U Australiji ubijaju previše trkačkih pasa

Prošle nedelje je jedan stanovnik australijskog gradića Bundaberga, Kvinslend, otkrio leševe 55 trkačkih pasa odmah izvan grada. Policija koja je istraživala slučaj došla je do zaključka da su pse verovatno ubili (pronađene su 22 čaure na tom mestu) i ostavili pojedinci umešani u tamošnju masivnu industriju psećih trka.

"Izgleda da je ovo mesto koje im služi kao otpad", rekao je detektiv Mark Ejnsvort. "Neko iz tog sveta svestan je da je ovo mesto koje ne privlači puno pažnje i tu su ostavljali pse koji više nisu bili dovoljno brzi da se trkaju."

Policija je uhapsila dvojicu osumnjičenih zbog ilegalnog posedovanja oružja i opstrukcije istrage. Takođe je saopštila da neće tolerisati ljude koji ilegalno ubijaju životinje i bacaju njihove leševe izvan grada.

"Izvršioci ovog zločina", CNN je citirao predstavnika policije Kvinslenda DŽo-En Miler, "za mene su kradljivci kiseonika. Oni su obične kukavice."

Zvaničnici trka su odbacili svaku povezanost i tvrdnje da su upoznati sa ubijanjem. Ova istraga je barem malo pokrenula priču protiv organizovanja trka pasa, pošto je još nekoliko sličnih izveštaja nateralo ljude u Australiji da obrate pažnju na očigledan problem sa brutalnošću i ubijanjima pasa koja se masovno događaju u toj branši.

U samo osam zemalja se i dalje održavaju legalne trke pasa: u Australiji, Kini (Makau), Irskoj, Meksiku, Novom Zelandu, Velikoj Britaniji, Americi i Vijetnamu. Na mnogim mestima, kao na primer u Sjedinjenim Državama, sport polako nestaje jer opada zainteresovanost, a i delovanja boraca za zaštitu prava životinja su sve glasnija. (Od 2001, 28 od 49 trkačkih staza je zatvoreno u Americi. Sport je i dalje prisutan samo u Alabami, Arizoni, Arkanzasu, Floridi, Ajovi, Teksasu i Zapadnoj Virdžiniji.)

Ipak, organizacija trka pasa u Australiji smatra se za jednu od najvećih na svetu i u stalnom je porastu. U ovoj industriji je zaposleno oko deset hiljada ljudi, a učestvuje skoro 50.000. Blizu 770 miliona dolara stiže u budžet kroz porez, a više od tri milijarde dolara se obrne kroz klađenje svake godine.

U pokušaju da psi budu što brži, u ovoj industriji se javlja sve više "otpada" - u prevodu, ubijaju neželjenih pasa koliko hoćeš. Svake godine se okoti oko 20.000 kučića, ali čak 18.000 bude ubijeno. Oko 8.000 pasa ubiju svake godine zato što nisu dovoljno brzi ili zdravi da izađu na stazu, a ostali - kao vid penzionisanja jer su postali previše loši da bi se takmičili. Ovim zastrašujućim brojkama treba dodati i činjenicu da oko pet pasa prosečno umire na stazi svake nedelje od intenzivne fizičke traume koja izaziva srčani udar. Dvesta pasa nedeljno doživi neku vrstu povrede, koji praktično znači smrtnu presudu ukoliko je lečenje finansijski neisplativo. Prihvatilišta zahtevaju od organizatora da im predaju neželjene pse kako bi bili usvojeni, ali čak i najveća od njih, sa maksimalnim kapacitetima, uspevaju da prihvati svega oko 1.000 pasa godišnje. Na kraju samo 10 odsto pasa doživi prosečnih 12 godina.

Masakr u Bundabergu je uznemirio čak i one koji su upoznati sa industrijom trka pasa.

"Nažalost, nailazimo na leševe raznih životinja bačenih u ruralnim predelima, ali nikada nismo videli ovoliko", rekao je Danijel Jang, glavni u odeljenju policije za sprečavanje okrutnosti nad životinjama u Kvinslendu.

Nekoliko nedelja pre slučaja u Bundabergu, pojavio se izveštaj o takozvanoj ilegalnoj vežbi ili "mamcu uživo" (oposumi, svinje i zečevi bi služili kao mamac za trkačke pse koji bi ih jurili i ubijali) koji su organizovali treneri australijskih pasa. Iako je istragom utvrđeno da zvaničnici nisu znali za to, mnogi su bili šokirani da je takvo kršenje zakona i okrutnost nad životinjama mogla da prođe neprimećeno. Nakon toga, predsednik odbora psećih trka u Viktoriji i cela uprava u Novom južnom Velsu je podnela ostavke.

Ovaj skandal je bio samo poslednji u nizu koji se vezuju za svet trka pasa. Pre dve godine, istragom je otkrivena upotreba dopinga kod 70 pasa (amfetamini, kofein, kokain i EPO, droga koju je Lens Armstrong koristio). Brojni izveštaji i istrage su otkrivali i kakav pakao preživljavaju ovi psi izvan staze.

Slični skandali se dešavaju i u ostalim zemljama u kojima se održavaju trke. Pre 13 godina, policija je pronašla 3.000 leševa trkačkih pasa na posedu čoveka koji je ubijao životinje puškom tokom četiri decenije. Prošle godine je u izveštaju Društva za sprečavanje okrutnosti prema životinjama otkriveno oko hiljade povreda nanetih psima, na stotine smrti i užasni uslovi u kojima obitava oko 80.000 pasa korišćenih za trke od 2008. do 2014. godine. U istom periodu je zabeleženo čak 27 slučajeva maltretiranja i zlostavljanja u sedam država u kojima se održavaju trke pasa.

U Americi su ovakvi slučajevi doveli do sve manjeg prihvatanja trkačke industrije koja polako nestaje zahvaljujući protivnicima. Ipak, mnogi smatraju da je u Australiji institucija za zaštitu trkačkih pasa Greyhounds Australasia (zadužena i za Novi Zeland) praktično bezopasna. Ostali u industriji idu toliko daleko da ih optužuju za korupciju, podršku bogatijim igračima, kao i da dele kazne i koriste pravila isključivo kako njima odgovora - time se praktično i ohrabruje doping pasa, kao i sve pomenute ilegalne metode treninga. Zvaničnici nisu želeli da nam komentarišu ove tvrdnje.

Sada su, izgleda, branioci zakona rešili da preuzmu stvari u svoje ruke. Policija je pokrenula sopstvenu istragu posle februarskih optužnica za "živi mamac". Racije su česte, treneri se suspenduju, a upravo je 31 osoba optužena za kršenje Zakona o zaštiti životinja.

"Nismo ni blizu vrha ledenog brega", rekao je Ejnsvort za CNN. "Pitanje je vremena kada ćemo zakucati na vrata svih odgovornih."

Ali ovo neće pomoći da industrija nestane. Naprotiv, mnogi veruju da će moći da se reorganizuje. Izbaciće većinu trenera koji su na lošem glasu i osnovaće se komitet i strožiji propisi za organizaciju trka, kao i sticanje licenci za trenera. Ukoliko bi se to desilo, organizacija trka pasa bi mogla da bude mnogo profesionalnija, čistija i značajno manje okrutna prema psima.

Ipak, mnogi misle da ovaj sport ne zavređuje da preživi, i nedavno su pokrenute nacionalne kampanje za zabranu trka. Ljudi su potpisivali peticije koje su predate Parlamentu, a ovakav pritisak polako počinju da osećaju i sponzori koji se posle najnovijih skandala povlače iz tog sveta.

"Ponekad se pitam da li je ovakva sport uopšte vredan da preživi", rekao je Jang nedavno, odgovarajući na sve učestalija pitanja javnosti u Australiji.

"Znam da je mnogo ljudi zaposleno u toj industriji i da mnogi vole da idu na trke pasa, ali pitam se da li zbog toga uopšte vredi održavati trka pasa. Zar ne pomisle u jednom trenutku 'Dobro, dosta je bilo, vreme je da se prekine", zapitao se Jang.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu