Reklame
politika

​Gledam Ameriku, vidim Armagedon

Nema šale. Dobrodošli u budućnost.

pisao Drew Brown
10 Novembar 2016, 6:52am

Ilustracija Adam Vaito

Hahahahahahahahaha, OK, dobro, važi. Amerika je uspela. Stvarno je izabrala Donalda Trampa. Da im predsedava.

Smirite se, molim vas. Evo, u najgorem slučaju on će imenovati sudije Vrhovnog suda, maksimalno tri komada, koji će onda izvitoperiti američki pravosudni sistem za celu sledeću generaciju. Ništa više od toga! Mislim, jeste da će prava žena, etničkih, i seksualnih manjina biti ograničena i smanjena, ali sigurno će nas državni aparat zaštititi od nekih težih posledica.

Auh, sranje. Dobro, čujem da republikanci i dalje drže oba doma parlamenta. Nema veze, američki sistem je dizajniran da zatrokira čim se izabere tiranin za predsednika. Biće sve OK, biće u redu. Tome valjda i služi ustav.

Ono, jeste da će klimatske promene nastaviti da ubrzavaju preko tačke bez povratka, jeste da će izbeglice pakovati u koncentracione kampove, jeste da će se svo zdravstvo i dobra volja spaljivati na lomači, ali...

U stvari ne znam, sve ovo zvuči prilično mračno. Nisam očekivao da se to desi. Ne bih rekao da je mnogo ljudi ovo očekivalo. Možda je u tome i problem, baš kao kod Bregzita i svega drugog. Mediji, intelektualci, establišment, i svi ostali su bili do te mere neobavešteni o otuđenosti (bele) Amerike, toliko neupućeni u stvarne probleme stvarnih ljudi potpuno nevezanih za nepodnošljivi svet slavnih ličnosti koje su podržale Klinton.

Niko nema pojma ni o čemu. Kad sledeći liberalni mrsomud krene da vam mrsomudi o tome kako je Tramp bio neizbežan jer je Amerika puna budala, šutnite ga u dupe da odleti u orbitu. Prosečan američki glasač, šta god tvrdili Džon Oliver i kanadski medijski aparat, nije budala. Pošto smo tretirali svakog ko se ne slaže za liberalnim konsenzusom kao da je mentalno retardiran, zato smo i završili u ovom sranju. Nisu bili obmanuti – znali su tačno šta žele. Sistem ih je do te mere izneverio da su odlučili da je bolja ideja glasati za serijskog seksualnog napasnika, demagoga, i rasistu nego da glasaju za nepodnošljivu predstavnicu vašingtonske ratne mašine.

Svakako da je deo toga seksizam, ali jebote, svakako je i Hilari Klinton užasan kandidat kog je izgurao demokratski establišment pun odvratnih ulizica.

Udobno mi je da ovako nagađam iz fotelje, belac iz druge zemlje. Ali ljudski životi su ugroženi u Americi. Ponavljam, mračna su ovo sranja.

A šta sve ovo znači za Kanadu – osim toga što nam je pao sajt za imigraciju od broja poseta tokom izborne noći – sve zavisi. Osim što ćemo biti samozadovoljni preko svake mere, teško je reći šta nas čeka.

Recimo da predsednik (jebote) Tramp stvarno planira da izvuče Ameriku iz svih brljotina širom sveta od Sirije do, ovaj, NATO pakta. To bi značilo da Kanada mora da kompenzuje njihovo odsustvo, ili da prepusti stvari nekom novom nadrealnom hladnom ratu između SAD i Rusije da održava ravnotežu na međunarodnoj sceni. Ako budemo imali sreće, možda bude dobre nove pank muzike – to su nam doneli Regan i Tačer! Donald Tramp bi mogao bar da obezbedi povratničku turu Dead Kennedys.

Ali osim toga, Kanada će odjednom naslediti mesto liberalnog šampiona zapadnog sveta. Britanija napušta EU, Amerika je izglasala Trampa, Francuska bi mogla da izglasa Marin Le Pen, širom Evrope sve je glasnije anti-imigrantska anti-globalistička struja, i to je to. Liberalizam se seli na sever .

Nije to baš savršena situacija. I ako TPP ne propadne, i ako preko Atlantika i dalje bude postojala nekakva Evropska unija kao trgovinski partner, ipak je teško reći da li će tu biti nekakve koristi za Kanađane – da ne pominjemo mogućnost da kanadsko tržište nekretnina uđe u terminalnu fazu maligniteta, ili da celo severnoameričko tržište kolabira pod težinom krunisanog Donalda Trampa.

Prava opasnost bi bila da se Trampizam zapati u Kanadi. Ovo sa Amerikom ne dešava se u vakuumu – obespravljeni, mladi i stari, očigledno su spremni da podrže populistički pokret koji obećava da će da razbuca sistem. Berni Sanders je koristio upravo te težnje, a nije nemoguće da se kod nas NDP dovede u red i vrati svojim korenima u radničkoj klasi.

Opet, nije nezamislivo ni da konzervativci zaigraju na istu kartu disestablešmentarizma. Videli smo kako se dobro primila islamofobija u prethodnom izbornom ciklusu, zamislite na šta bi mogla da liči sledeća kampanja. Zamislite koliko se cela zapadna polovina zemlje otuđeno oseća od liberalne vlade iz koje istočnjaci samo muzu socijalnu pomoć. Setimo se koliko je ovo duboko rasistička zemlja i koliko je rasizam danas u modi, koliko ništa više nema smisla predviđati, koliko su besmislene sve političke spekulacije. Seme populističkog nihilizma klija u svima nama, raste od očaja koji osećamo, ovako zapitani šta ćemo i kuda ćemo dalje.

Opet, sve ovo će se najjače odraziti na Kanadu ako krenemo da relativizujemo sve mane Džastina Trudoa: „Nije savršen al' je naš, i bar nije kao Donald Tramp." I zbog toga bismo mogli da zažalimo.

Ne znam, jebote. Planirao sam da napišem nešto ljigavo neiskreno o tome kako nam je svima laknulo kad je Klinton pobedila. Kakve smo svi mi seronje. Bolje idite putem koji ste već sami za sebe izabrali, makar vodio kroz pakao. Ništa više nije važno.

Ili to, ili se spremite za najtežu političku borbu u životu.

Nema šale. Dobrodošli u budućnost.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu

Tagged:
amerika
Vice Blog
vesti
Donald Tramp
predsednik