Stranci objašnjavaju šta ih je najviše šokiralo u beogradskom izlasku

Već smo apsolvirali da su izlasci u Beogradu raznovrsni, uzbudljivi i da je jedan od zaštitnih brendova ovog grada definitivno klabing. Mnogi mladi iz inostranstva upravo zbog njega dolaze na turističke ture u glavni grad Srbije, samo kako bi izašli i osetili čari čuvenog beogradskog noćnog života. Neki dolaze zbog autentičnosti kafana i dobre rakije, drugi se oduševljavaju prepunim splavovima, a treći su došli da slušaju omiljenog didžeja koji ovaj vikend nastupa baš u Beogradu. I pored svih ovih stavki i oda beogradskim izlascima, moramo da kažemo da su oni pre svega nepredvidivi. Nikad ne znaš kako će se žurka završiti, ni kakav te after posle čeka. Na neke čudne i nepredvidive stvari mi domaći smo već navikli, ali ovog puta smo pitali strance da nam ispričaju šta ih je najviše šokiralo u beogradskom noćnom životu.

Prvo što me je iznenadilo u Beogradu je vrlo kvalitetna elektronska muzika, a zatim to što su ljudi pušili travu svuda po klubu i zvali me da podele sa mnom iako me ne poznaju. Druga stvar koja me je kasnije šokirala je što ako slušaš elektornsku muziku, svuda ćeš sretati ista lica. Ono što sam mislila da neću videti u izlasku u maloj zemlji kao što je Srbija, jeste velika gej publika i otvorena i nerestritkivna politika prema drogama i njihovoj konzumaciji u javnosti. Pored Berlina, Beograd mi je omiljeno mesto za klabing, mada mi nekad nedostaje malo više različitosti i nekih novih ljudi.

Ono što me je najviše šokiralo kada sam prvi put izašao u Beogradu je količina prelepih devojaka koje stoje same. Osećao sam se kao da sam u raju i nisam mogao da razumem šta je sa beogradskim momcima. Inače volim izlaske u Srbiji, sve je kao u Italiji samo muškarci iz nekog razloga ne vode račune o devojkama.

Ono što je drugačiji nego u Italiji jeste pušenje. Međutim, i to mi je okej. Primetio sam da se ljudi manje socijalizuju kada moraju da izlaze napolje iz restorana i barova samo da bi zapalili cigaru.

Veče kada sam izašla u Beogradu, je veče kada sam se najviše u životu olešila od alkohola. Prvo smo išli u neki bar i ispijali koktele, a onda izašli u neki simpatični klub. Preko dana su mi Srbi delovali vrlo druželjubivo i ljubazno, ali u izlasku nije bilo tako. Prvo što me je šokiralo je koliko je muškaraca bilo više u klubu nego žena. Čini mi se da je na dvadeset muškarca bila jedna žena. Drugo, i ti brojni muškarci su bili jako uštogljeni i rezervisani, retko ko od njih je plesao, svi su ili stojali sa svojim ekipama ilu zurili u telefon. Tako da što se tiče interakcije nije bio baš neki provod, sve ostalo je bilo super.

Najviše me je šokiralo što sam za jednu noć obišao pet klubova i nigde nismo platili ulaz. To nisu bili kafići, već ozbiljni klubovi u kojima su nastupali prilično dobri didžejevi, muzika je bila odlična, ali nigde nismo platili ni evro za ulaz. To mi se isprva svidelo, imao sam više para za alkohol, koji je takođe bio skoro džabe, ali onda sam malo razmislio i shvatio da muzičari koji nastupaju verovatno ne zarađuju mnogo, pa mi je bilo krivo jer sam čuo nekoliko baš dobrih domaćih didžejeva.

Prvi put sam izašla u Beogradu u Soho bar, u Strahinjića Bana. Šokirale su me ekstremno niske cene alkohola, pet koktela sam platila manje od dvadeset evra i to je bio veoma prijatan šok. Druga stvar je što su svi toooliko visoki. Mi, Grci, nismo baš poznati po visini. Dopada mi se što ljudi ovde znaju da uživaju u životu i izlasku na sličan način kao i kod nas, ali ono što mi se najmanje dopada i što ume jako da me iznervira, je što 99 odsto muškaraca koji mi priđu zaborave da spomenu da su oženjeni.

U Beogradu sam bio par puta i izašli smo spontano, tako, da se baš ne sjećam imena klubova, koja se kroz godine i mjenjaju. Sećam se kluba „Mladost“. Ili „Ludost“? Nisam siguran, posetili smo mnogo barova, restorana i klubova in koncerata. Splavove smo menjali kako nam je došlo, gde je bilo dobre muzike i “događanja”. Ono što mi se najviše svidelo je pušenje, zabava i dobra volja. Opušteno.

Kod nas se u klubovima ne puši, pa pošto pušim, to ti dođe, kao, da si se vratio kući. Onda brzo primetiš, da svi, koji su izašli u klub, došli da se provode. Ali opušteno, bez pristiska. Više puta sve je eskaliralo u zabave, pevanje, plesanje i uralanje do kraja, do klubskog orgazma, koji se svršava nedje ujutro. Dosta me je iznenadilo i to što su svi sređeni. Svaki na svoj način, ali to se primjeti. Posebno na curama.

Najviše me iznedadilo, da bilo kuda smo išli, ili preko tjedna ili preko vikenda, uvjek je svuda bilo puno ljudi. Kod nas radi samo vikend. U Beogradu brzo zaboraviš na sat i kalendar.

Kod kuće baš treba, da imaš sreće, kad izađeš, da se sve poklopi, tako, da dosta puta nije baš nešto, a u Beogradu ponuda je toliko široka, da uvek možeš naći i klub i kafanu.

Mene je najviše šokirao spoj različitih stvari tokom jednog izlaska. Moj dečko je trebalo da pušta muziku u jednom klubu i ljudi koji su to organizovali su nas prvo odveli na večeru u neki restoran nacionalne kuhinje. Tu smo pojeli kilograme mesa (šokiralo me je i to što se odjednom jede meso od šest različitih životinja), a onda su došli svirači sa lokalnim instrumentima koji su svirali neku narodnu muziku, koja mi je moram da priznam bila zanimljiva. Punog stomaka, popili smo puno rakije tu, ustali smo i mi da đuskamo. Atmosfera je bila jako pozitivna, ljudi su se penjali na stolove, davali pare muzici i na kraju igrali neki nacionalni ples u krugu. Posle toga smo otišli u mali andergraund klub gde je moj dečko puštao tehno. I tu smo popili puno vina i ostali do jutra. U gradu u kom ja živim je nezamislivo priuštiti sebi ovakav izlazak, a iskreno i fizički mi je nenormalno da punog stomaka od roštilja odem na rejv. Ali to celoj ekipi sa kojima smo bili nije smetalo.