Fotografija ljubaznošću Gerd Altmann / Pixabay
Zamislite narcisa: taštu, egoističnu osobu koja je pakao za svađanje, duboko ubeđena (uprkos svim dokazima koji pokazuju suprotno) da je njihovo mesto na svetu važno, i naravno, obožavaju selfije, što na neki način objašnjavamo time što toliko vole sebe. Sada zamislite nekoga u političkoj areni, i videćete sličnosti, čak i kada govorimo o tim selfijima. Ovo se i uklapa, sudeći prema rezultatima najnovijeg istraživanja objavljenog u Personality and Social Psychology Bulletin, koje je pronašlo da ljudi koji imaju više nivoe narcizma - osobine koja kombinuje sebičnost, povlašćenost i potrebu za time da im se neko divi — imaju veće šanse da se aktivno uključe u politiku, bilo da se kandiduju, potpišu peticiju, doniraju novac u političke svrhe, bilo pasivno, glasajući na izborima. To objašnjava ono što Kanje Vest radi.Ovi istraživači uključili su u istraživanje podatke iz SAD i Danske, dobijene od ukupno gotovo tri hiljade ispitanika. Ovo istraživanje tražilo je znake narcizma i osam tipova političke participacije kao što su potpisivanje peticije, učestvovanje na protestima ili demonstracijama, kupovina ili bojkotovanje proizvoda iz političkih razloga, prisustvo na političkim mitinzima, doniranje novca, kontaktiranje političara ili učešće u političkim forumima i grupama za diskusiju. Ovo istraživanje takođe se fokusiralo na glasačko ponašanje i sociodememografske variable kao što su pol, rasa, edukacija, godine i političko ideološko opredeljenje. Nije pronađena veza između narcizma i glasanja na opštim izborima, ali kada se radi o ostalim vidovima participacije, uključujući i glasanje na takozvanim midterm izborima u SAD, ljudi sa narcističnim odlikama ličnosti bili su uključeniji u politiku.“Zakoračili smo u ‘eru povlašćenosti’ i ‘post-istine’ koje se kombinuju u kulturni pokret velikih razmera, gde javnost sve češće ceni sopstvene interese i sopstvenu promociju, a ne ono što je istina, šta god ona bila, a alternativne činjenice ravnopravno stoje sa onima koje dolaze od pouzdanih izvora”, rekao je autor Pit Hatemi, profesor na državnom univerzitetu u Pensilvaniji, za Psypost.“Uopštena slika je da su to osobe koje veruju u sebe, i veruju da su bolje od drugih, i upravo oni više učestvuju u politici”, kažu istraživači u ovom radu. “U isto vreme, individue koje su samodovoljne imaju manje šanse da učestvuju u političkom procesu. To znači da politički proces predvode oni koji žele više, ali daju manje.”Drugo istraživanje, objavljeno 2017. godine, navodi da takozvana tamna trijada ličnih osobina - ona gde se narcizam kombinuje sa psihopatijom i mačiavelianizmom - očiglednija je kod onih u velikim biznisima i na studijama ekonomije. “Želja za moći, statusom i novcem karakteriše osobe koje poseduju tamnu trijadu, i to ih može pogurati u ekonomiju, biznis ili pravo, zato što ovakva edukacija vodi do karijere u korporativnom svetu”; navode autori ovog istraživanja. Važno je spomenuti i da predsednik SAD Donald Tramp ima diplomu ekonomiste. Prema rečima ovih istraživača, prethodna istraživanja pokazala su da ljudi sa narcističnim tendencijama mogu biti štetni po funkcionisanje demokratije, pošto fokus sa javnog pomeraju na lični interes. Više stope narcizma u javnosti se inače povezuju sa stvaranjem konflikta, manjom kooperativnošću, spremnosti na kompromis ili manjom spremnosti na to da oproste. Uspešno demokratsko funkcionisanje zahteva poverenje u institucije, a oni koji se osećaju povlašćeno tu su najuključeniji, tako da bi budućnost demokratije mogla biti u ozbiljnoj opasnosti.
Reklame
