Neverovatna londonska žurka za odrasle bebe

„Prva pelena je besplatna", kaže Džo. „Posle toga košta jednu funtu (1.4 evra). Postoje dve sobe sa stolovima za prepovijanje mušterija. A i igraonica."

Subota je veče u „Klubu odraslih beba", žurke koja se odvija jednom mesečno u podrumu iza londonske stanice Kings Kros, gde, uprkos velikim naporima opštinskih vlasti, i dalje vlada poprilično ljigava atmosfera. Prema sajtu ABC, večerašnji događaj je „bezbedno mesto za OB-e (odrasle bebe), LJP-e (ljubitelje pelena), njihove tatice, mamice i drugare, gde mogu lepo da se naigraju."

Džo me kroz tminu odvodi u glavnu prostoriju, gde neki tipovi stoje unaokolo, ćaskaju i piju pivo iz flaše, slušajući lagani rok. Scena je prilično normalna, kao da je u pitanju žurka neke firme, osim što svi na sebi imaju pelene za jednokratnu upotrebu.

Džo već sedam godina pomaže u organizaciji ovakvih žurki.

„Radim i žurke sa pljeskanjem guze četvrtkom uveče", kaže. Rukovali smo se. On je sitan i nosi naočare kakve nose taksisti u Ist Endu, ali ima snažan stisak. Nema sumnje da je ojačao zbog svog tog veslanja.

Kada već govorimo o tome, u uglu sobe, ispod zastrašujućeg raspeća (koje se verovatno više koristi na žurkama sa drugačijom tematikom) se nalazi bazenčić ispunjen šarenim plastičnim lopticama. Neka dva tipa leže u njemu i gađaju se lopticama. Jedan od njih nosi bodi za bebe, a drugi, pedesetogodišnjak, sedokos, sa frizurom ludog profesora, odeven je u plavu tuniku, bele čarape i ravne cipele u stilu baletanki. Iznad glava su im abažuri sa nacrtanim avionima. Po celoj sobi su plišane mede, kredenci sa nalepnicama životinja, gumene prostirke za igru i kutija u kojoj su igračke za bebe.

Odrasle bebe su nedavno dospele i u vesti, kada su se „jaslice za bebe", Nursery Thymes, i koje vode Derek i Maksin Ventam, pojavile u internet izdanju Mejla i u šou Džeremija Kajla pošto su komšije iz Butla u Liverpulu digle frku zbog ovog nekonvencionalnog novog biznisa. Ventamovi su se preselili tamo iz Portsmuta, da bi pobegli od komšija koje su ih maltretirale. Neki ljudi pogrešno pretpostavljaju da je fetišizam odraslih beba povezan sa pedofilijom. A parafilični infantilizam, takođe poznat i kao autonepiofilija, zapravo je želja za povratkom u stanje infantilnosti, a infantiliste ne privlače deca.

„Čim pomeneš odrasle bebe, ljudi kažu, 'Ti si pedofil'. Ali to ne može biti dalje od istine. Mi ne želimo da budemo sa decom, mi želimo da budemo deca. Ja se tako opuštam. Provedem pola sata sa pelenom na sebi, i oslobodim se stresa", citirali su Dereka u novinama.

To je i u ovom klubu potvrđeno, jer je strogo zabranjen ulaz osobama mlađim od 18 godina. Ovde se odrasli ljudi „igraju", gađaju se lopticama, jure jedni druge i podvriskuju uz pop muziku. Između ostalih, prikladno, slušaju i Bejbi Spajs i njenu pesmu Maybe.

„Mene toliko ne zanima seksualni aspekt, koliko me zanima aspekt igranja", kaže Sajmon, visok, mršav tip iz Krojdona.

I kada je zavoleo pelene?

„Kada sam bio mali. Volim da se prerušavam. I volim osećaj kada se upiškim."

Lik koji na sebi ima i pelenu i kožnu masku zaleteo se i na stomak skočio u bazen, pridružujući se gađanju lopticama. Pitao sam se da li je možda suviše pohlepan, jer spaja dva fetiša u jedan?

„Postoji mnogo preklapanja između OB-a i drugih scena", kaže Sajmon. „Neki od nas se lože na 'dlakavce'. On se loži na ljubimce."

Zvuči previše komplikovano.

„I jeste. Ima mnogo podela, čak i u okviru jedne grupe. Dlakavci mogu da se lože na to zato što vole umetnost, jer uživaju u tome da su obloženi krznom, ili zato što vole divlje seksualne orgije."

Večerašnja žurka me zapanjuje jer nema seksa. Nalazimo se u memljivom gej baru gde se, sudeći po kukama na plafonu, redovno odvija teško taslačenje. Za jednu fetiš žurku, atmosfera je prilično pitoma. Možda to ima veze sa klijentelom. Umesto kugli za usta i medicinskih sprava za imobilizaciju, ovo više liči na sastanak gejmera, pun dečaka sa mlitavim mišičima, stomačićima, paperjastim jarećim bradicama i iskrzanim konjskim repovima.

Za barom koji služi „majčino mleko" za 1 funtu, pored tekile i jegera, gledam onog tipa sa maskom kako pije vodu na slamku. Onda sam se zapričao sa Kevinom, programerom iz Griniča, koji nosi majicu sa hobitima i priča glasno, sa samopouzdanjem nekog vičnog pisanju komplikovanih algoritama, i baš ga briga ko zna za to. Pitao sam ga zašto su ovde mahom štreberi.

„Ako si mlad, pametan i socijalno neprilagođen, velike su šanse da završiš u internet tehnologiji", kaže on. „A ljudi koji vole perverzije su generalno inteligentniji. A tu je i ona frojdovska priča da smo kao deca bili izolovani, pa rekreiramo tu izolaciju kao odrasli."

Od svih mogućih hobija, pretpostavljam da je biti odrasla beba najviše usamljenički?

Ja živim sa cimerima, čoveče. Kada si totalni perverznjak, ljudi to obično ne pominju. Osim kada su pijani. Onda bi mogli da te pitaju zašto se čuje šuškanje kada ujutru sedneš da doručkuješ. Ili zašto imaš ogromnu gomilu pelena u sobi.

Sajmon ulazi u kadar.

„Hoćeš li da probaš pelenu?" pita.

Da budem iskren, osećam da malo štrčim ovde, u farmerkama i majici. Gledam po sobi, i pažnju mi privlače dva tipa u pelenama koji sede na kutiji za igračke i crtaju drvenim bojicama. Osim mene, jedina osoba u svakodnevnoj odeći je neki jezivi Brazilac u kožnoj jakni, koji malo liči na Tonija Montanu i koji celu noć plaši ljude koji su sigurno prilično imuni na otkačenost.

„Umoran sam", kažem. „Verovatno ću uskoro da idem."

„Ne treba ti mnogo energije da bi stavio pelenu", kaže Sajmon.

Njegova logika je neporeciva. Ali, nazovite me strejtašem, ideja da uopšte nosim pelenu, a kamoli da mi je neko drugi stavi, stvarno mi nije mnogo privlačna, pa sam se izvukao. Moj stav se nimalo nije promenio kada sam kasnije povukao zavesu u jednoj od soba „za presvlačenje" i ugledao tipa sa psećom maskom kako bez gaća leži uzdignutih nogu na stolu za prepovijanje, dok mu neki tip briše bulju mokrom maramicom.

Srećom te ovde postoji strogo pravilo da dupe mora dobro da se obriše.

Do pola jedanaest, žurka (koja traje samo do 11) je već malo splasnula. Razgovaram sa tipom u tunici, koji mi se predstavio kao Kiki. Kaže mi da je strejt, iako je većina tipova ovde gej, ili su biseksualci. Trebalo bi da odem na jedan događaj koji organizuju na selu, u blizini Farnama, i gde navodno dolaze i žene.

Pitam odakle mu ta haljina.

„Kolekcija za školsku decu. Imam je u tri boje."

Do sada, ljudi koje sam upoznao su raspršili moje sumnje da su odrasle bebe jednostavno gomila uvrnutih perverznjaka. Koliko god da je čudno da prislanjaš polimer i plastiku na odrasle genitalije, ovi momci su bili prijatni, i veći deo vremena se normalno ponašali, ako ih ne gledaš ispod struka. Ali Roj, rumeni četrdesetpetogodišnjak koji je za ovu priliku doputovao iz Sautemptona, malo je otvoreniji po pitanju toga šta voli da radi kada dokoličari. Fiksirao me je zažarenim pogledom i sa entuzijazmom mi opisao šta tačno voli da radi.

„Nema većeg uzbuđenja od toga da se usereš u gaće u javnosti", kaže on. „Volim da stavim pelenu, odem u supermarket i userem se pred svima."

Ispred nekog određenog rafa?

„Volim poniženje. Mislim da većina ljudi to voli, ali neće da prizna. Da se useru. Moja žena i ja smo nosili pelene zajedno. I ona je to volela, dok se nismo rastali".

„Mnogo ljudi se loži na to. Ja idem da gluvarim sa prljavom pelenom na sebi. Uvek barem jedan tip misli da je to baš seksi. Kasnije se vraćam ovde na afterparti. Prošli put sam nosio natopljenu pelenu i orgijao sa deset tipova."

Pretpostavljam da je razočaran zbog toga što je ovde na snazi strogo pravilo da nema kenjanja?

„Pa to je glupo, zar ne? Samo jednom se živi. Ako želiš da se ukenjaš, trebalo bi da smeš to da uradiš."

Srećom, Toni Montana se uključuje u razgovor. Poželeo sam Roju da mu se kasnije posreći, mahnuo mu umesto da se rukujem s njim, i otišao u hladnu noć na Kings Krosu. Jedino presvlačenje koje sam planirao je bilo ono pred spavanje, kada preko Pikadilija centralnom linijom stignem kući. Posle večeri u klubu odraslih beba nisam poželeo da u skorijoj budućnosti kupim Pampers. Ali za ljude koji tamo često odlaze, sigurno je bolje da to rade tamo, nego pored tezge sa povrćem u supermarketu.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu