Uvođenje doživotne robije u Srbiji: Populistički potez bez mnogo koristi

"Ne postoje nikakvi pokazatelji da se pooštrenjem kaznenih mera smanjuje broj izvršenih krivičnih dela".

|
21 Maj 2019, 1:38pm

Foto: Mitch LensinkUnsplash

Nakon burne internet rasprave, i izostanka one zaista potrebne - javne -Skupština Srbije je u utorak usvojila izmene i dopune Krivičnog zakonika sa 159 glasova "za" čime je ukinuta kazna zatvora od 30 do 40 godina i umesto nje uvedena je doživotna kazna za najteža krivična dela.

Za teška krivična dela predviđeno je da osuđenik na doživotni zatvor može uslovno da se otpusti posle izdržanih 27 godina zatvora, što nije slučaj sa ubicama i silovateljima dece i trudnica i nemoćnih lica - oni će u zatvoru ostati zaista doživotno.

Predlog ovih kazni podnela je Fondacija "Tijana Jurić" na čelu sa ocem ubijene devojčice Igorom Jurićem, a podržalo ju je potpisima 160.000 građana, među kojima su i političari i javne ličnosti.

I 160.000 potpisa bilo je dovoljno da se drastično izmene zakoni i uvođenjem doživotne zatvorske kazne bez prava na uslovni otpust prekrši ne samo Evropska konvencija o ljudskim pravima već i Ustav Republike Srbije.

"Ono što je osnovni problem u ovoj priči kako je došlo do ovih promena. Zloupotreba procedure donošenja zakona, zloupotreba poverenja Fondacije Tijana Jurić, zloupotreba poverenja građana da će poslanici donositi zakone koji su u skladu sa Ustavom. Sve to su različiti aspekti koji su značajni", navodi Danilo Ćurčić programski koordinator Inicijative za ekonomska i socijalna prava A11 za VICE.

"Šta god Ministarstvo pravde izmišljalo i govorilo - da javna rasprava postoji od 2015. godine - to jednostavno nije tačno. Nije bilo objašnjenja građanima šta će značiti uvođenje doživotne kazne zatvora bez prava na uslovni opust, odnosno da je ono protivustavno, niti su poslanici na kraju smogli snage da kažu da ona nije skladu sa ustavom, ma koliko potpisa dobili".

Postavlja se pitanje zašto se ovako važnom temom manipulisalo kroz emocije i podsećanja na monstruozne zločine počinjene nad nemoćnima? I zašto je umesto nadležnih institucija na ovu temu najčešće govorio Igor Jurić, Tijanin otac, čiji su razlozi za traženje najstrožije kazne za ubice dece sasvim razumljivi.

"Ministarstvo pravde trebalo da bude to koje brani predlog zakona, a ne Igor Jurić. Njega su podmetnuli da razgovara sa stručnjacima, i pravda državnu politiku. Čini mi se da je više nego očigledno da je žrtva u ovom slučaju zloupotrebljena", kaže Danilo.

Vreme će pokazati da li je reč o populističkom potezu ne samo vlasti, već i opozicije koja je zakon podržala - što potpisima, što glasovima u Skupštini, ali dosadašnji pokazatelji govore da od ovakvih kazni niko neće imati koristi, na šta je upozoravao i Autonomski ženski centar. Danilo ističe da se nada da neće biti nijednog slučaja, i da "nećemo imati tako teška krivična dela".

"Ali ako se to desi", upozorava, "onog trenutka kada se izrekne pravosnažna presudu koja podrazumeva doživotnu kaznu bez prava na uslovni otpust, tog trenutka će Srbija prekršiti Evropsku konvenciju za ljudska prava. Tog trenutka osoba koja je osuđena će moži da zatraži zaštitu Evropskog suda za ljudska prava".

Upravo zbog toga AŽC je upozorio da se može očekivati da će kazne koje se budu izricale biti niže, jer će sudija moći da vaga samo između 20 godina i doživotne kazne zatvora.

"Male šanse da se ide na strogu opciju", smatra Danilo, "pogotovo ako se ima u vidu da sudije znaju da čitaju zakone, ustave i Evropsku konvenciju o ljudskim pravima. Gotovo je potpuno izvesno da će sudija da izabere opciju od 20 godina, da se ne bi našao u situaciji da njegova presuda završi pred Evropskim sudom za ljudska prava".

Danilo takođe podseća da ne postoje nikakvi pokazatelji da pooštravanje kazni smanjuje broj počinjenih krivičnih dela.

"Da je tako, svuda bi bile uvedene smrtne kazne i niko nikada ne bi počinio nijedno krivično delo. Ne postoje nikakva ozbiljna istraživanja koja pokazuju da visina zaprećenih kazni utiče na smanjenje broja krivičnih dela.

Ono što utiče su: prevencija, rehabilitacija, rano otkrivanje, odnosno rad socijalnih službi koje bi mogle da utiču na to da se ovakve stvari ne dešavaju. Utiče i izvesnost kažnjavanja, otkrivanje počinioca krivičnih dela... Ali još niko nije uspeo da dokaže da same kazne na to utiču."



O setu izglasanih izmena poznatih pod nazivom "Tijanin zakon" mahom govorilo kroz kontekst ubistva i silovanja dece, trudnica i nemoćnih lica, ali izmene zakonika predviđaju doživotnu kaznu za dela ubistva predstavnika najviših državnih organa, teška dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Srbije, udruživanje radi vršenja krivičnih dela, genocid, zločin protiv čovečnosti, ratni zločin protiv civilnog stanovnižtva, ratni zločin protiv ranjenika i bolesnika, terorizma. Na pitanje da li sumnja da će biti zloupotrebe u ovim slučajevima Danilo odgovara:

"Iako mislim da su jako male šanse za to, zloupotreba jeste teorijski moguća, kada govorimo o onim delima koja imaju političku konotaciju".

Ipak, Igor Jurić, koji je pokrenuo inicijativu, i pored svih upozorenja struke i bojazni javnosti da je iskorišćen, je zadovoljan današnjim izglasavanjem izmena.