Quantcast
vice srbija

Kako je sniman novi VICE Srbija serijal "Galeb u Americi"

Razgovor sa rediteljem serijala Ratkom Momčilovićem.

Daniel Bukumirovic

VICE Srbija

U zimu 2017. godine VICE Srbija je u saradnji sa našim rediteljem Ratkom Momčilovićem koji živi i radi u Čikagu uradio serijal filmova koji su snimani širom Sjedinjenih Američkih Država.

Ratko, naš autor Galeb Nikačević i direktorka fotografije na projektu Maja Radošević prešli su više od 13.000 kilometara i doneli tri fascinantna dokumentarna filma.

VICE: Ratko, kako bi predstavio čitaocima ono što je ekipa VICE Srbija snimila u tih 32 dana širom Amerike?

Ratko Momčilović: Namera nam je bila da snimimo tri filma o temama blisko vezanim za srpsku imigraciju, i tri intervjua sa našim sportistima u Americi.

U prvom filmu smo pokušali da opišemo život kamiondžija, koji je vrlo interesantan i privlači većinu naših ljudi koji dolaze u Ameriku. Ta tema se nametnula odmah. Zatim, problem oko dobijanja legalnog statusa je nešto što je neizbežno svima kada dođu ovde sa namerom da ostanu, pa je samim tim i to vrlo zanimljiva tema. Pogotovo je bilo intersantno jer je neposredno prije početka našeg snimanja došao na vlast Donald Tramp sa svojim stavovima o imigraciji. I poslednje, pokušali smo da nađemo istinske zaljubljenike u Teslu, Amerikance, i da se podsjetimo na neke tragove koje je Tesla ostavio u Americi.

Inače, u ta 32 dana prešli smo oko 13,000 kilometara, posjetili desetak gradova na suprotnim stranama Amerike, uradili više od 20 intervjua i snimili oko 90 sati materijala.

Iako živiš dugo u Americi, verovatno su te putešestvije i tebi bacile novo svetlo na zemlju u kojoj živiš i radiš?

Svako putovanje oplemenjuje čoveka. Širi i otvara nove vidike - doslovno i duhovno. Sećam se naših diskusija u kolima dok smo vozili sa kraja na kraj Amerike. Ne postoji tema o kojoj nismo pričali. Naučio sam dosta od Galeba i Maje. Sećam se i kako smo se često svi u isti glas znali sa oduševljenjem začuditi raznim prizorima krajolika kroz koje smo prolazili. Amerika je po prirodi prelepa zemlja. Nema ekosistema koji se ne može vidjeti u Americi, i kroz koji nismo prošli. Od planinskih lanaca i snegova, do pustinja Arizone i Nevade, do pješčanih plaža i palmi na obalama Kalifornije, ravnica Nebraske... Mislim da je to sve ostavilio veliki trag i na njih dvoje, ne samo na mene.

Dobro se sećam i našeg prvog susreta sa jugom Amerike, Oklahomom... Prvi motel u kojem smo spavali. Oronuo, zapušten, sa probijenim zidovima i prljavom krevetninom. Kao u filmovima. Nismo znali što nas očekuje jer smo rezervisali motel unapred. Slike na internetu, naravno, nisu odgovarale stvarnosti. Zatim, jedan običan, obližnji bar u kome je radila devojka za šankom, koja, kako nam je pričala, nije bila u celom svom životu van Oklahoma Sitija. To su te neke stvari koje se moraju iskusiti u životu. Stvaraju ti jednu drugu perspektivu. Vidiš svet iz drugog ugla. Mislim da filmovi i literatura nisu dovoljni da tako nešto istinski dočaraju.

Vrlo je primjetna i kulturološka razlika između različitih delova Amerike. Između takozvanog biblijskog pojasa, juga, zapada i urbanih sredina kao što su Njujork, Los Anđeles ili Čikago u Midvestu, gde nam je bila baza. Ali ukratko, iz ovog putovanja naučio sam da se Amerika ne može generalizirati ni u kom pogledu i po tome jeste vrlo jedinstvena zemlja, i kao takva mami i naše ljude već dvesta godina.

Koji su bili najveći izazovi za tebe kao reditelja u ovom velikom projektu?

Najveći izazov mi je bio imati kreativnu kontrolu nad celim projektom, i držati sve konce u rukama što se koncepta filmova tiče. Da se ne izgubim u zadanim temama i sinopsisima za svaki film. Mi smo ipak snimali uporedo tri različita filma. I produkcijski raspored se ispreplitao. Jedan dan bi snimali Kamiondžije, a sledeći Green karte. Bilo mi je važno da u svakom trenutku mogu racionalno da sagledam situaciju i procenim gde smo i šta nam sve treba za dalje. Vrlo je lako zastraniti u takvim situacijama.

Samo je nas troje sačinjavalo celu ekipu. A uz to, radilo se o vrlo mnogo posla u kratkom vremenu i nije bilo prostora za grešku. Imajmo na umu da su Maja i Galeb došli na određeno vreme, i kad odu, gotovo je. Nema ponavljanja, snimanja i dosnimavanja. To mi je bilo najveće opterećenje. Na kraju, kad oni odu nazad za Beograd, htio sam da imam dovoljno opcija za svaki film kad uđemo u montažu.

Neki cilj nam je bio, kako i sam kažeš, da kroz tri priče oslikamo i život Srba u Americi, a ujedno i približimo samu Ameriku ovdašnjim gledaocima. Misliš da smo uspeli u tome?

Mislim da smo donekle u tome uspeli. Na primjer, život kamiondžija je nemoguće opisati samo u jednom 45-minutnom filmu. To je tema rođena za serijal. Svet kamiondžija je vrlo kompleksan i sastoji se od mnogo raznih aspekata. Mi smo samo delomično pokrili tu temu, ali mislim, vrlo interesantno.

Isto tako je i sa filmom Green karte. Ima toliko zanimljivih i fascinantnih priča, da je isto nemoguće u 45 minuta pokriti tu celu temu. Bar ja tako mislim. O Tesli i da ne govorim. Moglo se samo dotaknuti delić njegovog života i značaja koji ima u Americi. Ali, sve u svemu, mislim da smo svi odradili odličan posao i da imamo tri izuzetna filma. Jasno je bilo od samog početka da je ceo projekat vrlo ambiciozan, ali u tome i jeste čar ovog posla. Mene su takvi izazovi uvek privlačili.

Prvi dokumentarac iz serijala Galeb u Americi možete gledati na Prva TV i VICE.com u četvrtak, 16. novembra u ponoć.