Prevario sam Vol Strit i mafiju kao agent FBI na tajnom zadatku

Slike posredstvom Marka Raskina

Aleks Perez bio je begunac iz Floride koji je nosio konjski rep i gomilu nakita na sebi. Njegova standardna odežda podrazumevala je najmanje dva-tri lanca oko vrata, zajedno sa nekoliko zlatnih narukvica na obe ruke. Ponašao se kao južnjački muvator i vozio je onu vrstu luksuznih kola — mercedes 500SEL, nabudženi krajsler imperijal — koju biste od njega i očekivali.

Osim što je sav nakit bio zaplenjen od dilera droge. I uprkos njegovim registarskim tablicama iz Floride, automobil nikad nije otišao južnije od Bruklina. Bili su to samo rekviziti koji su pomogli čoveku da vernije dočara svoju ulogu. Perez bi parkirao svoja kola i izašao njišući se razmetljivo u hodu, a čak i pre nego što bi otvorio usta, već bi postigao 90 odsto onoga što je želeo. Svi su mislili da je upravo ono što je tvrdio da je — nekakav krimos iz Sunčane države.
Naravno, Aleks Perez je zapravo bio agent FBI na tajnom zadatku.

Marku Raskinu trebalo je oko šest meseci da izgradi kompletno fiktivan identitet koji će biti ne samo uverljiv, već i izuzetno težak za raskrinkavanje. Morao je u tome da bude temeljan, naročito ako mafijaški kapoi postanu radoznali — jer meci ne diskriminišu ljude. Krećući se po senkama mračnog podzemlja, gde je jedino pravilo da ne smeš nikoga da ocinkariš, Raskinov život zavisio je od njegove sposobnosti da ostane veran svom liku.

U svojoj novoj knjizi, Pretvarač: Moj život na tajnom zadatku za FBI, koja je nedavno izašla iz štampe, Raskin detaljno opisuje šta je sve bilo potrebno da bi se tokom dve decenije izgradili lažni identiteti neophodni u desetak preklapajućih istraga. Od Vol Strita do Koza nostre, od trgovaca oružjem i prevaranata do lanaca trgovine heroinom, Raskin je vreme provodio razvijajući odnose sa svim vrstama kriminalaca. Pozvali smo ga telefonom da saznamo kako je izgradio lažne identitete kao što je Aleks Perez — i kako je ostao veran svojoj ulozi, uživljen do kraja u laž.

VICE: Tokom vaše dvadesetsedmogodišnje karijere agenta FBI, učestvovali ste u pregršt tajnih operacija. Kako ste smišljali lažne identitete ili likove koje ste igrali?

Mark Raskin: Suština kod izgradnje fiktivnih identiteta jeste u tome da oni moraju da budu praktično neoborivi. Naročito danas, kad ljudi mogu bez po muke da odu na internet, izguglaju vas i provere sve vaše podatke da bi videli da li ste došli na ovaj svet, na primer, pre samo dve nedelje. Da biste bili uverljivi, morate besprekorno da sastavite istorijat koji prolazi sve provere, a proteže se unazad koliko god je to moguće. Morate da imate kreditne kartice, bankovne račune, prave vozačke dozvole i broj socijalnog osiguranja. Oni ne smeju da budu lažni. Moraju da budu pravi, izdati kod stvarnih vladinih agencija, samo na fiktivna imena. Ako je to moguće, vaši bankovni računi treba da su što stariji, tako da izgleda kao da ste već dugo na sceni.

Jedan od prvih tajnih zadataka na kojima ste radili podrazumevao je infiltriranje na robnu berzu na Vol Stritu. Ispričajte nam nešto o minucioznim detaljima koji su bili neophodni da bi vaš identitet bio uverljiv.

Bila je to istraga prevare na robnoj berzi. Trebalo mi je oko šest meseci da sastavim lična dokumenta za taj slučaj. Morao sam sve vreme da razmišljam ovako: Šta sve to ovi ljudi mogu da provere da bi potvrdili da li sam stvaran? Jedna ideja mi je bila da sam rođen i odrastao u nekoj sasvim drugoj zemlji, tako da bi nekom bilo teško da proveri i potvrdi da li sam stvarno taj za kog se izdajem. Ako sam rođen u Argentini, onda bi nekom ovde u Njujorku bilo izuzetno teško da proveri moju krštenicu i školske diplome. U slučaju sa robnom berzom, namestio sam sebi da sam praktično veći deo svog adolescentskog perioda i ranog zrelog doba živeo ili preko okeana ili u Portoriku.
Da bi moj identitet bio uverljiviji, morao sam ne samo da otvorim račun u jednoj banci u Portoriku, već da imam izvode iz nje u periodu od poslednjih deset godina. Naš inženjer softvera upao je u njihov program kako bi otvorio taj bankovni račun, koji je svakom ko bi proveravao izgledao kao da postoji već 12 godina. U Njujorku sam nabavio socijalno osiguranje i krenuo da otvaram tekući i štedni račun u lokalnoj banci. Ispunio sam formulare svim svojim fiktivnim informacijama. Bankarski službenik je proverio moje podatke i čudno me pogledao. "Kako čovek vaših godina ima broj socijalnog osiguranja koji je izdat pre samo dva meseca?", upitao me je.

Nisam shvatio da iako je broj socijalnog osiguranja pravi, on je izdat tek nedavno, a oni su očigledno u stanju to da vide. Nisam to očekivao, ali sam odmah smislio lažnu priču: rekao sam mu da sam nedavno prošao kroz ružan razvod i moja supruga je spiskala sav moj kredit. Moj advokat je uspeo da mi nabavi sasvim novi broj socijalnog osiguranja, da bih mogao da počnem sve lepo ispočetka. Čovek me je samo pogledao, otišao negde, ali kad se vratio, sve je bilo u redu, nije pravio problem. Otvorio mi je račun.

Jedna druga krajnost koja mi pada na pamet je kad u filmovima neki tajni agent uruči agentu na tajnom zadatku kompletan paket sa potpuno novim identitetom. Vi ste zapravo morali da uložite mnogo truda u izgradnju svojih lažnih likova, zar ne?

Paket je tipičan u televizijskim serijama ili filmovima zato što oni rade prečice. Tokom godina, biro je razvio više infrastrukture za nabavljanje ličnih dokumenata, ali čak i uz to, morate da krojite lična dokumenta za svaki zaseban slučaj i mete koje pokušavate da uhvatite. Radio sam na slučaju prevare u Africi sa 20 trgovaca oružjem, a da bi taj scenario bio uverljiv, morao sam da se izdajem za sumnjivu finansijsku figuru iz Francuske povezanu sa Afrikom i sa minimalnim vezama sa Sjedinjenim Državama. Pošto sam bio iz Pariza, morao sam da imam elektronsku poštu sa francuskom adresom. Morao sam da imam francuske telefonske brojeve — kao i američke adrese za elektronsku poštu i brojeve mobilnih telefona. Plus pravu firmu čije je sedište trebalo da bude u Parizu i registrovano na pravoj adresi. Morate da imate čvrst identitet koji krojite tako da pristaje baš vama. Morate dobro da proučite svoje mete — morate da provalite sa kim su spremni da imaju posla i sa čim će moći da se poistovete.

Infiltrirali ste se i u Koza nostru. Kako ste uspeli da budete prihvaćeni u najužim krugovima okorelih mafijaša?

Bilo je to 2004. i 2005. godine. Pratili smo kriminalnu porodicu Đenoveze i njihove saradnike. Pošto sam imao posla sa pravim Sicilijancima, nije bilo šanse da koristim italijansko ime — ti likovi bi u tren oka znali da nisam jedan od njih. Zato sam morao da odaberem nekoga sa kim bi oni želeli da posluju. Insistirao sam na međunarodnoj priči. Drugi agent na tajnom zadatku rekao je mafijašima da ima saradnika iz Pariza i Buenos Airesa, ali koji povremeno dolazi u Njujork i za taj identitet sam izgradio neku vrstu sofisticiranog imidža. Nisam nosio mnogo nakita. Imao sam samo jedan skupoceni sat, roleks u vrednosti od 12.000 dolara.

Nosio bih, ono, lepo plavo odelo, sivu majicu dugih rukava, bez kravate, jer to ne bi bilo prihvatljivo za te likove. Izgledao sam kao neko sa kim oni mogu da se poistovete. Kad sam se sastajao s njima, ugovorio bih s agentima koji rade na slučaju da me zovu na mobilni deset ili petnaest minuta posle početka sastanka. Javio bih se na telefon i ti likovi bi čuli kako govorim na tečnom francuskom. Potom bi nešto kasnije usledio još jedan telefonski poziv, pa bih malo vikao nešto na španskom. Prekinuo bih vezu i rekao: "Imam veliki posao u Buenos Airesu i moram sve vreme da pratim šta se dešava." Pošto sam uložio toliko truda u izgradnju te uloge, nikad zapravo nisam morao da ulažem dodatni napor u to da zamišljam sebe kao tu osobu.

Igranje takvih uloga na tajnom zadatku očigledno je podrazumevalo mnogo obmanjivanja s vaše strane. Kako ste pravili razliku između običnog laganja i uživljavanja u lažni život? Kako ste uspevali sve vreme da ostanete u liku?

Moj prvi zadatak bio je u San Huanu, u Portoriku. Očekivao sam da će FBI biti mnogoljudna organizacija sa veoma strogom upravom, ali mi je moj nadležni rekao: "Moraćeš da lažeš da bi efikasno radio ovaj posao. Ali ako budeš lagao na taj način, nemoj da se zaneseš i prekoračiš granicu, da počneš da lažeš svog naređenog, da lažeš svoju porodicu. Moraš da naučiš šta je pravi forum za takvu vrstu neistine."

Često bih vodio dva ili tri života istovremeno. Kad vodite operaciju u dubokoj ilegali, praktično morate da živite kao ta osoba. Ne izađete napolje da biste pričali jednu priču, pa kad se vratite kući onda tome dođe kraj. Vi praktično sve vreme živite kao neko drugi. Preuzeli ste drugu ličnost, drugi identitet, drugi set običaja u ponašanju. U suprotnom će vas brzo provaliti i imaćete gomilu problema.

Saznajte više o knjizi Pretvarač Marka Raskina ovde .

Pratite Seta Ferantija na Tviteru.

Još na VICE.com:

Srbija na spidu: Koliko ga uzimate i šta je zaista u njemu

Druga strana devedesetih: Knele, lav na jedan dan

Istorijat dilerskih telefona u Srbiji