"Odgovori leže u pabu" – Priča o ženi koja je nestala u sopstvenoj kući

Klaudija Lorens je volela „Tvoju pesmu“ Eltona Džona.

Prijatelji se sećaju kako je tokom večeri koje su zajedno provodili u Raginoj glavi u Jorku često dolazilo do trenutka kada bi ona pustila tu pesmu na džuboksu u pabu, i kada bi svi klicali. Tvoja pesma? To je bila Klaudijina pesma. Onda bi je pustila ponovo. Ponovo bi se začulo klicanje. I isponova. I Isponova. Na kraju bi pesmu dočekivalo negodovanje po celom pabu, a prijatelji bi Klaudiji dobronamerno oduzeli sav preostali sitniš. Ali bilo bi smeha i osmeha. Svi su voleli Klaudiju. Ovde, u pabu, na samo par ulaza od njenog doma u Melorsgejtu, Klaudija je bila kraljica. Od poslednje takve večeri, proteklo je deset godina. Ragina glava je sada pod novom upravom. Mnogi od redovnih gostiju su se odselili. Elton Džon se sa džuboksa može čuti mnogo ređe nego ranije. Mesto se promenilo. Novinari koji su 2009. logorovali ovde su sa sobom poneli ponešto kada su odlazili. Klaudija nije viđena već deset godina, od 18. marta 2009. – dana kada je postala zaštitno lice svih nestalih osoba na Britanskim ostrvima. Ova tridesetpetogodišnja kuvarica Univerziteta u Jorku je u jednom trenutku bila tu, a u sledećem nije. Kuda je otišla, to ostaje misterija. „I dalje se nadamo da će nam neko dati neke odgovore“, kaže Klaudijin otac, Pit Lorens. Piter, 72, advokat koji je od prošle godine u penziji, poslednjih deset godina se neprekidno izlaže očima javnosti, da bi ime njegove ćerke ostalo prisutno u njoj. Ranije ove godine, nakon intenzivne kampanje, Piter je uspeo da progura novi zakon – koji je u čast njegove ćerke nazvan „Klaudijin zakon“, i koji omogućava porodici da se umeša i upravlja poslovima svojih milih i dragih devedeset dana nakon njihovog nestanka. „Jedna briga manje u trenucima kada su porodice na emotivnom dnu“, kaže Piter. On zvuči iscrpljeno. „Svaki put kada se Klaudija ovako pomene, dolazi do reakcije“, kaže on u novom dokumentarcu o svojoj ćerki, koji uskoro treba da se pojavi. „Policajci očekuju pozitivnu reakciju, pa se nadamo da će to doneti neka nova saznanja“.

I dalje ostaje bezbroj pitanja. Znamo da je Klaudija stigla na posao 18. marta 2009. Sigurnosne kamere koledža Gudrik Univerziteta u Jorku su zabeležile njen dolazak u 5:57 ujutru. A onda, u 2:31 popodne, krenula je peške ka svojoj kući, udaljenoj četiri i po kilometra odatle. U tom trenutku, Klaudijin auto je bio kod mehaničara radi popravke. Te nedelje je na posao i sa posla išla peške. Tog konkretnog popodneva, jedna koleginica ju je povezla kući. Ubrzo nakon što je stigla kući, ponovo je izašla i bila je viđena kako u šoping ulici u blizini svoje kuće ubacuje pismo u poštansko sanduče. Popričala je sa jednom ženom koja je gurala kolica s bebom, prošla pored Ragine glave, i poslednji put je viđena u 3:05 popodne. Onda su počele spekulacije.

Znamo da je kasnije te večeri, u 8:10, Klaudija telefonom pozvala svog tatu. A onda mamu. Poslala je poruku prijateljici. U 9:12 je dobila SMS od prijateljice sa Kipra, svoje omiljene destinacije za odmor – iako nije poznato da li je pročitala poruku ili ne. Sutradan ujutru je trebalo da dođe na posao u šest. Klaudija se nikada nije prijavila. Naredne večeri je trebalo da se u Raginoj glavi sastane sa svojom prijateljicom Suzi Kuper. Klaudija nije došla. Misleći da to nije tipično za njenu prijateljicu, Suzi je pozvala Pitera. Piter je onda pozvao policiju Severnog Jorkšira, pre nego što su on i Džordž Forman – vlasnik paba – ušli u Klaudijin stan. „Mislio sam da ću je zateći kako leži na podu“, rekao je Piter. Ono što su umesto toga zatekli je bilo zabrinjavajuće normalno: papuče pored vrata; njenu ručnu torbu, u kojoj se nalazio novac; njenu vozačku dozvolu i bankovnu karticu, na nameštenom krevetu. Nakit na komodi. Prljave sudove od doručka u sudoperi. Nije bilo ranca u kome je nosila belu kuvarsku odeću. Ranac nikada nije pronađen. Piter je na konferenciji za novinare 23. marta apelovao za informacije, opisujući svoju „noćnu moru koju proživljava“. Dva dana kasnije, kada su objavljeni snimci sigurnosnih kamera, viši inspektor Rej Galovej – koji je predvodio istragu – je rekao da je Klaudija možda stradala nakon što se sastala sa nekim koga poznaje. 16. aprila, policija je saopštila vest o navodnoj svađi jednog muškarca i jedne žene, pored kola, na Klaudijinom putu do posla, rano ujutru 19. marta. Rečeno je da su nedelju dana pre njenog nestanka viđena dva muškarca kako pokušavaju da uđu u Klaudijinu kuću. 6. maja, iz policije su rekli da su primili preko hiljadu poziva od građana. Da su uzeli 1096 izjava. Da su pretražili 1270 imanja. 15. maja, policija je objavila snimak na kome se jedan muškarac ponaša sumnjivo na Lajm Kortu, u blizini Klaudijinog stana, ranih jutarnjih sati 19. marta. Kasnije je otkriveno da se pojavio još jedan snimak na kome taj isti čovek prethodne večeri odlazi sa iste lokacije. A onda je nastao potpuni haos. 2. juna, viši inspektor Rej Galovej je gostovao u Bi-Bi-Sijevoj emisiji Crimewatch i rekao da je Klaudija imala neke „složene i misteriozne“ međuljudske odnose. Istraga je bila nepovratno izmenjena, a ova izjava je bila toliko protkana intrigom da je novi narativ nekako postao da je Klaudija bila preljubnica. Da je umela da se iz svog hira nameri na oženjene muškarce.
Njene najbolje prijateljice, Suzi i Džen King, su pokušale da zaustave ovu lavinu. Svakome ko je želeo da sluša su govorila da to nije bila Klaudija kakvu su one poznavale. Rekle su da je Klaudija bila stidljiva. Uviđavna. Zabavna – ali nikada u nesmotrenom smislu. Ipak, u jednom trenutku, neko je zaustavio Pitera na ulici i rekao mu da je njegova ćerka „to zaslužila“. „Galovej je kasnije pojasnio šta je mislio time što je rekao“, kaže Piter, „Ali jednom kada je to rekao, istraga se smesta promenila. Posle mi je rekao da nije imao nameru da se ono što je rekao tako shvati“. Uprkos tome što je istraga odvela policiju Severnog Jorkšira na Kipar – malo verovatna teorija da se ona krije je jedno kraće vreme bila aktuelna – većina tragova je vodila do paba, Ragine glave. Dok su Klaudijin privatni život razvlačili po tabloidima, množila su se nova pitanja. Narednog 18. marta, tačno godinu dana od Klaudijinog nestanka, bilo je rečeno da je dva dana pre toga ona provela noć sa nepoznatim dečkom. Identitet ove osobe, kao i identitet para koji se svađao, muškarca koga su kamere snimile ispred njene kuće, kao i neidentifikovani DNK pronađen na pikavcu u Klaudijinim kolima – nikada nije ustanovljen. Do danas je bilo uhapšeno devetoro ljudi, od kojih petoro ima neke veze sa Raginom glavom. Svi su pušteni bez optužnice. Piter odavno sumnja da mnogi od ispitanih nisu bili iskreni pred inspektorima. Da su jedni drugima čuvali leđa. Čak je i rekao – pošto je proveo dosta vremena sa Klaudijom u tom pabu – da je možda i razgovarao sa onima koji su odgovorni za nestanak njegove ćerke. „Mogu samo da se nadam da će njihova međusobna lojalnost vremenom oslabiti“, kaže on. „I u policiji misle da će se to dogoditi“. „Moj osećaj je da se odgovori o tome šta se dogodilo sa mojom ćerkom mogu naći među klijentelom tog paba“, nastavlja on. „Ljudi znaju neke stvari koje ne govore“. Deset godina nakon nestanka Klaudije Lorens, to što ne može da je vidi, čuje njenu pesmu i smeh, teško pritiska dušu njenog oca.

Ovaj tekst je prvobitno objavljen na VICE UK.