Mislila sam da samo imam bubuljice, a zapravo je reč o mnogo ređoj kožnoj bolesti

Prethodno objavljeno na Tonic-u.

Pre oko godinu dana, primetila sam grupicu crvenih kvržica oko nozdrva i brade. Nisam im pridavala neki značaj – mislila sam da su u pitanju samo bubuljice. Zamislite onda moje iznenađenje kada mi je dermatolog rekao da moje upaljene pore potiču od nečega za šta nisam ni čula, tokom svih ovih godina koliko izveštavam o zdravlju: perioralni dermatitis, stanje koje izaziva krvžice na bradi, i oko usta i nosa. A izgleda da mi nisu pomogle ni kreme koje sam bez recepta kupovala u apoteci i krečila lice njima.

U to vreme sam imala 28 godina, što me je smestilo usred demografske grupe za perioralni dermatitis, stanje koje naviše pogađa žene uzrasta između 15 i 45 godina, sa vrhuncem u dvadesetim i tridesetim. Ovo stanje može da se javi i kod dece. I dok izgleda da ne postoje precizni podaci o njegovoj rasprostrajenosti, barem u jedan radu se navodi da je „relativno rasprostranjen“. Iz mogu ličnog iskustva, kao i nekoliko intervjua sa stručnjacima, evo šta sam uspela da saznam o tome kako se rešava.

Simptomi perioralnog dermatitisa uključuju bubuljice crvene boje ili boje mesa, koje izađu oko usta, a ponekad i oko nosa, kao u mom slučaju. Bubuljice mogu da se pojave i oko očiju, pa čak i oko vagine i rektuma, ali se u tom slučaju naziva periorficijalni dermatitis. Ponekad ovo crvenilo može i da peče, kaže Džuli E. Rusak, dermatološkinja iz Njujorka i asistentkinja profesora medicinskog fakulteta Maunt Sanaj.

Najpouzadaniji pokazatelj, kaže Ajris Lui, asistentkinja na dermatološkoj klinici Rusak na Menhetnu jesu svrab i iznenadno pojavljivanje osipa – kao potpuno novo iskustvo. Bubuljice obično ne svrbe, a i prođe više vremena dok se ne pojave, dodaje Lui. Pošto može da liči na bubuljice, potrebno je iskusno oko da odredi šta se zaista događa, tako da treba otići kod dermatologa, ako misliš da to imaš. Dobre vesti? Perioralni dermatitis nije uzrok ozbiljnih zdravstvenih problema, kaže Lui. Loše: kao što sam i sama shvatila, može da bude frustrirajuće nositi se s njim.

Perioralni dermatitis je upala i gotovo alergijski vid reakcije, kaže Rusak. Međutim, još uvek nije sasvim jasno usled čega se javlja. Ponekad se javi kod ljudi koji koriste preparate na bazi kortikosteroida, koji se – ironično – koriste za lečenje raznih vrsta upala kože. Po jednoj nedavnoj studiji, oko 9 procenata ljudi koji duže od mesec dana mažu lice kremama na bazi steroida, razvija se ovo stanje. Nekoliko prijavljenih slučajeva takođe sugerišu da i nazalni steroidi, koji se obično koriste za lečenje alergija, mogu da dovedu do perioralnog dermatitisa – ali razlozi zašto je tako su nejasni (O tome više za koji trenutak).

Drugi okidači mogu da uključuju stres, osetljivost na šećer i gluten, pa čak i fluor u proizvodima za oralnu higijenu. Doktor bi trebalo da te pita za tvoje navike, da bi mogao da otkrije koji faktori u tvom stilu života su uzrok iritacije kože ili je pospešuju, kaže Lui „Ja pacijente sa perioralnim dermatitisom često pitam da li su u skorije vreme promenili pastu za zube koju koriste, ili kupili novo sredstvo za ispiranje usta, zato što ponekad uzrok tome može da bude sredstvo za ispiranje usta koje sadrži fluor“.

Iako može da bude od pomoći ako prestaneš da koristiš štetni proizvod, ili smanjiš hranu koja ti nije dobra za kožu, svaki slučaj je malo drugačiji. Jedan serijal prijavljenih slučajeva objavljenih osamdesetih, na primer, opisuje kako je jedna žena dobila perioralni dermatitis od origana, druga od lovora, a treća od cimeta. Stanje kože na licu im se popravilo kada su prestali da jedu te začine.

Svaki slučaj perioralnog dermatitisa je individualan, pa nažalost nema istog lečenja za sve, i koje uspeva kod svih. Lekar bi mogao da ti prepiše više krema i lekova, uključujući i imunomodulatore kao što je pimekrolimus, antibiotičke kreme kao što je natrijum sulfacetamid, ili eritromicin, ili anitibiotike koji se uzimaju oralno, kao što je doksiciklin, ili tonik za lice na bazi sumpora. Sve to pomaže pri smanjenju upale kože.

Krema pimekrolimus, koja je originalno razvijena za lečenje ekcema, može da bude posebno efikasna u brzom olakšavanju simptoma perioralnog dermatitisa čiji je uzok ranije korišćenje krema na bazi steroida, prema jednoj studiji.

Sa kojim god proizvodom na kraju završiš za lečenje kože, razmisli i o tome da osvežiš ostatak preparata za negovanje kože. Ja sam ranije bila sklonija avanturama kada je bila u pitanju moja rutina negovanja kože – uvek sam tražila novi piling ili serum, ili bilo šta čega sam mogla da se dočepam. Međutim, kada je reč o perioralnom dermatitisu, otkrila sam da jednostavnost najbolje funkcioniše.

„Za pacijenta sa PD, savetujemo blag režim nege kože: bez oštrih pilinga ili kiselina koje isušuju“, kaže Lui. „Oni mogu da pogoršaju stanje“. Umesto toga, ona preoručuje blago ispiranje Setafilom ili Sirejvom, i brigu o tome šta ćemo sledeće staviti na sebe.

„Perioralni dermatitis je skoro kao alergijski tip reakcije, pa razmišljajte o proizvodima napravljenim za osetljivu kožu – bez teških krema i losiona“, kaže Rusak. „J toplo preporučujem kreme i losione koji sadrže nikotinamid, zato što je moćan agens koji ublažava upalu (nikotinamid je vid vitamina B3). Rusak takođe preporučuje izbegavanje retinola (vitamin A) i vitamina C na ugroženom području, zato što mogu dodatno da vam iziritiraju kožu.

Jedan od najvažnijih aspekata lečenja perioralnog dermatitisa je strpljenje – a meni je to bilo najteže. Perioralni dermatitis može da traje nedeljama, mesecima, a u nekim slučajevima i godinama, i možda biste morali da isprobate više različitih vidova lečenja, dok ne nađete onaj koji funkcioniše.

„Lečenje perioralnog dermatitisa može da traje dugo, zbog procesa upale kože, kome je potrebno duže vreme da se normalizuje nego što je slučaj kod običnog ekcema ili bubuljica“, kaže Rusak.
Tor Švejder, direktor dečje dermatologije u bolnici Henri Ford u Detroitu, obično traži od pacijenata da se pridržavaju tretmana dva do tri meseca. Ako crvenilo ne prođe, on promeni lečenje.

Perioralni dermatitis je u naučnoj literaturi prvi put opisan preko skoro 50 godina, ali i dalje postoje neke velike rupe u znanju vezano za ovo stanje. Poslednjih godina, nekoliko istraživačkih grupa je tražilo načine da rasvetle uzroke i nađu bolje načine za njegovo lečenje. Jedna od teorija je da su tu možda umešane i bakterije: na primer, jedna japanska studija otkrila je da većina pacijenata obolelih od perioralnog dermatitisa ima bacile koji se šunjaju po njihovim ranama. Antibiotički režim pomaže da se to očisti.

Još jedna škola mišljenja sugeriše da iza ovog stanja možda stoji parazit: jedna slovenačka studija da ljudi koji imaju perioralni dermatitis češće imaju Demodex follicularum grinje nego ljudi u kontrolnoj grupi, a njihovo prisustvo može da bude posledica izloženosti kremama na bazi steroida. U sličnom smislu, istraživači su odraslim pacijentima obolelim od perioralnog dermatitisa davali antiparazitsku kremu, koja je pomagala u ublažavanju simptoma, tokom sproveđenja jedne studije. I konačno, još jedna grupa istraživača u Nemačkoj nastavlja da istražuje mnogo manje skupu, prirodnu metodu lečenja, koja uključuje ispiranje crnim čajem za ublažavanje perioralnog dermatitisa, ali još nisu objavili svoje rezultate.

Drugim rečima, i dalje postoji mnogo toga što ne znamo o perioralnom dermatitisu, što je frustrirajuće za one od nas koji se mučimo sa ovim dosadnim stanjem. Međutim, dermatolozi ipak imaju nekoliko strategija koje mogu da stave stvari po kontrolu. Ja sam jedna od onih nesrećnika koji imaju slučaj perioralnog dermatitisa koji se sporo leči, ali sam ga znatno ublažila svakodnevno perući lice prepisanim rastvorom koji sadrži natrijum sulfacetamid i sumpor, i mažem pimekrolimus, kada koža počne da mi se peruta. Moja borba još uvek nije gotova, ali napravila sam napredak – dok sam usput naučila nekoliko lekcija o strpljenju.