Kako terorizam utiče na decu

Posledice terorističkog napada koji se odigrao u Mančesteru prošlog ponedeljka još uvek su sveže. Mnoga teško povređena deca i dalje su u bolnici, a na hiljade njih se iste večeri vratilo kući suočivši se sa ekstremnim nasiljem i ugrožavanjem života. Veliki broj te dece nosiće uspomene na ovaj napad do kraja života.

Šošana Lajons, psihijatar iz terapeutskog centra Beacon House objašnjava nam koliko dubok utisak može na dete da ostavi teroristički napad. „Kad više nisu u neposrednoj opasnosti, um i telo počnu da prolaze kroz niz snažnih osećanja – od tupog šoka do nekontrolisanog besa, straha, depresije," kaže ona. Čak i petogodišnja deca nekad pretrpe post-traumatski stresni poremećaj – nevoljne misli, noćne more, konstantna preosetljivost. Neka deca i tinejdžeri počnu da se plaše odvajanja od roditelja, pa se tvrdoglavo drže njih u pokušaju da se vrate u nekadašnje okruženje u kom su se osećali bezbedno.

U proseku, svako treće dete koje prisustvuje terorističkom napadu iskusiće dugotrajne posledice post-traumatskog stresnog poremećaja (PTSD), a simptomi su obično izraženiji kod dece u lošim porodičnim okruženjima.

Pročitajte još

Lajons objašnjava da decu koja pate od PTSD sećanje na traumatični napad „zarobljava", da odbijaju nove informacije i teško im je da prihvate da su sad na sigurnom. „Često se suočavaju sa manjkom samopouzdanja, problemima pri učenju i formiranju veza. Teško im je da kod sebe uspostave osećaj bezbednosti, pa se ponašaju kao da opasnost vreba na svakom koraku", kaže ona i dodaje da se mogućnost ovih dugotrajnih posledica samo povećava što su više deca izložena televizijskim prikazima samog događaja. Ovo je, imajući u vidu obim i sveprisutnost medijskih reakcija na događaje kao što je napad na Mančester, praktično neizbežno.

Medijski tretman terorističkih napada takođe ugrožava decu koja nisu bila direktno izložena samom napadu. Deca koja na televiziji vide šta se dešava možda se po prvi put suočavaju sa konceptima nasilja i smrtnosti. Lajons objašnjava: „Deca koja nisu bila direktno umešana u događaj ali su ipak izložena medijskim prikazima takođe se često suočavaju sa strahom, anksioznošću, problemima pri spavanju, brigama za sopstvenu bezbednost i za bezbednost članova porodice. Mlađa deca posebno teško izlaze na kraj sa šokantnim prizorima jer nisu kognitivno dovoljno razvijena da bi mogla da sebi razjasne šta to gledaju.

Posle napada 11. septembra, istraživanje sprovedeno među decom iz londonskih škola ukazalo je na otežane kognitivne funkcije kod 15% ispitanika u periodu od dva meseca od terorističkog napada. Hladnoratovska ispitivanja pokazala su slične nivoe straha kod dece izložene televizijskim reportažama o terorizmu, ratu, i kataklizmičnim događajima.

Srećom, moguće je pomoći deci direktno ili indirektno ugroženoj. Dr Sara Haligen sa Univerziteta u Batu kaže da često pomaže dozvoliti deci da među sobom rasprave o onome što su pretrpela. „Iako im treba omogućiti da se svojim tempom izbore sa onim što ih muči, takođe je važno predočiti im da je sasvim OK da pričaju o lošim stvarima."

Deci koja iskuse značajne ili dugotrajne psihološke posledice posle terorističkog napada stoje na raspolaganju terapije kao što je kognitivno-bihejvioralna sa akcentom na traumu (TF-CBT). Lajons kaže: „Psihoterapija pomaže detetu da 'obradi' traumatična sećanja i razjasni sebi to što se dogodilo. Što se ranije detetu omogući terapija, to se brže oporave i vrate nekadašnjem načinu života."

Ako se dete u vašem okruženju opterećeno lošim vestima, pokušajte da razgovarate sa njim. Dozvolite mu da postavi pitanja, pokušajte da mu objasnite da su ovakvi napadi na vestima upravo zato što se izuzetno retko dešavaju. Stručnjaci smatraju da zabrana gledanja vesti nije prava strategija; bolje je dozvoliti im da ih gledaju u društvu odraslih spremnih da odgovore na sva pitanja, u bezbednom okruženju.

Čak i CBT i dobro roditeljstvo neće promeniti činjenicu da nedavna zastrašujuća dešavanja mogu imati veliki uticaj na duševno zdravlje ne samo žrtava već i sve dece širom zemlje i svih mladih koji idu na koncerte.

@amyrwalker