Reklame
PUSSY RIOT

'No Riot No Pussy' - nova protestna akcija Pusi Rajota

Pričali smo sa Nađom Tolokonikovom o seriji projekcija upućenih globalnim liderima.

pisao Patrick Heardman
30 Jun 2017, 8:21am

Nadya Tolokonnikova. Fotografije: Pussy Riot / Chris Batte

Sigurno ste čuli za Pusi Rajot, ali eto, za slučaj da vam je pamćenje neoprostivo loše, tu smo da vas podsetimo. Ovaj ruski feminističko-anarhistički pank bend proslavio se 2012. izvedbom „Pank molitve" u moskovskoj Katedrali Hrista spasitelja. Ovo je bilo okarakterisano kao „huliganizam" pa su zbog tog krivičnog dela Marija Aljokina i Nađa Tolokonikova bile osuđene na dve godine zatvora.

Posle 21 meseca robije, muzičarke su puštene na slobodu gde su nastavile da se na razne načine odupiru tlačiteljskom režimu u Kremlju. Između ostalog, organizovale su protest na Zimskim olimpijskim igrama u Sočiju 2014. a dve godine kasnije izdale su singl pod naslovom Straight Outta Vagina. Nađino najnovije delo je serija projekcija upućenih svetskim liderima pod naslovom „Nema pičke bez pobune".

VICE: Zdravo Nađa. Reci nam kako si došla na ideju za svoj poslednji rad?

Nađa Tolokonikova: Pa, kontaktirali su me anarhisti iz Čikaga i ponudili saradnju. Već su videli moje projekcije iz 2008. piratsku zastavu na ruskoj verziji Bele kuće. Kad smo stupili u kontakt, bilo je to kao da me je sam grad Čikago izabrao.

Šta znači „Nema pičke bez pobune"?

Znači da neš' jebat' ako nisi radikalan.

Ima smisla. Kojim se pitanjima bavi ova serija projekcija?

Bavi se raznim govnarima, ne samo Trampom – tu su i Putin, i Erdogan, oligarsi, elita. Mnogim mojim američkim prijateljima je teško palo kad je Tramp bio izabran za predsednika, ali ne treba zaboraviti da je on samo jedan od ljudi koji rade na tome da održe svoj uticaj, svoje bogatstvo i svoje privilegije. Od početka 20. veka ljudi su stekli brojna prava, ali izgubićemo ih ako se ne budemo borili za njih.

Zašto si odlučila da poruke projektuješ na zgrade umesto klasičnog izlaganja u nekoj galeriji ili sličnom prostoru?

Osnovna ideja bila je da ulice pripadaju nama. Javni prostor se privatizuje pa i ulice neko poseduje – nekad mi ne daju ni da pojedem sendvič na trotoaru. Dakle, projekcijama želimo da povratimo ulice za sve nas. Želimo da budu inkluzivne a ne ekskluzivne.

Jedna projekcija kaže „Amor Fati", što na latinskom znači „ljubav sudbine". Zašto ste izabrali baš tu frazu?

Amor Fati ide uz poruku „mrtav si". Želim da kažem tim figurama da uživaju dok mogu jer ih mi rušimo. „Opusti se, spakuj se, i budi spreman da napustiš fotelju." Mislim da je to danas globalna pošast, pojava tih ljudi koji rade šta hoće, grabe žene za pičku i slično. Ali takođe je ovo doba jednostavnih poruka jer se politika vraća u kameno doba.

Kako je vratiti u 21. vek?

Organizacijom do otpora, toliko je bar očigledno, mada vidim da neki još uvek veruju da će doći neko da ih spase. Mnogi Amerikanci su tako gledali na Sandersa, kao dobrog deku koji je došao da ih izvuče iz sranja. Ali oni koji se žale da on nije dovoljno dobar, zašto se ne organizuju i naprave sopstveni politički pokret?

Da li se donekle isto desilo i nedavno na britanskim izborima?

Slično je, ali tamo sam zadovoljna ishodom. Korbina odavno gotivim.

Šta misliš, dokle levica može da napreduje?

Volela bih da vidim alternativne verzije, ne iste one neuspešne samo drugačije upakovane. Uspon populizma širom sveta ubeđuje ljude da će ih jedan čovek spasiti, ali populisti nikad neće shvatiti šta je narodu zaista potrebno. Mislim da bi nam dobro došla neka alternativno-leva verzija globalizacije. Levičarski pokreti širom sveta otvoreno podržavaju jedni druge, drago mi je kad vidim da Korbin i Sanders postoje i u drugim zemljama.

A šta ćemo sa Putinom?

Putin nema tu moć koju mu desno-nastrojeni mediji pripisuju. U Americi se misli da je on bog i batina, što samo godi njegovom egu. Jeste on pokušao da utiče na ishod izbora, kako u Americi tako i na primer u Francuskoj, ali nema on tu vrstu moći kakvu opisuju neki američki mediji. Takođe, nije tako popularan ni u samoj Rusiji.

Zar nije? Ima neverovatno visoke rejtinge.

U zatvoru sam imala prilike da porazgovaram sa ljudima iz svih mogućih sfera i klasa. Sve njih Putin blago iritira zbog korupcije, ali ne misle da trenutno vredi pokušati da se situacija izmeni. Stvari su nepredvidive, uopšte nije sve toliko stabilno kao što mediji kažu. Ja verujem u političke promene. Putin je izneverio brojna obećanja – nudio je stabilnost, a počeo mnogo ratova i prizvao sankcije sa Zapada. Ekonomija je u krizi, nema stabilnosti, ljudi žive sve teže.

Koji je sledeći korak?

Kad pogledaš proteste na ruskim ulicama, vidiš da je sve više ljudi sa nama. Mnogo je mladih kojima je to tek prvi ili drugi protest. Ljudi žele političku alternativu, generalno nedostaje političke kreativnosti još tamo od 1989. i pada Berlinskog zida. Izgubili smo maštovitost jer postoji samo jedan svetski poredak – isti onaj tržišni fundamentalizam koji je doveo Trampa na vlast. Ali ljudi su maštovite životinje, uradiće sve što mogu da bi povratili izgubljeno. Videćeš promenu u roku od deset godina. Otići ćemo u levo, ne u desno.

Tagged:
Vladimir Putin
protest
politika
anarhisti
Rusija