Mogu li bibliotekari da nas sačuvaju od lažnih vesti

Marinirajući se u mirisima starih knjiga, pluća lagano ispunjenih nevidljivim česticama prašine, bibliotekari su od davnina bili čuvari znanja. A njihovi savremeni ekvivalenti, obasjani plavim svetlom elektronskih ekrana, nisu u tom pogledu ništa drugačiji. Obučeni da sakupljaju čitalački materijal iz najšire lepeze vizura, bibliotekari održavaju zbirke koje usput nude čitav spektar pogleda na svet, verifikacija autentičnosti izvora i provera činjenica.

A danas, kad isfabrikovane vesti svakodnevno postaju viralne, kad članke što naginju ulevo ili udesno besramno kategoriše kao "neistinite" ili "lažne" svako ko se ne slaže s njima, bibliotekari rade ono što su oduvek radili: pokazuju ljudima kako da pronađu činjenice.

"Oduvek smo imali tu ulogu", rekla je Deniz Rajli, koja vodi odnose sa javnošću i odeljenje za razvoj Javne biblioteke Gejl Borden u Ilinoisu. "Sad kad je ovo pitanje ponovo u žiži javnosti, imamo priliku da podsetimo ljude na koji način su bibliotekari obučeni."

Većina bibliotekara materijala za građu ima diplomu mastera bibliotekarstva i informacijske nauke i obučeni su kako da nađu proverene, autentične izvore informacija, objasnila je Rajli.

Biblioteka Gejl Borden je krajem januara pokrenula program edukacije zajednice o lažnim vestima. Panel diskusija privukla je masu koja je ispunila čitavu salu, rekla je Rajli, a snimak postavljen na internet do sada je imao 1.100 pregleda.

"Narode, jeste li čuli da je Tom Henks snimao na Novom Zelandu, otišao na pauzu, šetao okolo, zamislio se i pao sa litice sa visine od deset metara?!" pitala je publiku Margaret Pibls, šefica odeljenje za javnost javne biblioteke Gejl Borden. "To vam je Forest Gamp, narode. I to je lažna vest na koju sam se do kraja primila." Neko je ušao u biblioteku i ispričao joj tu priču. Ona je poverovala.

Pibls je istakla važnost digitalne pismenosti i kritičkog mišljenja — veština koje su bile važne mnogo duže nego što je trajala ova predizborna kampanja. Drugim rečima, slavnu staru novinarsku izreku shvatite ozbiljno: "Ako vam vaša majka kaže da vas voli, proverite to."

Hauard Šnajder, živahni čovek koji maše rukama dok priča, zalaže se za opismenjavanje u vezi sa vestima još od 2007. godine, kad je osnovao Centar za pismenost u vestima pri njujorškom Univerzitetu Stoni Bruk, gde je dekan žurnalistike.

"Svi su na neki način otkrili ovo kao fenomen", rekao je Šnajder. "To je već neko vreme problem."

Deo problema, rekao je Šnajder, jeste u zbunjenosti društva oko toga šta su zapravo "lažne vesti". Prema uskoj definiciji, "lažne vesti" su "vesti koje su potpuno isfabrikovane, koje nemaju nikakvog osnova u stvarnosti", objasnio je on; ali šira, preciznija definicija podrazumeva delimično isfabrikovane ili obmanjujuće informacije.

"Živimo usred mora informacija koje podrazumeva poluistine, izmanipulisane informacije, mišljenja i marketing koji se maskiraju kao vesti", rekao je Šnajder. "Često te informacije imaju nekog osnova u stvarnosti, ali su izvitoperene na način koji ljude potpuno dovodi u zabludu."

Lažne vesti, objasnio je on, jesu "vesti koje nemaju osnova u stvarnosti" — na primer, "lik koji je ide da izrešeta piceriju u Vašingtonu na osnovu ideje da Hilari Klinton i njeni prijatelji tamo drže nekakvu mrežu seksualnog iskorišćavanja dece" ili lažna glasina da je papa Franja podržao Donalda Trampa za predsednika.

To su prevare, dezinformacije, laži. To je kategorija različita od običnih članaka koji sadrže slučajne neistine.

Lažne vesti "nisu novinarstvo koje se vremenom menja; to nije novinarstvo u kojem izveštač prenese lažnu informaciju zato što su izvori tom izveštaču dali lažne informacije; ništa od toga nisu lažne vesti", rekao je Šnajder. "To je realnost nesavršenog novinarstva, iz dana u dan, koje se trudi da bude što bolje." Ono što čini razliku, dodao je Šnajder, jeste namera. Kada medijska kuća ili izveštač namerno žele da prevare ili obmane publiku, ili svesno objave isfabrikovanu informaciju, e to je onda lažna vest.

Ta granica nije uvek tako jasna i očigledna. Početkom meseca je biblioteka Univerziteta na Harvardu objavila internet vodič za lažne vesti, dezinformacije i propagandu; možda je inicijativa pokrenuta iz najbolje namere, ali je masovno kritikovana zato što je upućivala čitaoce na spisak sajtova sa "lažnim" vestima koji je podrazumevao očigledno satirične sajtove kao što je Onion i glavnotokovske konzervativne sajtove kao što je Nešnl Rivju.

"Ljudi su sada počeli na veoma ciničan način da koriste taj izraz da bi identifikovali bilo šta što im se ne dopada ili sa čim se ne slažu, a to stvara pogrešan utisak da postoji mnogo lažnih vesti", rekao je Šnajder. "To, međutim, nije slučaj."

Bibliotekari se protiv lažnih vesti uglavnom bore edukacijom. Šnajder i škola žurnalistike ušli su u partnerstvo sa univerzitetskom bibliotekom da bi organizovali radionicu ili uputstvo za vesti i informacije. Na Univerzitetu u Mičigenu, grupa bibliotekara je pokrenula kurs za "Lažne vesti, laži i propagandu" koji će početi u jesen 2017. godine.

"Za nas kao bibliotekare, to je upravo ono što treba da radimo", rekla je Dorin Bredli, jedna od bibliotekarki koja je pomogla oko nacrta predloga za ovaj kurs. "Mi sakupljamo sve, bilo da se slažemo sa tom perspektivom ili ne."

Kako izgleda školski program za čas lažnih vesti? Bibliotekari iz Mičigena nisu do kraja sigurni. Idealno bi bilo kad bi studenti učili kako da razumeju sopstvenu perspektivu i da shvate da nijedan izvor niti pojedinac nisu potpuno objektivni. Instruktori će takođe podsticati studente da izbegnu doprinos širenju lažnih vesti tako što će zastati da verifikuju informaciju pre nego što članak podele na društvenim mrežama, rekao je Bredli.

Mnogi bibliotekari danas direktno učestvuju u sastavljanju plana i programa, rekla je Džuli Todaro, predsednica Američkog udruženja biblioteka (ALA). Drugi su na svoje sajtove dodali resurse za "lažne vesti" kako bi naučili korisnike vesti da budu kritičniji.

"To je sastavni deo našeg posla, to smo oduvek radili", rekla je Todaro. "I mi to zovemo raznim imenima — pismenost u informacijama, fluentnost u informacijama."

Todaro često upućuje korisnike vesti na test CRAAP, spisak kriterijuma koji je postavila biblioteka Meriam na Državnom univerzitetu u Kaliforniji Čiko. Test podrazumeva spisak nekoliko pitanja koja treba da se postave u različitim kategorijama: kurentnost, relevantnost, autoritet, tačnost i svrha.

Ona predlaže i da ljudi pogledaju onlajn vodič sa više od 2.000 stranica proverenih informacija o lažnim vestima ili "alternativnoj istini", i sajt njene sopstvene biblioteke, koji nudi uputstvo kako se postaviti prema lažnim vestima.

"Živimo u veoma žalosnim vremenima", rekla je Todaro. Ali ovo je i "neverovatna prilika" za biblioteke da podsete zajednice na jednu od svojih primarnih funkcija.

ALA je uvrstila ovo pitanje u svoju marketinšku kampanju Biblioteke transformišu. Postoje bilbordi; postoje baneri koji kažu: "Zato što lažne vesti imaju prave posledice" i pripremaju kampanju sa slavnim ličnostima kao što je Sara Džesika Parker.

Postoje i drugi, ličniji načini da se dopre do ljudi: kad bibliotekar danas bude zamoljen da priča na času algebre o matematičkim izvorima na internetu, taj bibliotekar počinje da priča o "lažnim vestima" i dezinformacijama, ispričala je Todaro.

"Sada ćemo sa tim da otvorimo temu", rekla je ona.

Isto važi za časove nauke. Jedan od prvih poziva koje je biblioteka Todarove dobila posle izbora stigao je od profesora hemije koji je zatražio da bibliotekar priča višim razredima hemičara o arhiviranju naučnih informacija koje nestaju za vladinih sajtova.

"Snalaze se kako umeju" rekla je Todaro, pričajući o zajednicama istraživača koje gledaju kako naučni podaci nestaju sa vladinih sajtova. "To su podaci koje koriste istraživači širom sveta."

Kako kaže Rajli iz Ilinoisa, čitava ova frka oko lažnih vesti je "poziv na osvešćivanje".

"Kad pomislite na evoluciju lažnog i kako on može sve da nas obuzme", rekla je Rajli, "ukoliko ne budemo tražili istinu, mislim da posledice mogu biti ozbiljne."

Arijela Dolindžer je njujorška slobodna novinarka čiji su se radovi pojavljivali u listovima i časopisima kao što su New York Times, Forbes.com, Newsday, Long Islander Newspapers, the Arizona Daily Star i Long Island Pulse . Pratite je na Tviteru.