Kako sve ove vesti na internetu utiču na vas

Tekst je originalno objavljen na VICE UK.

Internet će verovatno da eksplodira.

To je ono na šta izgleda ukazuje nekoliko velikih priča u 2018. Možda ste videli naslove koji imaju veze sa Fejsbukom i ranije uglavnom nepoznatom kompanijom koja se zove Kembridž analitika, možda sa pratećom fotografijom momka koji izgleda kao da je negde oko 2007. svirao u britanskom alternativnom rok bendu, koji objašnjava svoju ulogu u prikupljanju podataka sa 50 miliona profila na Fejsbuku, bez dozvole korisnika, da bi uticao na ishod Bregzita i američkih predsedničkih izbora 2016.

Ili nešto slično tome. Ne znam. Veoma malo ljudi razume šta se događa, zato što su mnogima od nas dani i inače ispunjeni – idemo na posao, masturbiramo, praktikujemo brigu o samima sebi, i tako dalje. Mi samo skeniramo vesti da bismo stvorili mentalni dijagram nepovezanih ključnih reči i suzbili neodređeno osećanje užasa da će se internet pocepati kao kesa čipsa otvorena previše naglo, lansirajući sve naše stare objave na Majspejsu i sklonosti u pornografiji u svemir, da svi mogu da ih vide.

Do nedavno, mnogi od nas su bili u mogućnosti da žive u blaženom neznanju, i internet smo koristili za sve, od baratanja bankovnim računima do muvanja, i čineći to smo aploudovali svaki mogući detalj o sebi. A sada se preispitujemo. Svi su odlepili – skidaju aplikacije za šifrovanje, po pabovima se kod svojih drugara raspituju o virtualnim privatnim mrežama, i u panici brišu svoje naloge na Fejsbuku.
U svakom slučaju, ispostavilo se da je suštinski nemoguće izbrisati svoje digitalne otiske ako imaš Džimejl zbog posla, ili ako si išta ikada platio svojom karticom. S toga, hajde da naučimo kako da živimo s tim, tako što ćemo se osvrnuti na sve te lude vesti na internetu koje zaista utiču na nas.

Šta je to? Lokacija sa koje su: i) hakeri pristupili mreži Demokratskog nacionalnog komiteta i pustili u promet na hiljade mejlova; ii) trolovi otvorili pregršt lažnih naloga na Fejsbuku da bi kupovali reklame i sejali postove u svrhu društvenih podela i zajebavanja sa izborima za predsednika SAD.

Čekaj, kada se to dogodilo? Još u septembru 2015, FBI je kontaktirao Demokratski nacionalni komitet, da ga upozori da je jedan od njihovih kompjutera kompromitovan od strane tima sajber špijuna povezanih sa ruskom vladom. Poziv je primio neko na recepciji, ko nije imao nikakvog stvarnog načina da napravi razliku između ozbiljnih poziva i poziva zezatora, pa nije temeljnije ispitao tu stvar. Hakeri su pola godine mogli slobodno da haraju po mreži, bla, bla, bla, nastupila je i 2016, i na hiljade mejlova je procurelo, i sada svi znaju da je DNK želeo da podrije kampanju Bernija Sandersa.

Šta to znači za mene? Pa, Donald Tramp je sada predsednik. Tako da, osim ako niste u velikim poslovima ili evangelista, najbolje čemu možete da se nadate je još tri godine nazadovanja, koje će kulminirati nuklearnim ratom, zato što se zvaničnim organima vlade upravlja kao Eplkerom.

Šta je to? Londonska kompanija za analizu podataka koja operiše u sklopu jedne druge ogromne kompanije, koja se zove SCL, što je situacija slična onoj između San Pelegrina i Nestlea, pretpostavljam? Delom je i u vlasništvu hedž fond milijardera Roberta Mersera, koji je takođe vlasnik i Brejtbarta. Prema svom sajtu, Kembridž analitika obezbeđuje „uvid na osnovu podataka“ koji vam „obezbeđuje sredstva koja su vam neophodna da se probijete kroz zakrčeni advertajzing prostor i direktno se obraćate individualnim mušterijama“. Prema dvadesetosmogodišnjem uzbunjivaču Kristoferu Vajliju, koji je pomogao pri osnivanju Kembridž analitike i radio tamo do kraja 2014, njegova funkcija se tačnije opisuje kao „ Sredstvo za sjebavanje mozga u psihološkom ratu Stiva Benona“.

Čekaj, kada se to dogodilo? Vajli tvrdi da su podaci izvučeni sa Fejsbuka između juna i avgusta 2014, i da je tokom tog perioda prikupljeno dovoljno podataka za kreiranje psihografskih profila 30 miliona potencijalnih glasača u US. Gardijan takođe izveštava da je kampanja Glasaj za izlazak u UK dodelila 40 procenata od svojih 6,8 miliona funti za kampanju firmi AIQ – firmi za analizu podataka koja je povezana sa Kembridž analitikom (dok prošle godine nije na svom sajtu označena kao „SCL Kanada“). Dakle: pre sto godina, ali tek sada to saznajemo, zato što nismo bitni. Mi smo samo mesnate vekne mržnje sa predispozicijom da na lažne vesti reagujemo na ovaj ili onaj način, u zavisnosti o toga kako smo prošli na kvizu poznavanja Hogvortsa.

Šta to znači za mene? Postoji dva pristupa koje možemo da primenimo:

Bela laž, koja stvara osećaj sličan kao da smo odžepareni, a da tek posle četiri godine saznamo ko je to učinio, ali do tada smo već u fazonu, ’Pa, kupio sam novi novčanik, i ne sećam se koliko sam tačno imao para kod sebe, i da budem iskren, trenutno imam važnije probleme – na primer, zaboravio sam da otkažem probni period na Amazon Prajmu, i sada moram da ga plaćam do ko zna kad, što je bez veze’. Ili:

ii) Istinitost, kada zaista razmisliš o kompaniji trećih lica koja prikuplja podatke i nelegalno šifrira informacije o nama, i koristi naše lične osobine koje smo izrazili na internetu da bi kreirala pun psihološki profil sa mogućnošću da predvidi naše političko ponašanje, pre nego što lagano kliznemo u ludilo.

Šta je to? Slate je objavio veoma opsežan članak o tome, i možete ga naći ovde, ali da sumiramo:
Cilj: borba protiv seks trafikinga na internetu, tako što se žrtvama i tužiocima daje više mogućnosti da tuže sajtove, kao što je Backpage, koji „svesno pomažu, obezbeđuju ili podržavaju seks trafiking“.
Rezultat: Prihvaćen je aljkavo sastavljen hibrid dva zakona, koji izjednačava žrtve seks trafikinga sa dobrovoljnim seksualnim radnicima, i u kome se koristi toliko uopšten pravnički jezik, da će sva priča o seks trafikingu i seksualom radu u potpunosti nestati sa interneta, čak iako su u pitanju bezbednosne informacije. Ovo će trgovinu ljudima gurnuti dublje u podzemlje, a seksualne radnike izbaciti na ulicu, i niko neće biti bezbedniji. Dalja kriminalizacija, gubitak sredstava i više susreta sa policijom će doprineti ličnoj bezbednosti i ekonomskom blagostanju seksualnih radnika, zar ne?

PS: Da bi ovo bilo postignuto, član 230 Zakona o pristojnosti u komunikaciji će biti izmenjen, da bi sajtovi mogli da budu pozvani na odgovornost zbog govora koji koriste njihovi korisnici, što definitivno neće imati nikakvih pogubnih posledica po način na koji SVE društvene mreže funkcionišu.

Čekaj, kada se to dogodilo? I FOSTA I SESTA su usvojeni u senatu sa ogromnom većinom, 27. februara i 21. marta, jedan za drugim. Uzgred, Fejsbuk ih je podržao.

Šta to znači za mene? Iako je u pitanju američko zakonodavstvo, globalna priroda interneta znači da bi ovi zakoni mogli da pogode svakoga ko se bavi seksualnim radom. Bilo koji sajt koji deli informacije o bezbednosti, tehnike umanjenja štete i spiskove „loših mušterija“ bi lako mogao da bude optužen pod istim uslovima kao trgovci ljudima. Takođe SESTA/FOSTA je retroaktivan, pa bi mogli da vam zabrane pristup nekoj platformi zbog otvorenog razgovora o seksualnom radu pre više godina. Pored toga, tehnološke kompanije će najverovatnije početi da se useravaju u gaće, kao što ćemo videti u narednom primeru.

Šta je to? Promene u Majkorsoftovim uslovima korišćenja, koje pojašnjavaju da je kompanija u mogućnosti da određuje kazne, suspenzije i zabrane za ljude koji se „uvredljivo izražavaju“ na Eksboks Lajvu, Skajpu i drugim službama. Neki ljudi misle da je to povezano sa SESTOM-FOSTOM, pošto će platforme sada morati da razmišljaju o sopstvenoj odgovornosti za govor korisnika, nelegalno deljenje sadržaja, i bilo čega što bi moglo da bude shvaćeno kao trafiking.

Čekaj, kada se to dogodilo? Nove promene stupaju na snagu 1. maja.

Šta to znači za mene? Želiš da imaš seks na daljinu sa partnerom preko Skajpa, ili sa bilo kime, iz zezanja? Želiš da šalješ ili primaš nage fotke preko Autluka? Sklon si tome da sočno psuješ dok igraš Fortnajt?

U teoriji, sve to je na udaru po ovoj novoj politici. Međutim, Majkrosoft nije uložio nikakav napor da pojasni šta podrazumeva pod „uvredljivim izražavanjem“, i takođe je napomenuo da „ne može da nadgleda sve usluge“. U kodeksu ponašanja se navodi: „Ne koristite usluge za javno prikazivanje ili deljenje neodgovarajućeg sadržaja ili materijala (uključujući, na primer, golotinju, bestijalnost, pornografiju, uvredljive izraze, slikovite prikaze nasilja ili kriminalnih aktivnosti)“. Što sve zvuči kao da samo hoće da pokriju svoje dupe, da budem iskrena. Kazne uključuju Majkrosoftovo odbijanje da objavljuje sadržaj iz „bilo kog razloga“, skidanje igrica sa vaše konzole i mogućnosti da zapleni sredstva sa vašeg Majkrosoft računa. Sve to pomalo zvuči kao da ti iznervirani ćale kaže da više ne smeš da pozajmljuješ kola, zato što ih „tretiraš kao kantu“, ali oboje znate da to nije prava pretnja, jer ako ne smete da vozite, ili će on morati da vas vozika unaokolo, ili će sve vreme morati da vas trpi u kući. Ipak, kao presedan: nije bajno.

RGZP (REGULACIJA GENERALNE ZAŠTITE PODATAKA)

Šta je to? Pravilo koje je Evropska Unija usvojila 2016, donoseći nove propise o tome kako kompanije smeju da postupaju sa ličnim podacima. U teoriji, RGZP se odnosi samo na podatke građana EU, ali ponovo, internet je *izgovoreno ekstremnim glasom Mišel Branč* posvuda.

Čekaj, kada se to dogodilo? Negde u maju.

Šta to znači za mene? Izgleda da će kompanije češće tražiti tvoju dozvolu da prikupe tvoje podatke, ali će takođe biti više prilike da se skinu svi podaci koje kompanija ima o tebi, i više propisa po pitanju toga kako kompanija sme da deli podatke nakon što ih je prikupila. Prerano je da bismo mogli da znamo kako će išta od toga izgledati, ili šta će se događati u UK posle Bregzita, ali dosadna stvarnost će verovatno uključivati milijardu klikova na „klikni da bi nastavio“ u Uslovima korišćenja, koje ionako nikada nismo ni čitali.

Šta je to? Prošle godine, britanska vlada je usvojila zakon pod nazivom Zakon o digitalnoj ekonomiji, koji zahteva da porno sajtovi koriste proveru uzrasta. Razlog za to je izgleda sprečavanje da „deca“ „nalete na“ „eksplicitni sadržaj“. Namera je da se onemogući pristup „ekstremnoj pornografiji“ – problematičan izraz, sam po sebi, pošto je korišćen za sve, od ženske ejakulacije do bestijalnosti – ali koga je briga za nijanse, kada jednostavno možeš da zabraniš sve za one ispod 18 godina, a ostatak podvrgneš britanskom Odboru za film i klasifikacije (?!?!????).

Čekaj, kada se to dogodilo? Provere uzrasta bi trebalo da stupe na snagu narednog meseca, ali – zbog toga što je u pitanju glupa ideja, prošarana ozbiljnom zabrinutošću za privatnost, kao i zbog toga što od nje neće biti nikakve dugoročne koristi, s obzirom da je uzaludno ukorenjivati stvari u zakonodavstvu, a ne u obrazovanju – počeće da se primenjuje „kasnije u toku godine“.

Ovo odlaganje potiče uglavnom zbog zabrinutosti za privatnost i smernice. Tek u februaru je objavljeno da će BBFC biti zvanično regulatorno telo, i do sada nije bilo zahteva da privatnost bude veća od one koja je određena Regulacijom generalne zaštite podataka. Još jedan problem je u tome što je velika većina komercijalnih porno sajtova – Pornhub, YouPorn, RedTube, Tube8, Spankwire, Brazzers, Reality Kings, Mofos i Bromo – u vlasništvu jednog izdavača, Mindgeek. Sa verifikacijom koju kontroliše jedan jedini izdavač, kritičari tvrde da bi Mindgeek efektivno postao „Fejsbuk za porniće“ – drugim rečima, bio bi u mogućnosti da uspostavi monopol, prikuplja ogromne količine podataka o navikama korisnika pornografije, i učiniti njihovu privatnost ranjivom za hakovanje i širenje. #tbt Ešli Medison.

Šta to znači za mene? Stvari bi mogle da postanu bezveze za nezavisne porno izdavače, koji bi mogli da dožive pad saobraćaja, a samim tim i profita, zato što će posetioci možda biti skeptični povodom odavanja svojih podataka manjim i specijalizovanijim sajtovima. Mada, generalno verovatno neće uključivati ono što se ranije pretpostavljalo, a to je da ćemo morati da otrčimo do pošte sa pasošem u rukama, da bi dokazali svoje godište i mogli da se oslobodimo stresa na poslu drkanjem. Jednostavno možeš da skineš VPN servis, i izbegneš čitav taj problem. Kao što Wired primećuje, bilo kakav pokušaj da se ograniče VPN provajderi bi bio isuviše veliko kršenje prava na privatnost i sloboda na internetu. Tako da je to u suštini samo još jedna dodatna prepreka za one koji nisu vešti u tehnologiji.

Šta je to? Totalni rat na internetu.

Čekaj, kada se to dogodilo? Uskoro će.

Šta to znači za mene? Smrt.

@emmaggarland