Kako ti se društveni život promeni kada prestaneš da piješ

Prvobitno objavljeno na TONIC.

Postoji pitanje koje svako ko je trezan sebi postavlja: da li će moji prijatelji i dalje želeti da se druže sa mnom, ako jedino gazirano piće koje pijuckam bude kisela voda?

Ludo je, ali ponekad je teže reći svom društvenom krugu da ne piješ, nego uopšte prestati da piješ. Biti trezan znači toliko mnogo više od odluke o sopstvenom fizičkom zdravlju i emotivnom blagostanju – to ima ogroman uticaj na tvoj društeni život. I kao što sam i sama saznala kada sam prestala da pijem, to ne znači samo da ćeš doživljavati neprijatne trenutke svaki put kada sa prijateljima uđeš u neki bar. Ja nisam propala zbog toga što sam pila po barovima – propala sam zato što sam pila previše, i tačka. To je uticalo na moje veze, moje roditeljstvo, moju karijeru. To je isisavalo život iz mene. Pa sam prestala.

Tokom čitavog mog života, alkohol je bio integralni deo zajedništva: bilo ga je na porodičnim večerama, na roštiljima, na zajedničkim letovanjima i zimovanjima, na poslovnim događajima, na rođendanskim žurkama, i na spontanim okupljanjima sa komšijama. Tek kada sam prestala da pijem, shvatila sam koliko se društvenih događaja vrti oko cirke. Ima je svuda. Barem je tako bilo za mene, ozbiljnog alkosa čiji se društveni život vrteo oko… ozbiljnog cirkanja. Kada sam to batalila i okrenula se potpunom trezvenjaštvu, nisam imala predstavu šta da očekujem, i pribojavala sam se najgoreg.

I posle nekoliko meseci trezvenosti, i dalje što je češće moguće izbegavam okupljanja na kojima ima mnogo alkohola. Ne zato što se brinem da ću podleći iskušenju, već zbog toga što me više ne privlači da gledam kako ljudi na šanku ređaju vozić čašica s tekilom. Tek sam umočila jedan prst u vodu trezvenjaštva. Ali u proteklih nekoliko meseci sam naučila mnogo o socijalizovanju kada si trezan. Evo nekih saveta koji bi mogli da pomognu.

Ne očekuj da će sve biti isto.
Tvoj društveni život je sada drugačiji – ali to je dobra stvar. I ti si drugačiji. Velika prekretnica za mene je bila kada sam priznala da je ovo velika stvar, i koliko god da želim da to gurnem pod tepih, ne mogu, velika je. Ranije sam samu sebe lečila jednom od najadiktivnijih droga na svetu, a sada više to ne radim. Od jedne od najpijanijih osoba na žurci, pretvorila sam se u (često) jedinu treznu osobu. Naravno da će stvari biti drugačije.

Znaj da će ti samopouzdanje vremenom rasti.
Alkohol je bio moja sigurnosna mreža u svakoj društvenoj situaciji. Bila sam anksiozna ili mi je bilo nelagodno prilikom: dejtova, porodičnh proslava, izlazaka sa više drugih žena, i tako dalje. Upoznala sam svog verenika pre nego što sam prestala da pijem, tako da nikada nisam morala da se s nekim muvam trezna, ali i od same pomisli na to se naježim.
Pri kraju mojog alkoholisanja, strah od gubitka te sigurnosne mreže mi je bio glavni razlog da ne prestanem. Neću da lažem: bila sam anksiozna i bilo mi je nelagodno na mnogim društvenim događajima u ranim danima trezvenjaštva, pa sam morala da se ponašam kao da je sve kul. Još uvek mi se stomak ponekad zgrči kada trezna ušetam na neku žurku, ali moje samopouzdanje povodom te odluke raste, tako da se to sve ređe događa.

Verujte da će vam prijatelji pomoći.

Barem oni pravi. Trezvenost može da ima fascinantan uticaj na prijateljstva. Nekim mojim prijateljima je bilo potrebno malo vremena da se prilagode mom značajnom društvenom izboru. To je meni kul. Par njih je odlutalo na drugu stranu, bez traume kod bilo koga – pretpostavljam da je moje trezvenjaštvo samo ubrzalo neizbežni proces međusobnog udaljavanja. Moji istinski prijatelji su bili tu za mene kada sam se onesvešćivala na žurkama i povraćala na zadnjem sedištu taksija, i tu su za mene i sada.

Takođe stvaram i nova prijateljstva, zato što vreme koje sam provodila pijući ili lečeći mamurluk sada posvećujem drugim stvarima: jogi, plivanju, pisanju, blogovanju – onome što Džon Mendelson, naučnik iz San Franciska i stručnjak za kliničku zavisnost naziva „Novim društvenim svetom gde piće nije jedina svrha zabave“.

„Bivši pijanci možda moraju da se upuste u potragu i pridruže ovom svetu“, kaže on. „Večere, zabave na poslu i bilo kakvi događaji koji se eksplicitno vezuju za alkohol mogu da budu izazov za novopečene trezvenjake, pa ti je potreban plan ako želiš da odlaziš na njih“.

Mendelson ima još saveta za to da ti bude malo lakše na tim nelagodnim društvenim događajima: gde god da kreneš, nosi sa sobom bezalkoholna pića. Ja u svakom trenutku volim kod sebe da imam ružičastu limunadu ili pivo od đumbira – držim štek u kolima, zato što, da, ja sam takođe i dežurni vozač. A možda sa sobom treba da povedeš i nekog prijatelja koji ne pije, da ti bude moralna podrška (Napomena: niko ti ne čuva leđa tako dobro kao brat ili sestra po trezvenjaštvu.).

Planiranje unapred je od ključnog značaja, i ako je verovatno da će situacija biti visoko rizična, apsolutno je u redu da taj plan bude da je jednostavno preskočiš, kaže Mark Vilenbring, koji je od 2004. do 2009. predvodio Odeljenje za istraživanje tretmana i oporavka Nacionalnog instituta za zloupotrebu alkohola i alkoholizam, i bio odgooran za nadgledanje istraživanja poremećaja konzumiranja alkohola, na univerzitetima širom Sjedinjenih Država. U suprotnom, strategija bekstva mora da bude deo svakog plana. „Ako osetiš veliko iskušenje, smesta idi odatle“, kaže on. „Nema prednosti u testiranju snage volje“.

U ranoj fazi trezvenjaštva, ljudi će te verovatno u više navrata pitati zašto ne piješ. Vilenbring preporučuje da imaš spreman brz odgovor, kao što je, „Jednostavno sam shvatio da se osećam bolje kada ne pijem“. Bum. „Ako neko insistira, uzmi u obzir da mu na pitanje odgovoriš pitanjem, ’Da li ti je neprijatno zbog toga što ne pijem?’“, dodaje on. „Moji pacijenti su otkrili da to obično brzo i efikasno okonča takav niz pitanja“. Ako to ne upali, ili osetiš pritisak prijatelja da piješ, to je trenutak kada bi verovatno trebalo da preispitaš te odnose.

„Za mnoge ljude, trezvenost je norma, i oni koji ne piju nisu stigmatizovani“, kaže Mendelson. „Pripadnici takvih grupa su prijatelji, zato što imaju slične poslovne, rekreativne i profesionalne interese. Ako se tvoja društvena grupa okupila oko pića, može da bude teško da prihvati ponašanje koje ne praktikuje. Ljudi koji razmišljaju o tome da pređu na trezveni načn života verovatno moraju da razviju nova prijateljstva i aktivnosti. Ti ljudi i aktivnosti postoje – samo treba da ih nađeš.

Ako sve ostalo propadne, jednostavno ostani kući. Ozbiljno. Ne žuri sa celom tom akcijom trezvenjaštva, i ostani fokusiran na sebe. U prvih par nedelja bez pića, kada sam mučila sebe pokušavajući da smislim kako da kažem ljudima da više ne pijem, jedina trezna osoba koju sam tada poznavala u stvarnom životu mi je rekla, „Jedini razgovor koji moraš da vodiš je onaj sa samom sobom“. To je prilično dobra mantra za novopečenog trezvenjaka.

JOŠ NA VICE.COM:

Pričala sam sa Anonimnim alkoholičarima iz Beograda o praznicima

Bila sam na sastanku Anonimnih alkoholičara u Beogradu

Užasne stvari koje smo pijani rekli partnerima