Koliko u Srbiji košta da opremite stan kao vaše babe i dede

Iako su pedeset nijansi braon, u kojima je bio stan mojih babe i dede, bile dosta sumorne, življe slike u sećanju nosim iz te monohromatske riznice i vremeplova, od onih iz novijih modernih kolorita. Stilski nameštaj je bio evergrin, takozvano „moderno" se menjalo svakih nekoliko godina, a to kako je uređen stan, koji je mirisao na nostalgiju nas čije se detinjstvo odvijalo krajem osamdesetih i početkom devedesetih, nešto je potpuno jedinstveno.

Vremenom su spomenici socijalističkih vremena u vidu različitih skupltura, tapiserija, prekrivača dobili, osim na sentimentalnoj, i na novčanoj vrednosti. Dobrim delom zahvaljujući hipsterima (ne samo balkanskim, već i evropskim) i jugonostalgičarima. Od otpora ka masivnim, kitnjastim regalima i miljeima, nepravedno guranim u kategoriju kiča, ponovo je moguće da autujemo svoju neironičnu ljubav prema ambijentu stanova naših baka i deka.

Iako je ranije bilo moguće ovakve stvari naći uglavnom na buvljacima, a samo ponekad i u oglasima, sada u onlajn oglasima možete da nađete apsolutno sve što vam je potrebno. Kliktala sam satima na retro stvari, dok mi je telo obuzimala milina da bih saznala koliko mi je zapravo para potrebno da bih opremila stan u stilu baba-deda nostalgije.

Imala sam pogrešnu pretpostavku da ljudi koji prodaju ovakve regale rade to da bi ih se otarasili. Više se ne kupuju stanovi sa velikim sobama gde su ovakvi multifunkiconalni regali predstavljali centralni deo. U sredini prostor za TV, ili bife, gde su se umesto pića često nalazili dezodoransi, parfemi, sapuni, stari recepti, fotografije, knjige, oprema za prvu pomoć. Ovo je obično bio glavni deo koji smo koristili za igračke.

Cena: 160 evra

Regal u boji nije bio toliko česta pojava, ali sam uvek bila oduševljena kad bih kod nečijih baka i deka, obično onih koji su radili nekad u inostranstvu i tamo kupovali stvari, našla na ovaj izvor radosti. Nameštaj za lutke i barbike obično je bio u boji, pa logično da sam kao dete tako reagovala na ovaj nameštaj.

Cena: 40 evra

Uske, a dugačke sobe, rešavane su nečim što se zove regal most. Živela sam u jednom iznajmljenom stanu koji je to imao, i naravno da sam se plašila da mi se viseći deo ne sruči na glavu dok spavam na tom krevetu.

Cena 12.000 dinara

Puno drvo je, opravdano, uvek bilo skupo. Zato su ove natkasne nešto što je i danas na ceni. Samo što uglavnom retko ko to još uvek zove natkasnama.

Cena: 1.999 dinara

U stanovima tuđih baka i deka, ponavljali su se određeni motivi meblova, a često su bili pokriveni nekakvim prekrivačima koji su bili lakši za održavanje i maskirali su nakupljene mirise duvana u kuvanja hrane u nameštaju.

Cena: 1.499 dinara

„Ha-ha komentar" – RTS-ovski akcenat aforizama, presecanih izvornom muzikom, odzvanjali su sa radija dok je deda podešavao stanicu, sa aparata koji tada nije imao ni dek za kasetu. Ono, pravi radio. Uspela sam sam da nađem identičan na oglasima, cena je po upitu, tako da ne znam ni orijentaciono koliko bi ovo bilo.

Imam dovoljno godina da sam zakačila i pojavu crno-belog televizora, koji je stajao u spavaćoj sobi kada ga je iz dnevne izgurao onaj u boji. Nisam našla takav isti, ali vrlo sličan, koji prodavac želi da proda samo ozbiljnim kolekcionarima koji će ga paziti. Cena je takođe po upitu.

Grunding televizor. Vau. To je baš bilo big deal. Posedovanje ovog nemačkog televizora je bila stvar prestiža. Bar mi se tako činilo dok smo brat i ja na njemu gledali Nika Slotera, a baba i deda zajedno sa nama, iako ih je smaralo.

Cena: 30 evra

Ove predivne linjajuće stvari, još divnijeg imena – jambolije.

Cena: 1.000 dinara

Da li otomansko nasleđe, ili slovensko, razni etno-motivi provlačili su se po starim stanovima. Ćilimi i staze ovog dezena sakupljali su dlake i bili teški za usisavanje. Zato smo ih često kao klinci čistili ručnim aspiratorima.

Cena: 233 dinara

Životinjski motivi su bili neizbežni. Najuočljiviji, naravno, bili su na velikim tapetama u sobama, koje su nam donosle prirodu u četiri zida, a onda na tepisima i tapiserijama. Uspela sam da nađem ovaj tepih jako povoljno.

Cena: 700 dinara

Krem markizet sa punim vezom. U vreme kad zavese kupujemo na kilo kod Kineza rađene mašinski i bez duše, dala bih i poslednji dinar na nešto što se zove „krem markizet sa punim vezom".

Najviše na svetu sam volela da skidam „dijamante" sa lustera, iako me je baba uvek grdila zbog toga. Stakleni luster mi je bio simulacija i kaleidoskopa, jer je njegova svetlost bacala obrise raznih oblika.

Cena: 5.000 dinara (sa lampom)

Srećna vremena naših baka i deka i bila su vremena kad se redovno išlo na more i putovalo po Evropi. A i vremena kupovine suvenira. I to uglavnom sa školjkama. A i imali smo beskonačno mnogo vaza.

Cena: 99 dinara

Ono što mi se najviše svidelo na oglasima u opisu je „jako lep ukras". Jedan o takvih je ovaj porculanskih zeka. Ako vaši bake i deke nisu imali neki keramičku/porculansku skulpturicu, koju ste se plašili da ne polomite, akoja je služila samo tome da nas muči da brišemo prašinu, kao da niste ni imali detinjstvo.

Cena: 199 dinara

Cvetne motive tapeta, pored nasleđivanih goblena, često su ukrašavali i tanjiri. Obično sa tura u Trstu, a i drugih ekskurzija firme, za uspomenu su donošeni ukrasni tanjiri.

Cena: 99 dinara

Cena: 1.700 dinara

Kad god bih ranije čula kako se stranci lože na naše hekleraje i kako se prodaju po visokoj ceni, bila sam u fazonu – zašto izmišljate? I onda sam naišla na ove oglase. Miljei su ukrašavali svaku praznu površinu. Svaka polica, poneki tehnički uređaj i svaki sto imali su zaštitu od spoljnih uticaja. Nisu ludi stranci što za ovako lepe stvari daju mnogo para.

Cena: 115 evra

Još na VICE.com

Kakve sve gajbe možeš da iznajmiš u Beogradu do 150 evra

Zašto su Srbi najveći jugonostalgičari

Trenutak kada shvatiš da više ne želiš da se vratiš u roditeljski dom