Monodrama o najpoznatijoj i najvoljenijoj šansonjerki Edit Pjaf, logično i kratko nazvana “Edit” biće izvedena trećeg februara u Bitef teatru. “Edit” je dve godine na sceni i već je uspela da se okiti nagradom za najbolju monodramu na festivalu “Be: femon”i nagradom za najbolju mladu glumicu na Festivalu monodrame i pantomime. Glavnu i, jelte, jedinu ulogu tumači Milena Živanović, režiju potpisuje Ana Popović, za muziku je zadužen kompozitor i pijanista Jug Konstantin Marković, dok je autorka teksta Sara Radojković.
Reklame
A Sara Radojković radi kao novinarka VICE Srbija i sedi prekoputa mene u kancu. Pored toga što se bavi novinarstvom, Sara je dramaturškinja i radila je na predstavi “Slučajna smrt jednog anarhiste”, film “Amanet” je snimljen po njenom scenariju i prikazivan na Festivalu u Montrealu i takođe je adaptirala roman “Peti leptir” za filmsko platno, koji je inače prvi srpski 3D film.A ovo je sjajna prilika da sa Sarom porazgovaram o radu na predstavi, ostalim poslovima i umetničkoj muci.VICE: Kako je uopšte došlo do toga da pišeš “Edit”?Sara: Milena Živanović, glavna glumica, i ja smo se zbližile nakon snimanja “Amaneta”, filma za koji sam napisala scenario. Njoj je bila potrebna monodrama za master rad, a do tada smo već nekako skapirale. Rekla je “Treba mi monodrama o Edit Pjaf, hoćeš ti da napišeš?”. Postoji predivan roman sestre Edit Pjaf koji mi je mnogo značio pri pisanju scenarija. Ta žena je opisala ceo njen život, ali onako iskreno, znaš i sam kako bi te sestra ili burazer opisali – baš realno i bez mistifikacije. Ovo nije dramatizacija tog romana, ali mi je roman dao jasnu sliku o karakteru Edit Pjaf.
A kako je izgledao rad sa kompozitorom? Da li si pisala tekst odvojeno, pa se to uklapalo nekako ili je unapred morala da postoji kohezija?Ja sam oduvek želela da probam da napravim dijalog glumca i klavira. Ova monodrama mi je to dozvolila. Ako si ikada slušao neki džez ili bilo koju kompoziciju za klavir, sigurno si imao trip da klavir nešto govori, a ti ne razumeš. Druga stvar koja me je inspirisala na to da zamolim Juga kompozitora da sa mnom "napiše" ovu dramu je to što je najveći izazov za glumca kad radi monodramu da se opravda sebi "zašto priča sam sa sobom". Ovako Edit priča sa mističnim pijanistom sa maskom koji predstavlja sve - život, smrt, bolničara, tamničara, muzičku pratnju.
Reklame
Da li ćeš probati nekad da pišeš video igre? Mislim, ne znam tačne brojke, ali sigurno im ide bolje nego pozorišnim blagajnama.Industrija video igara je trenutno jača i od holivudske. Ja sam, nažalost, antitalenat za te stvari. Znaš one ljude što vrište, žmure i lupaju po tastaturi kada ih neprijatelj napadne? Zbog toga sam nekvalifikovana da se time bavim. Zasad. Ko zna, možda se napravi neka naša igrica za meditaciju i kontempliranje i ja im ovakva budem odgovarajuća.Daj kopi koji će najbolje da “proda” ovu predstavu po svaku cenu.U jednoj najavi sam napisala “Dve godine igranja i pet nagrada”, što je istina samo što je u pitanju – dve godine i pet nagrada, a nijedno pozorište da nas uzme. Ali evo ti novi za "šire narodne mase", ako želiš, zamisli glas nekog ludog voditelja i tenzičnu muziku. “Doživite nezaboravno iskustvo, teleport koji će vas vinuti u Pariz prošlog veka za samo sat vremena. Tam, tam, tam. Sve što duši treba - suze, smeh i pesma”.Ti si i VICE autorka, pa mi daj opis predstave u šest reči.Svi bismo bili Edit da smemo.Šta je teže - stvoriti lika ili izvući odgovore iz sagovornika?Teže je izvući odgovor iz sagovornika. Mnogo je lakše, barem meni, da isprojektujem celu osobu sa biografijom, načinom govora, željama i strastima. Mnogi živi ljudi su mi i dalje misterija.Koja bi bila idealna glumačko/režiserska postava sa kojom bi radila na nekoj predstavi? Strana i domaća.
