Norveška umetnica Kristin Vatne (22) fotografisala je samo jedan tip subjekta za svoju studiju „Izložene lobanje“ u kojoj predstavlja beskrajne iteracije identiteta.
Dok mi pogled leti sa jedne lobanje na drugu, udubljenja, ožiljci, i tragovi kose na potiljku ćelavih modela norveške fotografkinje Kristine Vatne pretvaraju se u neobična lica bez otvora. Na trenutak zastajem da bih ispitala par sedih dlaka upletenih u rep, pa idem dalje preko jedne posebno kupaste glave, sve do kapi kiše koje krase kapuljaču sledećeg ćelavca. Repeticija „Izloženih lobanja" me primorava da detaljno analiziram glave, tražim varijacije i sličnosti u izboranoj koži i izobličenim kostima. Vatne je vešto sastavila ovaj „tipološki serijal" ćelavih Norvežana.
Reklame
Tipologija klasifikuje „po opštem tipu", ali zašto je ona izabrala tip ćelavog muškarca? Umetnica kaže da je bila fascinirana ćelavom glavom svog očuha. „Oblik glave bio je tako izložen pogledu, mogao je da se vidi i najmanji ožiljak…" priča Vatne za Creators. Pošto je fotografisala očuha, krenula je ulicama Trondhajma, norveškog grada u kom studira fotografiju, u potrazi za „još prizora ćelavih ljudi".
Baš kao i mnogi njeni modeli, Vatne potpuno obuzimaju njene zbirke. „Postala sam manijak", priznaje ona. „Gde god da krenem, primećujem ćelave ljude. Čudno je." Htela bih da se lično zahvalim Kristini Vatne, jer da nije njene istančane perspektive svet ne bi imao fotografski dokaz postojanja retkog norveškog sedorepog pacova, ili još ređeg mini-jednoroga (v. dole).
Dvadesetdvogodišnja Vatne, student treće godine fotografije, izuzetno je posvećena svom poslu, što dokazuje manični lov na modele koji joj se na kraju isplatio.Kad se sagleda u celini, „Izložene lobanje" otkrivaju rasnu homogenost Norveške, razne načine na koje ljudi izlaze na kraj sa gubitkom kose, i mnoštvo jedinstvenih primera najosnovnije crte ljudskog lica – lobanje. U portretu pod zumom, Vatne otkriva beskrajne specifičnosti urezane u kožu i socijalne asocijacije koje prate materijal odeće. Naizgled identične a ipak posebne, „Izložene lobanje" pozivaju nas da mislimo o identitetu.
