Presuda Vojislavu Šešelju: Epilog zarđale kašike

Početkom devedesetih, Vojislav Šešelj se pojavio na medijskoj sceni Srbije kao neobični mladi doktor prava koji je u predvečerje rata klovnovski pretio da će sa svojim četnicima naoružanim zarđalim kašikama za nekoliko sati, ako zatreba, doći do Zagreba. Ta izjava je trebalo da iskaže hrabrost četnika i kukavičluk ustaša.

Izjava sama po sebi i nije nešto bitna, da bi neka izjava bila pretnja ona mora biti ozbiljna a klovnovska lupetanja u tada popularnim šou programima to očigledno nisu. Međutim to je postao manir Šešeljevog pojavljivanja u javnosti. Sve njegov nastupe, izuzev onih kada je potrebno upoltronisati se nekome, obeležiće isti šablon, bez obzira na to ko mu je sagovornik.

Agresivnost, siledžijstvo, vulgarnost, prikrivene pretnje, apsolutni nedostatak empatije za političke protivnike.

Posledica je da je Vojislav Šešelj je pravnosnažno osuđeni kriminalac. Preko noći se velika pobeda nad Haškim tribunalom pretvorila u fijasko u kome je pravni genije osuđen na deset godina zatvora za zločin protiv čovečnosti. Po presudi odgovoran je za podstrekivanje progona i proganjanje državljana Srbije iz Srbije.

I nije to verbalni delikt, kako govore njegove apologete. Verbalni delikt je kada kažete da vlast ne valja pa vas zbog toga osude. Zna to Šešelj dobro, kao mladi sarajevski pravnik robijao je zbog verbalnog delikta u SFRJ. On je osuđen zato što je, kako prenose mediji, proterivao ljude samo zato što nisu Srbi.

Nebitno je to što je on u tom sremskom selu radio samo ono što je i inače radio, govorio na način na koji je i inače govorio. Bitne su posledice njegovih dela, bitno je to što su ga neki ljudi shvatili ozbiljno.

Potrebna je zavidna doza talenta da se sve čega se dohvatiš na kraju okonča, ne samo loše, već na najgori mogući način po tvoj narod i državu. Neverovatna je serija Šešeljevih neuspeha. Bukvalno sve šta je uradio je na kraju je ispalo katastrofalno.

Ideja Velike Srbije po cenu proglašavanja izdajnicima svih onih koji su pokušali da pregovaraju o miru, čak i kada su srpske snage, već slabije od protivnika, demoralisane, umorne, pod napadima NATO pakta evidentno gubile rat. Priča o četnicima koji će sa zarđalim kašikama za nekoliko sati doći do Zagreba se okončala nacionalnim porazom koji je ostavio ogromna područija na kojima su vekovima živeli Srbi pustim. Poraz u ratu 1999. koji je ostavio razorenu zemlju koja je izgubila kontrolu nad Kosovom. Podrška Miloševićevoj politici čak i posle petooktobarskih promena.

Da ne pomenem stotine manjih stvari, pogrešnih procena, spoljnopolitičkih lutanja, i prostim srpskim jezikom rečeno gluposti koje su ostavile manje ili vece posledice po državu.

U čemu je to bitnom u politici Šešelj zaista bio uspešan? Koji je cilj ostvario? Samo što su se njihove greške, gluposti i zablude prebile preko naših leđa.

I? Ništa. Ništa ovo neće promeniti.

Drugi zavidan Šešeljev talent jeste da se iz svega izvuče pričom, manipulacijom, demagogijom a kada je potrebno i otvorenom laži. Nikada za katastrofu nije kriv on, njegove pogrešne procene i neznanje, uvek je u pitanju neka svetska zavera, nesreća, prevara. Kao da se radi o opravdanju osnovaca koji kasne na časove. Iz ove priče se izvlači spinovima.

Jer naći će se ljudi koji će iz ovog ili onog razloga prihvatiti njegova opravdanja, bez obzira na to da li ta vera u Šešelja potiče iz dubokog i iskrenog slaganja sa njegovom ideologijom ili samo papagajski ponavljaju njegove reči kako bi sebi obezbedili nekakvo mesto u stranačkoj strukturi.

Prvi je gotovo dirigovano ponavljanje da je osuđen zato da mu ne bi platili odštetu. Nije, Haški sud više ne postoji. Odluku o žalbi je doneo drugi organ. Jedini potencijalni štatnik jeste osnivač Haškog tribunala a to su Ujedinjene nacije. Kome će Šešelj tužiti UN za naknadu štete? Sudu za ljudska prava u Strazburu ne može jer on tu nije nadležan. Na stranu što po pravilima nema pravo da ih tuži. Sve i da je oslobođen. Naravno, užasno je ovo nepravedno, ali poenta nije u nepravdi nego u tome da to nije razlog zašto je osuđen.

Drugi je da će ulagati pravna sredstva protiv ove presude. Tu se postavlja pitanje koja pravna sredstva ovde postoje? Svakako da su u pravu svi oni koji tvrde da je nepravedno to da neko čija je oslobađajuća presuda preinačena nema na raspolaganju nikakvo pravno sredstvo protiv te odluke. Tu je Šešelj demantovao sam sebe. Još juče je pričao kako ga ne interesuje čitanje presude, u stvari, njegova najava ulaganja pravnog sredstva pokazuje kako ga to vrlo interesuje.

Naravno, tu je i Šešeljeva izjava da je ponosan na svoje zločine i da bi ih ponovio. I da, Šešelj je ovde veran samom sebi, govori isto ono, na isti način, istim jezikom kojim je govorio kada je pričao o zarđalim kašikama. I isto tako je isprazan.

Ne slažem se da je ikada Šešeljev cilj bila Velika Srbija ili jaka Srbija. Neko ko želi te stvari shvatio bi pogubnost demagogije i mogućeg gubitka rata. Uključio bi bar malo mozga i shvatio razmere katastrofe koja se na kraju desila ovom narodu. Pravi patriota bi žrtvovao svoju ideologiju i podredio je dobru nacije. Ali nije to Šešelj.

Zapravo, tu je njegov najveći neuspeh. Ljudi koji su ga godinama u svemu sledili, glorifikovali njegov lik i delo, danas vladaju ovom zemljom, ali tek kada su se u potpunosti odrekli svake jote onoga zašta se on zalagao i to tek kada je to bilo prekasno. Osim jedne stvari, njegovog manira vođenja politike, to im je ostalo. Ostale su zarđale kašike, ali su i one promenile formu. Fasada se promenila ali je cilj i način kako da se do njega dodje ostao isti. Samo što tu, više nema Šešelja a nakon ove presude ga više nikad biti ni neće.

Međutim, u tome je i druga strana presude, diplomatska šteta koju će Srbija trpi u trenutku kada se odlučuje o budućnosti Kosova. Koji će normalan demokratski političar sebi dopustiti da kao „prijatelj“ razgovara sa nekim ko je bio visoki funkcioner stranke jednog, pravnosnažno osuđenog, osuđenika za zločine protiv čovečnosti?

Ali, sve je to njima nebitno, i država im je nebitna, i narod im je nebitan, bitna je vlast.

Kada se o našem mračnom vremenu budu pisale istorijske knjige ostaće samo to kao Šešeljevo nasleđe: zarđale kašike, presuda za zločine protiv čovečnosti, apsolutni neuspeh politike i autodestruktivna vlast.