Ako prođe ova tužba zbog piraterije, mogu da vam zabrane pristup internetu

Prethodno objavljeno na Motherboard.

Industrija zabave pokrenula je veliku pravnu kampanju za pretvaranje internet provajdera u policajce za autorska prava ovlašćene da izbacuju korisnike širokopojasnog interneta — zasnovano na često tankim ili nepostojećim dokazima kršenja bilo kakvih propisa. Kako stvari stoje, ako skinete fajl sa zaštićenim autorskim pravima preko BitTorenta ili neke druge platforme, rizikujete da od vašeg internet provajdera dobijete upozorenje za kršenje autorskih prava. Ta upozorenja izdaju istražitelji koje je angažovala industrija zabave da pronalazi i bori se protiv internet piraterije, često nadgledajući grozdove korisnika na BitTorentu.

Nažalost, upozorenja se često zasnivaju na tanušnim dokazima i pretpostavka je da ste, ukoliko se skinuti fajl može povezati s vašom IP adresom, automatski krivi. Naravno, to nije uvek slučaj, a najčešći primer je ako neko odluči da skine najnoviju epizodu Igre prestola sa vašeg kolskog prilaza koristeći vaš Wi-Fi hotspot. Internet provajderi su, prema Zakonu o digitalnim milenijumskim autorskim pravima (DMCA), u obavezi da ova upozorenja za kršenje autorskih prava prosleđuju krajnjim korisnicima. Ali pošto korisnici ta upozorenja često ignorišu a pravih kazni za nepopravljive prestupnike nema, industrija zabave provela je godine i godine pokušavajući da drastično poveća ulog, često s urnebesnim preterivanjem.

Muzička industrija je, na primer, pokušala da pretvori kršenje autorskih prava u poslovni model angažujući kompanije sa zadatkom zastrašivanja potencijalnih pirata kako bi platili da izbegnu suđenje. Organizacije industrije zabave kao što su Rightscorp šalju pisma “pre poravnanja” piratima, u kojima ih informišu da mogu da izbegnu produžene, ružne pravne glavobolje ukoliko plate kaznu. Ali ova praksa je pravno sumnjiva, a kao što ilustruje ova rasprava na Reditu, plaćanje često predstavlja zečju rupu bez dna sa sve strožim kaznama. Rightscorp, rutinski optuživan da “vrhunski trol autorskih prava”, bio je primoran da poslednjih godina popusti s tom praksom zbog jezivog publiciteta. Ali pored toga što je koristila Rightscorp kao posrednika, industrija zabave je i počela da tuži internet provajdere za koje tvrdi da ne rade dovoljno kako bi suzbili pirateriju. Industrija zabave već dugo vremena pogrešno predstavlja integralni deo DMCA-a kao da on znači da internet provajderi moraju trajno da uklone pirate sa interneta. Presedan Vrhovnog suda ( Packingham v North Carolina ) eksperti za autorska prava protumačili su kao da je izbacivanje korisnika sa interneta zbog piraterije kršenje Prvog amandmana. Ali industrija zabave podigla je tužbe protiv manjih internet provajdera koji se ne slažu s njom.

Jedna od meta industrije bio je mali teksaški internet provajder po imenu Grande Komjunikejšns. Grande je 2017. godine tužila grupa od 18 različitih muzičkih i filmskih etiketa zato što nisu sprečili korisnike u "više od milion slučajeva kršenja autorskih prava preko BitTorent sistema." U poslednjem podnesku tekućeg predmeta, ovaj internet provajder nije štedeo udarce nazvavši tužbu industrije zabave “apsurdnim” pokušajem da se provajderima silom nametne uloga “de fakto agenata prinudnog sprovođenja autorskih prava.” Često, upozorio je provajder, koristeći nepostojeće ili nekompletne dokaze kao osnovu za “obmanjujuća” upozorenja i tužbe povodom tih kršenja. "Odustavši od konkretnog jurenja direktnih kršilaca zbog lošeg publiciteta, odlučivši da ne jure softvere i sajtove koji omogućuju onlajn deljenje fajlova, muzička industrija preusmerila je pažnju na izradu novih oblika odgovornosti za kršenje autorskih prava kojim bi se od internet provajdera zahtevalo da se ponašaju kao policija za autorska prava”, napisao je Internet provajder u svojoj tužbi. Ova tužba podneta je posle skorašnje pravne pobede muzičke industrije protiv Koks Komjunikejšensa. To je pobeda za koju eksperti za autorska prava kažu da je zasnovana na napadno naopakom sudskom tumačenju zakona i može da utre put eroziji zaštite kod internet provajdera kao “ sigurnih luka” koje ih prema DMCA štite od odgovornosti. To bi mogao da predstavlja ogroman problem podjednako za internet provajdere kao i za korisnike, rekla mi je u mejlu Meredit Rouz, konsultantkinja pri grupi potrošača Pablik Nolidž.

“Ako internet provajderi izgube svoja svojstva sigurne luke, provajderi bi počeli da izbacuju mušterije proaktivno, pre nego što se nađu u prilici da ih neko pozove na odgovornost”, rekla je Rouz. “Proaktivna prinuda bi zahtevala detaljno nadgledanje onlajn ponašanja korisnika, što bi, ponovo, uticalo na slobodu govora — da se blago izrazim.” Kritičari tvrde da izbacivanje ljudi sa interneta ili zabrana da ga oni koriste zbog navodnog kršenja autorskih prava nije samo drakonska mera i potencijalno kršenje Prvog amandmana, već i tehnička noćna mora. Praćenje izbačenih korisnika i sprečavanje da se naprosto prijave kod drugog internet provajdera — pod, na primer, imenom supružnika — uglavnom bi bilo nemoguće. Ali zahtevna tehnička logistika, pravni haos koji bi usledio i potencijalno gušenje slobode govora na internetu izgleda da ne brine previše muzičku industriju, koja je u prošlosti tvrdila da je optužba za pirateriju u dobroj nameri dovoljna da dovede do trajnog izbacivanja korisnika sa interneta. “Ako dobiju taj argument, to stvara savršenu priliku za iznuđivanja korisnika, bez mnogo načina da se oni pravno zaštite”, rekla je Rouz.

Mič Stolc, viši pravnik pri fondaciji Elektronik Frontijer, slaže se s tim. Stolc mi je u mejlu rekao da bi erozija zaštite koju pruža status sigurne luke kod internet provajdera “značila ogromno širenje prismotre nad našim internet životima.”

“To takođe znači da bi ljudi mogli biti izbačeni sa svojih kućnih internet servisa zbog dela koje su počinili njihovi cimeri, gosti, deca ili nepoznatih ljudi”, rekao je on. “U današnjem svetu to znači gubljenje pristupa školskim radovima, medicinskim uslugama, učešću u politici i drugim vitalnim informacijama — naročito zato što mnogi Amerikanci imaju samo jednu opciju za širokopojasni internet.”

Sa svoje strane, u poslednjem podnesku Grande Komjunikejšnsa navodi se da ih tužba muzičke industrije stavlja u “nemoguć položaj: ili otkaži ugovor korisnicima na osnovnu nepotvrđenih optužbi za kršenje propisa ili se suoči sa sudom za sekundarno kršenje hiljade autorskih prava."

Muzička industrija tek treba da se suoči sa većim igračima sa dubljim džepovima kao što su AT&T, Komkast ili Verizon, mada ovi divovi verovatno s velikim interesovanjem prate ovaj slučaj. Korisnici koji ne žele da budu izbačeni sa interneta na osnovu nebuloznih optužbi verovatno takođe treba pažljivo da motre na ovaj slučaj koji je još u toku.