dr Kejsi i drugi istraživači, koji stoje iza studije, identifikuju mane mimova koji navodno podstiču nezdravu ishranu i apatiju, istraživanje takođe oslikava manjak razumevanja moderne internet kulture. Niko od Lafborouovih istraživača nije se dublje bavio razlozima deljenja internet mimova sa natpisima "ja" ili "kao ja". Oni podrazumevaju da je deljenje "nezdravih" mimova neka vrsta bukvalnog prihvatanja takvog životnog stava, ili grešne tinejdžerske didaktike, poziv za prežderavanje ugljenim hidratima. Realnost je često veoma drugačija.

Ono što takođe ignorišu je skriveno značenje deljenja mimova, pogotovo kada govorimo o nezdravim ponašanjima. Deljenje takozvanih "nezdravih mimova" sa natpisom "ja" ili "isto" je često samoosuđivanje pre nego hvalisanje. Poruka tih mimova je uvek da je "ja" devijacija u odnosu na ideal. Istraživanje takođe kompletno ignoriše činjenicu da je na internetu gotovo jednak broj "zdravih" i nezdravih mimova. Za svako "pica telo" koje je podeljeno na Tviteru tu je jednak broj "briga-o-zdravlju" mimova, koji se satirično osvrću na unošenje dovoljno vode, stavljanje maski na lice, ignorisanje društvenih interakcija u kojima ne želite da učestvujete, i odlaženje na trčanje. Isto onoliko koliko o jedenju čitave čokoladne tore. Većina ljudi zna da bi trebalo da budu zdraviji, ali mimovi su njihov način da se smeju jer ne uspavaju da dostignu ideal, pre nego što koriste internet kao još jedan prostor u kom tinejdžeri treba da se osećaju loše zbog svog tela i dijeta.

Deluje posebno bezobzirno optuživati mimove za zdravstvenu krizu u Velikoj Britaniji u kojoj Vlada ne čini mnogo kako bi njeni građani postali zdraviji. Iako su nedavno povučeni potezi koji će poboljšati politiku javnog zdravlja - poput zabrane prodaje energetskih napitaka deci - više smisla ima da se osuda preusmeri na edukaciju i javnu politiku, umesto na internet, kada je reč o zdravlju dece.

Da li treba da se hranimo zdravije? Da, očigledno. Ali umesto da okrivljuju internet kulturu i napadaju mimove koje ljudi dele da bi se osećali bolje - evo ideje - možda istraživači treba da fokusiraju svoju energiju na to da mladi ljudi usvoje zdrave ideale.