Reklame
Saveti

Da li nošenje slušalica dovodi do oštećenja sluha

Svetska zdravstvena organizacija upozorila je da milioni mladih možda preglasno slušaju muziku. Da li svi mi oštećujemo sluh provodeći suviše sati u budnom stanju sa dva minijaturna zvučnika nabijena u uši?

pisao Nick Keppler
16 April 2019, 7:53am

Fotografija: Banar Fil Ardhi/Getty Images

Prvobitno objavljeno na Tonic.

Živite u velikom gradu, što znači da 75 odsto dana provodite sa slušalicama nabijenim u spoljni slušni kanal. Slušate podkastove u gradskom prevozu, zatim slažete plejlistu na Spotifaju da biste ostali skoncentrisani usred otvorenog kancelarijskog prostora na radnom mestu. Posle posla vežbate na slatke zvuke EDM-a i popa sa naglašenim basovima, a potom putujete kući uz NPR apdejte. Konačno spremni za počinak, možda ćete se ulogovati na HBO Go i, da ne biste uznemiravali cimera, staviti sluške i ušuškati se u krevet sa laptopom. Dok vadite slušalice skorene od znoja iz ušiju i odlažete ih na noćni stočić, vi se pitate: da li oštećujete sluh provodeći najveći deo vremena u budnom stanju sa dva minijaturna zvučnika u ušima?

Kakva vrsta zvukova vodi do gubitka sluha?

Svetska zdravstvena organizacija je 2015. godine izdala saopštenje koje oponaša vašu mamu, upozorivši da 1,1 milijarda mladih rizikuje da trajno ošteti sluh zbog glasne muzike sa ličnih uređaja i visine decibela na raznim događajima. SZO je analizirala podatke iz studija u profesijama “srednjih i visokih prihoda” i ustanovila da je skoro 50 odsto stanovnika uzrasta između 12 i 35 godina izloženo nebezbednim nivoima buke sa ličnih uređaja kao što su pametni telefoni i ajpodovi, dok se 40 odsto njih izlaže potencijalnom oštećenju sluha na mestima kao što su barovi, noćni klubovi, sportski stadioni i koncertni prostori.

Koliko glasno je preglasno? SZO kaže daje buka veća od 85 decibela opasna tokom perioda od osam sati, kao što je jedna radna smena, dok 100 decibela ne bi trebalo da se trpi duže od 15 minuta.

“Ne postoje konkretni testovi ili merila za slušalice, ali pravila su ista”, kaže Ričard Nes, specijalista za uho, grlo nos i klinički vanredni profesor na Školi medicine njujorškog univerziteta. Blizina izvoru buku nije poznat faktor gubitka sluha; glavni faktori su visina decibela i trajanje izloženosti, kaže Nes. “Rekao bih da je 80 decibela ta prelomna tačka” na koju bi osoba trebalo da ograniči svoju izloženost, dodaje Nes.

Primeri buke koji dosežu 80 decibela uključuju blender, kućnu drobilicu otpada, prosečno fabričko postrojenje ili teretni voz koji prolazi na udaljenosti od 15 metara. Nivoi buke od sto decibela uključuju motocikl, traktor ili pneumatsku bušilicu pri velikoj blizini, ili putnički avion koji sleće na razdaljini od jedne nautičke milje. Dakle, ako na slušalice slušate nešto što zvuči toliko glasno — kao što je treš metal, scena bitke u Igri prestola ili Džim Krejmer — trebalo bi to da utišate ili ograničite vreme slušanja. MP3 pušten na maksimum kroz slušalice može da dostigne 105 decibela.

Takođe, kao i većina telesnih sistema, slušni sistem pronađe način da vas obavesti da je ugrožen: ako vam zvoni u ušima ili doživite privremenu promenu praga —kratkoročni gubitak sluha posle izloženosti glasnoj buci — preterali ste.

Kako možete da prepoznate da li oštećujete sluh?

Gubitak sluha od buke postoji i u nekoj meri pogađa negde između 10 i 24 odsto Amerikanaca, prema Nacionalnom institutu zdravlja. Stalna izloženost sirenama, industrijskoj buci i prostorima sa glasnim muzičkim događajima — posebno bez čepova za uši ili drugim merama predostrožnosti — mogu trajno da oštete nerve, čulne ćelije na dlačicama i druge delove slušnog sistema. Potrebno je mnogo dobrovoljne izloženosti MP3-u da bi se postigao taj efekat, ali je moguće, a ljudi bi mogli da nagomilaju buku jednu na drugu u okruženju zasićenom zvukom.

Ljudi obično postaju svesni da su načinili štetu koja ne može da se sanira kad im okruženje zvuči prigušeno, a ljudi oko njih sve čuju sasvim dobro. “To je kad ne možete da čujete televizor, ali svi ostali mogu i tražite od ljudi da govore glasnije”, kaže Nes. Za one koje je zadesila trajna šteta sluha, moderni slušni aparati naširoko variraju u složenosti i invazivnosti kako bi nadomestili gubitak sluha različite težine i da bi reagovali na oštećenje u različitim delovima uha.

Audiologe je nedavno zabrinuo “skriveni gubitak sluha,” oštećenje vlakana u slušnim nervima, specifičnim podsistemima slušnog sistema koji pomažu ljudima da čuju u glasnim okruženjima. Ova vrsta gubitka sluha, otkrivena 2009. godine, ne umanjuje čovekovu sposobnost da čuje individualne zvuke i konkretne razgovore, što je osnov za najtradicionalnije testove gubitka sluha.

Studija iz 2015. godine sa Masačusetskog instituta za oko i uho pokazuje kako funkcioniše “skriveni gubitak sluha”. Dobrovoljci su potekli iz dve grupe: studenti muzike, izloženi glasnim zvukovima često satima bez prestanka, i studenti prirodnih nauka i komunikacija. Svi su dobro prošli na standardnom testu za sluh, tokom kog su morali da prepoznaju različite tonove izolovane u inače tihoj prostoriji. Ali studenti muzike su se češće mučili da razaznaju reči kad su bili prisutni pozadinska buka ili eho.

Elektrode koje mere kako je slušni nerv svakog dobrovoljca reagovao na zvuke potvrdile su da su studenti muzike imali manje aktivnosti u nervima od studenata koji nisu stalno obasuti zvukom u sklopu redovnih nastavnih aktivnosti. (Studija na miševima takođe pokazuje da izloženost konstantno glasnim okruženjima oštećuju vlakna njihovih slušnih nerava.) Ovo istraživanje može da ima ozbiljne implikacije za ljude neprestano izložene glasnoj muzici.

Urbani stanovnici imaju običaj da stave slušalice i otpanje zvuk kako bi blokirali uličnu buku ili druge iritantne aspekte kakofonije jedne metropole. To može da znači da izlažu uši štetnom nagomilavanju zvuka dok misle da umiruju sebe muzikom. To je loša navika, kaže Rivka Strom, direktorka audiologije pri Advanced Hearing NY, klinike za lečenje gubitka sluha u Bruklinu. Pomislite samo na podzemnu železnicu, kaže Strom. “Vozovi su glasni. Ljudi pričaju. Ljudi sviraju instrumente. Svaki pojedinac koji pojača zvuk na ličnom uređaju ugrožava sluh.”

Ali ukoliko ne preterujete sa glasnoćom, verovatno će s vama sve biti u redu.

Iako ima dokaza da neprekidna izloženost glasnoj buci izaziva gubitak sluha, istraživači nisu uspeli direktno da povežu upotrebu slušalica sa njim.

Pomislili biste da bi, ako je ovaj način slušanja opasan, bilo više gubitka sluha među generalnim stanovništvom u godinama od uvođenja revolucionarnih naprava kao što su vokmen ili ajpod — da bi deca koja su odrasla vozeći se u školu uz AC/DC i Public Enemy ili šaflujući između Outkast i The Yeah Yeah Yeahs dok džogiraju, imala veći stepen gubitka sluha. To se nije desilo.

Studija sa raznih kampusa Univerziteta u Kaliforniji koja je uključila anketiranja više od 7.000 učesnika sakupljenih između 1988. i 2010. godine pokazala je da nema povećanja stope gubitka sluha među adolescentima tokom te 22 godine, uprkos sveprisutnosti uređaja nalik vokmenima a potom i portabl plejera za CD i MP3.

Jedna druga studija sa Nacionalnog instituta zdravlja analizirala je podatke sa testa za sluh odraslih osoba uzrasta između 20 i 69 godina — pre nego što gubitak sluha usled starosti postane ozbiljan faktor — 2011. i 2012. godine i uporedila ih sa podacima sakupljenim između 1999. i 2004. godine. (Između dve serije podataka, reklame sa siluetama koje plešu ubedile su svakoga da im treba ajpod a pametni telefoni su transformisali naše svakodnevne živote.) Na osnovu rezultata 3.831 učesnika, autori studije otkrili su da je tokom godina gubitak sluha opao za oko dva procenta.

Našim tehnološkim arsenalima stalno pridodajemo uređaje koji nam nabijaju muziku direktno u uši, ali čini se da oni ne povećavaju stopu gubitka sluha.

Ipak, vaša mama bi volela kad biste bili malo oprezniji.

Čovek treba da nosi velike slušalice koje izoluju od buke, za razliku od običnih koje služe i kao barijera i kao izvor buke, ukoliko ne želi samo da sluša izbor pesama na Ajtjunsu, kaže Strom, ali i da pobegne od sveprisutnog audio ataka oko sebe.

Generalno je bezbedno ublažiti prezasićenost zvukovima gradskog života slušalicama. Samo pazite da taj zvuk ne nagomilavate na drugu glasnu buku i ne odvrćite zvuk ludački glasno. Da li je vaša dnevna doza zvuka iz slušalica jednako glasna kao komad industrijske mehanike izbliza? Da li vam zvoni u ušima ili doživljavate periode kad vam uši deluju premoreno i ne možete da čujete normalno? Ako je tako, utišajte malo ili odmorite od diskografije Slejera.

Tagged:
buka
um
тело
Музика
gubitak sluha
slušalice