Sport

A sada, "Morača" - Zvezdin dvomeč istine u Podgorici

Posle dve utakmice u "Pioniru", Budućnost ide kući sa velikim "brejkom" u džepu. Da li se Zvezda može iskopati iz pakla "Morače", i barem obezbediti povratak u Beograd?

pisao Miloš Jovanović; fotografije Vladimir Živojinović
10 April 2018, 7:20pm

Najavili smo rovovsku borbu, i rovovsku borbu smo i – dobili. Nakon dve izuzetno teške utakmice, koje su voljom nekog pametnog zbudžene u dva dana, Crvena Zvezda i Budućnost imaju po pobedu u finalnoj seriji jadranske lige. I neću vas slagati ako vam kažem da je opšti utisak da će put Podgorice sa osmesima na licu poći samo jedna ekipa, a o kome se radi možete i sami da pretpostavite.

Posle osamdeset minuta košarke, evidentno je da je izazivač iz Crne Gore došao spremniji za izazov koji je pred njima. Crveno-beli su, može se reći, previše lako shvatili ovaj duel u finalnoj seriji – čini se da su pomislili da će se prednost domaćeg terena sama realizovati, i da će par dobrih individualnih partija, kao i dobar vetar sa tribina, biti dovoljni za 2-0 pre selidbe na jug. Do grubog otrežnjenja došlo je već u prvoj utakmici, koju je Zvezda izgubila nakon potpuno blede partije u svim aspektima igre.

Odlično je Aleksandar Džikić spremio svoje momke za uvodni čin finala – insistiranje na individualnim napadima i izolacija njegove brže spoljne linije potpuno su razbili defanzivnu koncepciju Zvezde, za koju je uopšte pitanje da li je i bilo. Sve što je Budućnost trebala da uradi bilo je postavljanje običnog pika u startnoj fazi akcije koji bi forsirao mis-meč, a dalje bi se stvari već i same razvile na najbolji mogući način po „plave“.

Barem devedeset posto napada gostiju završilo bi se povoljnim meč-apom koji bi im Zvezda servirala nespretnim i nepotrebnim preuzimanjima i udvajanjima – Nemanja Gordić, koji će valjda posle ove finalne serije sesti na prvi avion za Boston jer su ga čelni ljudi Seltiksa pikirali kao idealnu zamenu za Kajrija Irvinga, ponižavao je svoje čuvare spretnom igrom jedan-na-jedan, dok je od svega toga izuzetno profitirao i Džastin Dolman, na kojem bi se nekim spletom okolnosti često zatekli Ročesti, Dobrić, Feldin, Lazić ili neko drugi koji baš i ne može da ga odbrani.

Štaviše, jedan od ključnih poseda u prvom meču bila je odbrana pri svega tri razlike za Budućnost, kada je Dolman primio loptu sam na niskom postu dok ga je čuvao...Ročesti? To možda i nije toliko kriminalno koliko i činjenica da je jedina pomoć bio jednako zalutali Davidovac u drugoj liniji. Dodamo li na sve to činjenicu da su crveno-beli od svoje šuterske linije dobili 0/9 za tri (Feldin i Davidovac po četiri promašaja, plus Dobrićev jedan), jasno je da je poraz bio jedini ishod.

U ništa manje mučnom ritmu nije protekao ni drugi susret, odigran tek dvadesetak sati nakon okončavanja prvog. Ponovo je Zvezda prikazala iste „dečije bolesti“ u odbrani, što bi neke možda i nateralo na onu staru poskočicu o tome da igraju „kao da su se juče okupili“. Odgovorno, međutim, tvrdim i da bi se ti što su se juče prvi put sreli valjda dosad i dogovorili šta im je za činiti u odbrani, te da ne moraju baš svaki blok da preuzmu kao da im je poslednji.

Ipak, pošto Budućnost nije napadački nešto previše kreativna ekipa – previše zavise od već spomenutih jedan-na-jedan rešenja – pre ili kasnije negde su stvari morale da se okrenu. Početkom četvrte četvrtine, Zvezda konačno uspeva da valorizuje razliku u individualnom kvalitetu zahvaljujući nešto boljem ofanzivnom ritmu Feldina (konačno), kao i činjenici da je Ognjen Dobrić konačno dobio par konkretnih šuterskih prilika (koje je i iskoristio).

Trener Dušan Alimpijević tada ispravlja ono što je pogrešio u prethodnom susretu – ostavlja inspirisanog i požrtvovanog Alena Omića u igri, koji se pokazao kao ključni čovek preokreta sa svojom smirenom realizacijom iz reketa. I u prvom meču serije Omić je bio među najboljima na terenu, ali je iz neznanih razloga u finišu povučen u korist Lesora. Sada, to nije bio slučaj.

Dve utakmice i po pobeda svakome – kao što rekoh, Budućnost sigurno izlazi zadovoljnija iz ove prve polovine (trećine?) finalnog okršaja. I Džikić i Alimpijević sada imaju više od četrdeset i osam sati na raspologanju da ispeglaju sitnice u igri svojih pulena, i mentalno se pripreme za ono što sledi. Treća utakmica neumitno će nekoga gurnuti na ivicu provalije, a onda je pitanje da li se taj pritisak može i izdržati.

Šta je dalji plan? Za Budućnost je ovo dosta lako dijagnozirati – oni igraju svoju igru, bez opterećenja, i pokušaće da istim receptom slome otpor Zvezde. Velika prednost je puna „Morača“, koja deceniju i po čeka neki šampionski trofej „teži“ od onog nacionalnog na koji su pretplaćeni. Tamo je Zvezda teško dobijala i u boljim danima, a i protiv gore Budućnosti.

Zvezda ide u Crnu Goru sa daleko više nedoumica. U prva dva susreta izgledali su kao ekipa bez ikakve hemije, bez ikakve kohezije i u napadu, i u odbrani. I dok napad crveno-belih, zahvaljujući već pomenutom superiornom individualnom kvalitetu, već i može da se snađe, odbrana more da se zategne. Trener ovde mora da pokaže svoj autoritet i povuče neke linije preko kojih se ne sme prelaziti. Nekakav dogovor se treba ispoštovati.

Dušan Alimpijević je sigurno svestan činjenice da je njegov prethodnik stekao šampionski pedigre upravo tako što je otišao u osinje gnezdo i iščupao dve pobede. U svom stručnom štabu, on ima Milenka Topića, čoveka koji je sa Zvezdom 1998. pobedio u „Morači“ kada to ni njihovi najbliži rođaci nisu očekivali. „Pelcer“ je tu, ostalo je samo da se prestroje redovi. Neće odmoći ni to ako uđe poneka trojka.

Zvezda mora krenuti na sve ili ništa u trećem meču i onda koliko-toliko opušteno ući u četvrtu, sa saznanjem da postoji „popravni“ u Beogradu. U suprotnom, Podgoričani će eventualnom pobedom steći enormnu psihološku prednost, a Zvezda će se naći pod realnim pritiskom da dogodine bace niz vodu sav kontinuitet koji je stvaran godinama.

Šta god bude, jedno je sigurno. Naše prognoze o napetom finalu su se obistinile, a ono najbolje tek sledi. Videćemo kome će „petak trinaesti“ biti maler - dotle, pogledajte još malo slika iz prve dve utakmice.