Derek Danfi prosto lebdi na vodi. Kada talas visine tri sprata krene ka njemu, on se ne uplaši niti pokuša da pobegne, već krene ka njemu. Tada pred njima postoje dva moguća ishoda. Ili uspe da ga zajaše, što dovede do brzina od 70 kilometara na sat, ili izgubi ravnotežu i žestoko udari glavom o talas vode. Fanfi ovo radi iznova i iznova. Tokom 2009. godina koja predstavlja vrhunac njegove karijere, ovaj profesionalni surfer je postavio rekord surfujući na najvećem talasu na svetu.
Reklame
Ovih dana, Danfi ne samo da surfuje na velikim talasa, već ih i fotografiše. Dok većina ljudi koji su zaljubljenici u okean fotografiše vodu ispod njene površine noseći peraja, Derek to radi iznad, sa svoje daske. Njegova jedinstvena pozicija dok surfuje omogućava mu da priđe skroz blizu monstruoznim talasima, a njegova profesionalnost čini da nema rizika da ga taj talas proguta.VICE je pričao sa Danfijem o njegovom životu zaljubljenika u vodu i adrenalin džankija.
VICE: Kako si uopšte počeo da surfuješ?
Derek Dunfee: Odrastao sam uz okean, u Kaliforniji, surfujem otkad znam za sebe. Surfovanje je ovde deo kulture. Počeo sam da se takmičim i učestvovao na nekim od najvećih i najpoznatijih takmičenja na svetu. Tokom 2013. godine, dobio sam potres mozga dok sam surfovao na velikim talasima, vrtelo mi se u glavi i tri meseca sam imao nesvestice. Zbog ove povrede, svoju energiju sam počeo više da usmeravam ka fotografiji.Koliko je opasno surfovanje na velikim talasima? Koliko se često dešavaju nesreće? Neverovatno je opasno. Pored pomenutog potresa mozga, zaradio sam još dva u narednim godinama. Jednom prilikom na Fidžiju sam slomio nogu i morali su hitno da me avionom prebace u Los Anđeles. Bio sam svedok davljenja ljudi.. .Traumatično je. Te stvari te baš nateraju da se zamisliš.Ali ti i dalje surfuješ na velikim talasima. Zašto im se stalno vraćaš?
Zbog adrenalina. Zarazno je.
Derek Dunfee: Odrastao sam uz okean, u Kaliforniji, surfujem otkad znam za sebe. Surfovanje je ovde deo kulture. Počeo sam da se takmičim i učestvovao na nekim od najvećih i najpoznatijih takmičenja na svetu. Tokom 2013. godine, dobio sam potres mozga dok sam surfovao na velikim talasima, vrtelo mi se u glavi i tri meseca sam imao nesvestice. Zbog ove povrede, svoju energiju sam počeo više da usmeravam ka fotografiji.Koliko je opasno surfovanje na velikim talasima? Koliko se često dešavaju nesreće? Neverovatno je opasno. Pored pomenutog potresa mozga, zaradio sam još dva u narednim godinama. Jednom prilikom na Fidžiju sam slomio nogu i morali su hitno da me avionom prebace u Los Anđeles. Bio sam svedok davljenja ljudi.. .Traumatično je. Te stvari te baš nateraju da se zamisliš.Ali ti i dalje surfuješ na velikim talasima. Zašto im se stalno vraćaš?
Zbog adrenalina. Zarazno je.
Reklame
Ukoliko se desi da te talas poklopi, koliko dugo se dešava da budeš ispod vode?
Dešava se da budeš pod vodom od trideset sekundi do minut i po. Međutim tehnologija kod surfovanja na velikim talasima je dosta napredovala u poslednje vreme, tako da skoro svaki surfer ima samonaduvavajuću jaknu koja može da se aktivira ukoliko si pri svesti i zadesiš se u nesreći.Najveći broj profesionalnih surfera takođe plaća od 500 do 1000 dolara za bezbednosni tim koji će ih paziti od vodenih skija, ali ih spasiti ukoliko ih poklopi talas.Da li se sećaš najvećeg talas koji si video u životu?
Fotografisao sam u Haf Mun Beju u Kaliforniji proše zime talas koji je imao preko dvadeset metara. Često se dešava da vidim talase visine između 15 i 20 metara, naročito zimi kada su struje najjače.Kao neko ko istovremeno fotografiše i učestvuje u akciji, kako uspevaš to radiš u isto vreme? Kako rešiš kada je najbolji trenutak za fotografisanje?
Kakvi god da su uslovi, ja uvek surfujem, čak i kada nije preterano povoljno vreme za to. Kada su lepi dani, nemam nikakvih problema dok fotografišem. Moja strast koju osećam prema fotografiji jednaka je onoj koju osećam prema surfovanju. Jednostavno obožavam vodu.
Dešava se da budeš pod vodom od trideset sekundi do minut i po. Međutim tehnologija kod surfovanja na velikim talasima je dosta napredovala u poslednje vreme, tako da skoro svaki surfer ima samonaduvavajuću jaknu koja može da se aktivira ukoliko si pri svesti i zadesiš se u nesreći.Najveći broj profesionalnih surfera takođe plaća od 500 do 1000 dolara za bezbednosni tim koji će ih paziti od vodenih skija, ali ih spasiti ukoliko ih poklopi talas.Da li se sećaš najvećeg talas koji si video u životu?
Fotografisao sam u Haf Mun Beju u Kaliforniji proše zime talas koji je imao preko dvadeset metara. Često se dešava da vidim talase visine između 15 i 20 metara, naročito zimi kada su struje najjače.Kao neko ko istovremeno fotografiše i učestvuje u akciji, kako uspevaš to radiš u isto vreme? Kako rešiš kada je najbolji trenutak za fotografisanje?
Kakvi god da su uslovi, ja uvek surfujem, čak i kada nije preterano povoljno vreme za to. Kada su lepi dani, nemam nikakvih problema dok fotografišem. Moja strast koju osećam prema fotografiji jednaka je onoj koju osećam prema surfovanju. Jednostavno obožavam vodu.
Da li poznaješ još nekog ko fotografiše sa daske?
Iskreno ne poznajem nikog, ali sam siguran da kada bi neko probao, odmah bih shvatio zašto je to toliko lepo.Za više Danfijevih radova klikni ovde.
Iskreno ne poznajem nikog, ali sam siguran da kada bi neko probao, odmah bih shvatio zašto je to toliko lepo.Za više Danfijevih radova klikni ovde.