U potrazi za sjajem posle MDMA

Ako ceo vikend ljuštiš pivo, gutaš tablete, i trpaš svašta u nozdrve, sledeće nedelje osećaćeš se očajno. Kad je piće u pitanju, posledice obično stižu gotovo odmah – čim se sutra probudiš. Kod drugih supstanci, ti efekti su nekad malo odloženiji.

Drevna izreka kaže da svakom haju dođe daun, ali poneki uživaoci opojnih droga kažu da se kod njih javlja mitski „afterglou efekat" – period između žurke i oporavka, u kom se trezni osećaju sasvim OK, čak i prilično dobro, kao da su se pozitivni efekti droge zadržali u sistemu i odložili daun.

Ovaj tragično redak osećaj se naravno ne javlja kod svih droga. Teško ćete naći nekog ko se dan kasnije hvali da mu je kokain život promenio nabolje. Efekat najčešće prijavljuju posle uzimanja MDMA, mada neki se po internetu takođe kunu u psihodelike i ketamin kad je u pitanju kvalitetno odloženo iskustvo.

Đorđo (32) uzima MDMA otprilike jednom mesečno. „Super mi je, dan posle skoro pa da je još bolji od same večeri. Kako da kažem, to nije baš kao sam efekat droge, nego onaj osećaj kad droga izvetri a nešto ti ipak ostavi. Ostane prijatnost. Češće je to sa MDMA, slabo na psihodeliji."

Fenomen se ne javlja kod većine ljudi. Na primer, Lora (34) ima dugu i uspešnu karijeru narkomana, ali nikad se nije osetila dobro dan kasnije. „Za mene je to sve suprotno. MDMA me preplavi kad je uzmem, ali sutra budem skroz isceđena, nisam ni za šta."

Čak i oni koji znaju o čemu se radi priznaju da na efekat utiču drugi faktori. Aleks (28) koji svakog vikenda uzima „šta god mi padne pod ruku", kaže da je za afterglou najbitnije šta uzima uz MDMA. „Zavisi šta se radi, na primer ako usput popijem celu flašu viskija, onda nema šanse. Ali ako se zadržim samo na drogi, svaki put ga osetim."

Šta izaziva ovaj misteriozni fenomen? Da li je čisto psihološki, sećanje na dobar provod sa prijateljima? Ili osećanje ipak ima farmakološku osnovu?

Hari Samnal sa Univerziteta Džon Murs u Liverpulu kaže da nema mnogo dokaza za direktan uticaj same droge: „Ako se gleda klinička farmakologija MDMA, za sada ništa ne sugeriše neki odložen hemijski mehanizam", objašnjava on.

MDMA izaziva naglu emisiju neurotransmitera – serotonina i dopamina, noradrenalina i oksitocina – posle koje se u organizmu javlja deficit ovih hemikalija u trajanju od po nedelju dana. Farmakološka osnova afterglou efekta „bi osporila sve što znamo o ovim neurotransmiterima".

Samnal kaže da možda MDMA metaboliti izazivaju ovaj efekat. Jedan od njih je MDA, sam po sebi psihoaktivna supstanca, ali Samnal ističe da se samo 5% doze MDMA pretvara u MDA, što bi teško moglo da izazove primetne odložene efekte. Drugi kandidat bi bio HMMA, aktivniji metabolit koji ostaje u telu nekoliko sati po rastvaranju MDMA – ali trenutno se ne zna da li HMMA može da utiče na telo i emocije osim što blago ubrzava rad srca i slično.

Još jedna mogućnost leži u samoj strukturi MDMA molekula. Metilen-dioksi-meta-amfetamin, u pilulama ili prljavim kesicama ili u kliničkoj upotrebi, predstavlja mešavinu dve simetrične strukturne forme – enantiomera. Ispitivanja na miševima pokazala su da ova dva oblika, (S)-MDMA odnosno (R)-MDMA mogu imati sasvim različite ali uzajamno komplementarne uticaje na organizam, koji samo zajedno izazivaju tipičan osećaj droge.

(S)-MDMA je stimulativna supstanca nalik na druge amfetamine, dok je (R)-MDMA po svemu sudeći odgovorna za emotivne efekte. Takođe je poznato da se (S)-MDMA rastvara u organizmu za 3-4 časa, dok (R)-MDMA može da se održi nekoliko sati više. Zato se nagađa da takozvani afterglou potiče od zaostalih efekata (R)-MDMA koji ostaju aktivni kada je stimulativni efekat (S)-MDMA odavno izvetrio i prestao da te ubeđuje da zagrizeš jezik.

Nažalost, sistematsko ispitivanje ovih mogućnosti još nikad nije bilo sprovedeno. MDMA intoksikacija izučava se samo u kontekstu neurotoksiciteta droge ili samog daun perioda za koji Profesor Samnal kaže da je „nedeljna neakutna depresija sa anksiogenim posledicama". Hari takođe priznaje da bi sa intelektualne tačke gledišta bilo zanimljivo znati da li su metaboliti ili enantiomeri odgovorni za retke odložene efekte MDMA, ali naglašava da bi korisnije statističko istraživanje ispitalo ponašanje korisnika, ili faktore koji sprečavaju afterglou kod nekih od njih.

Iako je interesantno tražiti direktan farmakološki uzrok afterglou efekta, Samnal kaže da je podjednako verovatno da odgovor bude bihejvioralnog ili psihološkog karaktera. „Mnogo individualnih faktora mogu da doprinesu fenomenu, ali za sada mi se čini da je pre svega psihologija u pitanju."

Teorija glasi da samo iskustvo – što droge što muzike, društva, i ostalih aktivnosti kojima se bavite dok ste haj – može da psihološki pozitivno utiče utoliko što se ureže u sećanje do te mere da mu se čovek u mislima vraća sledećih par dana. Ovu ideju podržavaju anegdote po kojima se afterglou najčešće javlja kod početnika, kojima je MDMA iskustvo sasvim novo pa su mu psihološki podložniji. Suprotan primer je korisnik koji se svojski potrudi da se obeznani od droge i alkohola, pa sledećeg dana nema psihološkog efekta koji bi kontrirao objektivnim signalima izmučenog tela.

Ovaj stav zastupa Dr Ben Sesa, psihijatar i psihofarmakolog koji je sproveo više eksperimenata sa MDMA. Uskoro bi trebalo da objavi rezultate ispitivanja terapijskog uticaja MDMA na pacijente zavisne od alkohola. U kliničkom okruženju, gde se ujutru daju doze čistog MDMA a pacijenti se odmaraju i tokom i posle seanse, afterglou efekat je daleko češći i trajniji, dok se daun period registruje u malom procentu ispitanika. On smatra da je u pitanju kombinacija psiholoških i farmakoloških elemenata, ali ističe da su ovi aspekti već povezani pa nema previše smisla pokušavati da ih razgraničimo.

„Farmakološki gledano, moguće je da MDMA izaziva promene u mozgu koji posle ne radi na isti način", kaže Ben. „Takođe je moguće da je u pitanju samo psihološki osećaj nove i uzbudljive aktivnosti. Zna se da na čoveka sve jače deluje prvi put nego stoti, bilo da ode na utakmicu ili na operu."

I Samnal i Sesa preporučuju odmor, dobru ishranu, hidriranje, i uzdržavanje od mešanja supstanci, bilo da pokušavate da ublažite daun ili da lovite afterglou. Đorđo se tu slaže sa stručnjacima; iako on afterglou uvek oseti u manjoj ili većoj meri, smatra da je bitno starati se o zdravlju. „Meni to nikad ne promakne, uvek je tu, pa mislim da oni koji se posle osećaju loše verovatno imaju druge probleme u životu i ne paze se dovoljno."

Ako uzimaš MDMA samo da bi duže ostao budan, igrao, pio, i postio, nije ni čudo da se dan kasnije osećaš očajno. Mamurluk, neispavanost, neuhranjenost, višak fizičke aktivnosti i dehidracija nadvladaće svaki afterglou, bilo šta ga izazvalo. Na taj način će „nedeljna neakutna depresija sa anksiogenim posledicama" biti deo pakla samoprezira i bezvoljne bede od koje si i hteo da pobegneš.

Još na VICE.com:

Šta policija u Srbiji radi sa novcem koji pronađe kod dilera droge

Jutjuberi koji pred kamerama uzimaju MDMA, DMT i GHB

Zašto vam se grči vilica kad gutnete MDMA