Nekoliko pitanja o policijskom čamcu u fontani

U sklopu proslave Dana policije, pored velike parade, zatvorenih ulica, helikoptera koji se spušta u sred grada i drugih promotivnih aktivnosti dela držvnog aparata sa kojim građani neretko imaju neprijatna iskustva, omogućena je i promotivna vožnja čamcem u fontani na trgu Nikole Pašića. Dakle, čamac čija je osnovna namena da omogući transport u kritičnim situacijama, pretvoren je u u sredstvo promocije tako što je stavljeno u plitku fontanu u sred grada, a građani su pozvani da se "provozaju"… nekoliko metara napred-nazad. Prema izveštajima medija, u promociji uglavnom uživaju deca.

Sve ovo izaziva određena pitanja. Prvo je “zašto?“. Mada ono je retoričko. Jasno je zašto. Policija, kao i svaka druga državna institucija, koristi razne proslave kao prilike za promociju. To, samo po sebi, nije loše. Finansiraju se od državnog novca, rade "za nas", pa je i lepo i potrebno da mi, s vremena na vreme, i vidimo na šta troše sve te pare. Problem je što se ovde radi o promociji policije koja ima dugu, neslavnu istoriju kršenja građanskih i ljudskih prava građana ove zemlje, razbijanja slobodnog okupljanja građana, pa i ubijanja građana Srbije.

Razumljiv bi bio pokušaj da policija pokazuje “kako se promenila”, ali u poslednjih nedelju dana u centru Beograda je izložba “istorije policije” u kojoj su prikazani konji i “stojadini” i ništa o represiji stanovništva. Dakle, ne radi se o "promeni", nego u promociji umivene istorije MUP-a u kojoj se nikad ništa loše nije desilo između nje i građana.

Čamac u fontani pokazuje drugi pol ovog nesrećnog pokušaja promocije policije. On ukazuje na nesposobnost. Jer bukvalno, bukvalno ne postoji mesto koje je neprimernije za “policijski čamac za vanredne situacije” od “fontane u centru grada”. Kontrast između namene čamca i njegove upotrebe je ovde toliko izražen da stvar izgleda kao šala. Kao trolerska fora koja za cilj ima da ponizi policiju preko svake mere i da ismeje njenu opremu kroz postavljanje u najgori mogući kontekst.

Ovaj čamac koji je stvoren za upotrebu u najgorim mogućim situacijama - koristi se za spašavanje ljudi i transportovanje do i sa nepristupačnih lokacija - i u pokušaju da se promovišu te namene, on je stavljen u bazen stajaće, reciklirane vode da bi se njime, dok radar stoji sa strane u opremi, vozili klinci?

Dalje, “policijski čamac” je poslednje mesto na kome roditelj ili bilo ko drugi želi da vidi dete jer boravak na gumenom, policijskom čamcu znači da se upravo desilo nešto mnogo strašno i loše i da se dete trenutno evakuiše. Ovo možda nije prva asocijaca, ali da ste na brejnstorming sesiji marketinške agencije, da li bi "deca u policijskom čamcu u centru grada" bilo kome izgledala kao dobra ideja? Poenta promocije, bilo kakve promocije, jeste da se taj koji se promoviše prikaže u svom najboljem svetlu. Da se na strogo kontrolisanom primeru prikažu sposobnosti i kvaliteti i moći onoga ko se promoviše. Čamac u fontani je sve suprotno od toga. Čamac u fontani govori da je jedino za šta je sposobna policija, u ovom kontekstu, izgiravanje zabavnog parka. Isto važi i za ranije spuštanje helikoptera u grad. To nisu demonstracije moći. Oba primera su potpuno suprotno od toga. Oni govore kao da policija nije sposobna za stvari za koje bi trebalo da bude, već eto, može samo da zabavlja.

Međutim, mi naravno znamo da je srpska policija sposobna za mnogo toga. Tako da čamac onda izgleda kao zajebavanje.

U najnevinijem objašnjenju, ovo izgleda kao nepromišljen pokušaj da se približe građanima i da učine da se osećamo bezbedno pored njih. Međutim, čamac u fontani, kao i sve drugo ovog vikenda, niti promoviše policiju, niti pokazuje njene sposobnosti - bez obzira kakve su bile originalne namere i zamisli. Čamac u fontani pokazuje nerazumevanje osnovne ideje promovisanja, i mnogo strašnije od toga, izgleda gotovo kao neko vrsta ismevanja građana - ono što koristimo u hitnim slučajevima vi, građani, možete da vidite samo tako što ćemo ga staviti u funkciju provoda na policijskom vašaru u centru grada.

U promocijama je podjednako bitno kako će nešto biti percipirano koliko i namere onoga ko se promoviše. Bitan je utisak. A kroz ovaj čamac, utisak je kao da nam govore da ne treba da mislimo ni o mafijaškim obračunima na ulicama, ni o ubistvima u porodici koje ne mogu da zaustave, ni o skorim hapšenjima policajaca zbog dilovanja droge i drugih krivičnih dela, ni o Hercegovačkoj, a ni o istoriji represije koja je i dalje često prva asocijacija na svaki susret sa policijskom uniformom. Ne, o svemu tome ne treba da mislimo, već eto, nekoliko godina posle užasnih poplava, evo vam građani čamac za spasavanje, slikajte decu kako plove na fontani u centru grada.

U najboljem slučaju, policija ne ume da se promoviše. U najgorem, zajebavaju nas.