​Šarliz Teron je bila u pravu: stvarno je teško biti seksi

Likujte u svojoj odvratnosti: Šarliz Teron je upravo razotkrila tegobe ljudi koji su neverovatno seksi. Pričali smo sa sociolozima kako bismo saznali da li prelepi ljudi zapravo trpe diskriminaciju. Dok lepi ljudi unovčavaju milione u Holivudu, mi - ponizni, ružni proletarijat - možemo samo da gledamo. Iako je lako osuđivati vižljaste poznate ljude, lako proklinjati svet koji privileguje nivo fizičke privlačnosti koji je većini nedostižan, ukazati na standare lepote koji su već duže vremena naklonjeni mršavim, belim, cisdžender ženama i reći "nije kul" - da li ste ikada pomislili da takozvani "seksi" ljudi mogu biti potlačeni zbog svog izgleda?

Glumica manje-više pristojnog izgleda Šarliz Teron je nedavno osvedočila o ovom fenomenu u GQ-u: "Koliko uloga postoji za jebeno prelepog modela od 2 i po metra? Kada se pojave dobre uloge, bila sam u prostorijama kada su prvo odbijani lepi ljudi." Ova izjava je iznervirala veliki broj ljudi sa stavom na internetu. Ali, dok internet debatuje, mi smo želeli da saznamo da li postoji sociološka osnova za tvrdnje Teronove.

Debra Kar je profesorka sociologije na Rutgers univerzitetu. U intervjuu za Broadly, Kar je potvrdila ono što su mnogi i pretpostavljali: fizički izgled oblikuje način na koji se ljudi socijalizuju. "Od ranog detinjstva, ljudi su nagrađivani ako izgledaju atraktivno", rekla je Kar i dodala da, što je dete lepše, veće su šanse da će uspeti u socijalnom i školskom životu, što zauzvrat pomaže lepim mladim ljudima da razviju superiorno samopouzdanje - pomagalo za ravoj njihovih ličnosti i umova. "Često postoji 'samoispunjujuće proročanstvo' - pozitivni tretman koji atraktivna deca dobijaju čini ih samopouzdanijima, druželjubivijima i sigurnijima što povećava njihovu popularnost i socijalnu poželjnost", objašnjava Kar.

U redu, ali šta je sa tlačenjem koje seksi ljudi trpe kasnije u životu? Da li takav fenomen postoji? "Većina istraživanja pokazuje da atraktivni izgled ubira plodove pre nego što je otežavajuć", kaže Kar ali dodaje da istraživanja pokazuju i izuzetke. "Prvo, češće ćemo stereotipisati veoma lepe ljude kao narcisoidne i tako pretpostaviti da su lošiji u ulogama poput roditeljstva. Na drugom mestu, žene sa određenim tipom građe - senzualne žene - opisuju se kao 'manje pametne' u studijama u kojima ispitanici ocenjuju slike žena prema ponuđenim profesijama", rekla je.

Tvrdnje Teron ukazuju da je lepota prepreka između nje i najtraženijih holivudskih uloga, a ne roditeljstva. Zato je Broadly pozvao još jednog sociologa, Mišel Njuton-Fransis sa američkog Univerziteta kako bi ispitali da li ima nečeg istinitog u njenom kukanju. "Ne zaboravimo da je Šarliz model-glumica koja je dobila pristup socijalnom i ekonomskom kapitalu u Holivudu upravo zato što je atraktivna (i talentovana)", rekla je Njuton-Fransis i dodala da je ona članica elitne klase i da svoju lepotu menja za profit. Tako da, u suštini, Šarliz Teron je najverovatnije više profitirala od svoje lepote nego što je zbig nje profesionalno nazadovala. "Ovo ne povrgava ideju da su bitne uloge - i glavne uloge - za žene u suštini retke, posebno za zrele žene ili žene drugih rasa", dodaje Njuton-Fransis.

Ali samo zato što je lepota , u suštini, "privilegovana", ovo ne znači da fizička atraktivnost ne bi ugrožavala ljude poput Šarliz. Komplikovano je to; Njuton-Fransis je objasnila da je dvostruka uloga modela-glumice Šarliz Teron od nje napravila žrtvu socijalnih stereotipova veznih za te dve profesije - za modele se često misli da su manje inteligentni ili sposobni od drugih ljudi. "I dok je to stereotip - žene koje rade kao modeli su shvaćene kao lepe, ali takođe i kao manje inteligentne i sposobne - naravno, ovo nije tačno", rakla je Njuton-Fransis.

"I privilegije i marginalizacija funkcionišu na razne načine u Holivudu", rekla je. "Osim što atraktivnost služi i kao privilegija i marginalizacija, moguće je da se Teronova bori protiv seksizma i ejdžizma koji su, nažalost, više nego prisutni u Holivudu." Tvrdnje Njuton-Fransis o seksizmu i ejdžizmu povezane su sa drugim izjavama Teronove u njenom GQ profilu. O ovom dvojnom zlu, Teron je rekla:

"Živimo u društvu u kome žene venu, a muškarci stare poput dobrog vina. I, dosta dugo su žene to prihvatale. Čekali smo da se društvo promeni, ali sada preuzimamo inicijativu. Bilo bi netačno reći da ima manje brige za žene dok stare nego za muškarce…Kao da postoji taj nerealni standard kako bi žena trebalo da izgleda nakon četrdesete."

Važno je imati istančan pristup našem pokušaju da razumemo ulogu koju fizička privlačnost ima u socijalizaciji. Kao što je Njuton-Francis objasnila, "Teron može biti i privilegovana i marginalizovana zbog atraktivnosti." I to nije ograničeno samo na svet glamuroznih milionera. "Jedna od glavnih stvari je razmišljati o načinima na koje je lepota suštinski ograničavajuća po sve nas", rekla je.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu