FYI.

This story is over 5 years old.

Kriju li se na lokalu heroji ovogodišnjih izbora

Javljaju se kao reakcija na prekomernu iritaciju, ili jednostavno posle opšteg pada imuniteta i nisu herpesi, niti alegrijske reakcije.

pisao VICE Srbija

12.4.16

Foto via Flickr/ korisnik Fraser Mummery

Tekst i fotografije: Petra Živić i Stefan Veselinović

Javljaju se kao reakcija na prekomernu iritaciju, ili jednostavno posle opšteg pada imuniteta, i nisu herpesi, niti alegrijske reakcije. U pitanju su takozvane frindž partije - marginalni politički pokreti i stranke koji se, poput antitela, rađaju u periodu kada je svako društvo najranjivije - pred izbore. Njihovo dejstvo bi trebalo da je lekovito, a to što mi hodamo okolo slinavi, puni kožnih zapaljenja, poput zombija, dovoljno govori o tome koliko još niko nije spreman da plati cenu tog istog leka.

Reklame

U trenutku pisanja ovog teksta u Srbiji je registrovano 111 političkih partija, među kojima je sigurno devedeset onih za koje nećete glasati ove godine. Ovako široka politička ponuda u kombinaciji sa modernom političkom istorijom dokaz je da je kolač vlasti u Srbiji rezervisan za tek nekolicinu 'velikih igrača' - najvećih partija, formiranih upravo u trenucima velikih društvenih kriza.

Učestalost održavanja izbora u Srbiji je dinamika koja odgovara rađanju malih reakcionih partija. I naša sve-samo-ne-dosadna politička istorija prepoznaje trenutke kada su usled zasićenja političke scene nova lica okupljenja oko uvek poželjnih ideja ukidanja partokratije, obračunavanja sa korupcijom i transparentne vlasti, dobijala podršku i šansu da neke stvari o kojima govore sprovedu u delo. Naravno, gotovo nikada to nisu učinile.

Setimo se samo najskorijeg primera, čuvene liste 'Niijedan od ponuđenih odgovora'. NOPO na izbore 2012. godine izlazi kao stranka nacionalne manjine Vlaha. Kao takvoj, neophodno joj je manje potpisa, ali i manje glasova za ulazak u skupštinu. Uz slabu kampanju, ali dobro ime za zaokruživanje, NOPO osvaja jedan mandat u skupštini Republike Srbije. U poslaničkoj klupi sedeo je predsednik Nikola Tulimirović, i tu se otprilike završava svaka priča o stvaranju 'građanske' Srbije i borbi za prava vlaške manjine, za koju se ovaj pokret deklarativno zalagao. Šuškalo se da su ljudi sa liste NOPO-a, postepeno 'preletali' u druge, veće partije.

Reklame

Veći broj manjinskih, ili stranaka uopšte, pred izbore i nije neko čudo. Tada je pravi trenutak da se tu i tamo nekome odlomi glasačko telo, nekome prilepe glasovi ali i odgovarajući momenat za sve ostale mehanizme kojima se koriste pravi majstori izbornih prevara. Prema spisku RIK-a, od 18 do sada predatih izbornih lista, šest predstavljaju manjine. Lista Jedinstvene ruske stranke vraćena je zbog sumnje da je falsifikovano skoro pet hiljada sudskih pečata, a kod Republikanske stranke pronađeno skoro devetsto falsifikovanih potpisa. U nastavku pročitajte tvit Poverenika za zaštitu informacija od javnog značaja Rodoljuba Šabića o učešću ruskih partija na izborima 2016. Godine koji će vam mnogo toga razjasniti.

Prema raspoloživim info. u Srbiji živi oko 2000 Rusa. A prema medijskim vestima: 'Sve četiri ruske stranke idu na aprilske izbore'!

— Rodoljub Sabic (@RodoljubSabic)23. март 2016.

Nedavno smo se bavili pitanjem da li u Srbiji postoji lokalna demokratija i, naravno, nema je ni na vidiku. Zato lokalna politička scena i jeste najpogodnije mesto za razvijanje frindž partija. Iskustvo sa izbora iz susedne Hrvatske i uspeh liste MOST, oko koje su se udružila nova, mlada i sveža lica iz različitih regija, rezultiralo je imenovanjem prvog nestranačkog premijera Hrvatske, Tihomira Oreškovića. Ono što se od tada dešava na Hrvatskoj političkoj sceni govori nam da je situacija slična kao u Srbiji - veća riba jede manju.

Reklame

Reakciju je, ipak, nemoguće ugušiti. Količinu opšteg nezadovoljstva neće izmeriti nijedna anketa. Ono se prosto može osetiti u vazduhu, a prema mirisima koji kruže veliko je, i raste. Koliko god mi često imali priliku da biramo svoje vladare, decenijama smo nezadovoljni zbog istih stvari. Pesme o ukidanju partokratije su nešto što prija svakom narodnom uhu. Ali sve i da najčistiji među nama revolucionarno uzvikne 'Hajde da ukinemo partije', to će izgubiti smisao onog trenutka kada se i Boris Tadić požali na partijsko zapošljavanje.

Ipak, dokle god nas srpska politička stvarnost suočava sa činjenicom da je predugo puštamo da se sama od sebe razvija, reakcija će biti. Tako je i pred ove izbore, građani širom Srbije šalju impulse nezadovoljstva, mahom putem društvenih mreža. VICE je stupio u kontakt sa pojedinim grupama građana, formalnim i neformalnim, koje su ove godine odlučile da reaguju i progovore o stanju u svojim lokalnim sredinama i preduzmu… Pa… Nešto.

LOKALNI FRONT - Kraljevo

Skrinšot sa lajv strima obezbeđenog posebno za jučerašnji protest u centru Kraljeva

U Kraljevu, jednom od gradova iz kojih odlazi najviše mladih ljudi, u kome se diže krst od 100 hiljada evra, a pljuge kupuju na komad rodio se 'Lokalni front'. Pojedinci sa iskustvom u društvenom aktivizmu, okupili su se oko ideja dekorupcije društva, oduzimanja moći političkoj eliti i legalne, transparentne vlasti. Pod rednim brojem šest, Kraljevčani će imati priliku da zaokruže one sugrađane koje su 'veće partije upozoravale da odustanu, ali oni nastavljaju da se bore, zato što su nas i vas svi već izdali.'

Reklame

VICE: Šta je to što je probudilo vašu reakciju, i koji je osnovni cilj Lokalnog fronta?

Vladimir Marović, aktivista: Naše se aktivnosti, posmatrano spolja, zaista mogu shvatiti i kao jasna i odlučna reakcija na teške društveno-ekonomske uslove, otpor neodgovornim i bahatim političkim pojavama svake vrste, moralnom sunovratu, kulturnoj opustošenosti, gaženju dostojanstva, kao i dominirajućoj neukosti overenoj štampanjem lažnih diploma.

Predugo se jedan konzervativni i tradicionalistički kulturni obrazac provlači kroz sve sfere duštvenog života kod nas. Tu pre svega mislimo na autoritarni model uspostavljanja društvenih odnosa, od porodičnih – kao najbazičnijih, pa do političkih – kao najopštijih. Taj model, kako je poznato, podrazumeva strogo hijerarhizovanje svih relacija po principu nadređenost – podređenost, odnosno naređenje – izvršenje. Upravo iz tog modela proističe i prevladavajuća autoritarna politička kultura u kojoj se uvek traži i veliča nekakav vođa, doživljen (a pre svega marketinški isprodukovan) kao „spasilac naroda" u kriznom vremenu.

U tom pogledu zalažemo se i novi oblik političke kulture što znači da donošenje odluka mora imati smer kretanja odozdo – nagore, što podrazumeva realizovanje načela decentralizacije i političke pismenosti građanstva. Dakle, kako se može uočiti, ciljeve ne shvatamo kao ograničene sitnosopstveničke interese, u šta ubrajamo i neodgovorno sprovođenje vlasti, već kao opšti plan društvene emancipacije. To što mi to činimo na lokalnom nivou znači samo da nam je do grada u kom živimo izuzetno stalo.

Reklame

Šta vaš program podrazumeva?

Ono što karakteriše naš program jeste da insistira na realizovanju principa participativne demokratije. Budući da Lokalni front kao grupa građana učestvuje na predstojećim lokalnim izborima, ponovo smo na svom primeru želeli da dokažemo da kao samoorganizovani građani imamo svest o potrebama naše sredine, te da ih mimo partijski centralizovanih formacija želimo zadovoljiti. Utoliko i naznačavamo da političke ustanove imaju dužnost stvaranja uslova za aktivno učešće građana u donošenju odluka koje se tiču njihovih života.

Pozitivne strane takve opredeljenosti mogu se, između ostalog, sagledati u sledećem:

- podsitcanje političke obrazovanosti građana, što smanjuje mogućnost manipulisanja njihovim realnim potrebama; -briga za probleme, očuvanje i unapređenje zajednice, što jača duh tolerancije i solidarnosti; -strogi nadzor nad trošenjem javnih resursa; -svođenje na minimum neodgovorne birokratije, usled građanskog monitoringa i procena uspešnosti poslovanja; -reorganizacija organa lokalne samouprave u pravcu direktne odgovornosti upravljačkih organa građanstvu.

Ko su ljudi okupljeni u Lokalni front?

Aktivisti Lokalnog fronta su ličnosti već ostvarene na poljima svojih profesija, čime ukazujemo na značaj vrednovanja znanja, struke i postignutih rezultata u susretanju sa problemima. Pretežno su u pitanju ljudi koji bi, socijalno posmatrano, trebalo da predstavljaju onaj srednji stalež jednog društva, koji se u opštem bezakonju sumanute tržišne grabeži u potpunosti izgubio. Mi predstavljamo upravo te ljude iz sveta radništva, prosvete, medicine, kulture, porodičnog biznisa i tome slično, dakle ljude koji bi da od svog rada pristojno žive i daju svoj doprinos ovom društvu.

Posebno bih napomenuo da kada je Lokalni front pre dve godine osnivan, tu ideju je pokrenula grupa dugogodišnjih prijatelja, koji su kroz ovaj način organizovanja svoje prijateljstvo još više učvrstili, i upravo tu vrednost i vrlinu prijateljstva širimo na sve naše simpatizere i podržavaoce.

GRUPA GRAĐANA 'SARMUPROBONISI' - Mladenovac
Grupa građana 'Sarmuprobonisi' iz Mladenovca i njihova lista za lokalne izbore 'Beli - Samo jako!' , polako ali sigurno postaju jedni od favorita na izborima u toj opštini. Ono što je počelo kao satirična kritike političke svakodnevnice Srbije preraslo je u stvarnu listu, na stvarnim izborima, sa stvarnom podrškom Mladenovčana. Lik Ljubiše Preletačevića Belog je fiktivni lik, ali i nije. Poput pravih iskonskih predstavnika lokalne demokratije, kao na primer Dragan Marković Palma u Jagodini, Beli svojim sugrađanima obećava oko hiljadu partijskih radnih mesta posle izbora, postavljanje poligrafa ispred zgrade opštine, a ne propušta priliku da se pohvali svojom vikend diplomom. Mladevčani razumeju njihov jezik, a kada je zaista došlo do prikupljanja potpisa, ljudi su dolazili u kolonama što negde i najviše govori trenutku u kome živimo. VICE: Da li ste bili iznenađeni podrškom koju ste dobili kada ste počeli da skupljate potpise? Sarmuprobonisi: Nismo znali šta da očekujemo, sve se dešavalo dosta brzo. Tih nekoliko dana, dok je trajalo skupljanje potpisa za kandidaturu grupe građana "Sarmuprobonisi" i našeg lidera Ljubiše Preletačevića Belog, zavladala je prava euforija među nama, a ljudi su zaista dolazili u kolonama. Ključna razlika u odnosu na stranke je to da ljude nismo morali toliko da gnjavimo - priča je bila dovoljno interesantna i brzo se pročula, Mladenovac je mali grad. Ko su ljudi koji sada čine tu listu? Druga stvar koju smo uradili, uporedo sa formalnim prijavljivanjem za lokalne izbore, bila je stroga selekcija kandidata za odbornike. Njih smo birali iz redova samosvesnih, mlađih, ostvarenih građana, stranački neopredeljenih, kojima ovakav angažman nije egzistencijalno neophodan. Jedina smo grupa građana na ovim izborima, odgovaramo sami za sebe i nemamo obavezu da stranačkim centralama podnosimo račune. Zahvaljući tom stepenu slobode i autonomnosti, očekujem da na građanskim forumima koje ćemo organizovati nakon izbora, iznađemo ideje kako se neke stvari koje su u nadležnosti lokalne samouprave mogu popraviti. Kako će izgledati program stranke, gde ljudi mogu više da pročitaju o tome? Građani nigde neće moći da pročitaju klasičan program, već će iz dana u dan moći da se informišu o smernicama našeg delovanja - smatramo da je takav način delovanja iskreniji. Ne možemo da pišemo nekakav program i stanemo iza njega u uslovima tolike neizvesnosti izbornog rezultata. Zato smatram neiskrenim sve one koji nastupaju posredstvom svog izbornog programa (ponavljam, hibridnog i šturog sadržaja prepisivanog sa interneta), a ne mogu da se izjasne o postizbornim koalicijama. Neverovatan je diverzitet građana koji su potpisivali našu listu - od srednjoškolaca, studenata, radnika, poljoprivrednika, profesora, uticajnih i značajnih ljudi u gradu. Imali smo dva puta više nego što nam je bilo neophodno - i to smatramo prvom sondažom lokalnog javnog mnjenja koju smo uradili. Građanima su dojadili isti ljudi koji su u politici godinama, iznova tražeći šansu da nešto urade, uz neprestano traćenje iste. Rezultati su vidljivi. Većina "snađenih" je trenutno pozicionirana u lokalnom odboru Srpske napredne stranke, koji je raspušten i predstavlja širu interesnu grupu koju je teško pobediti, ali ne i nemoguće.
POKRET KONTRAŠA SRBIJE
Na kraju, kolektivno izborno ludilo inspirisalo je i malu neformalnu grupu 'kontraša' iz Zrenjanina. Pokret kontraša Srbije najviše reaguje na internetu, a prema fotografijama na Fejsbuku, konstituisali su se na klupi, u parku. Ideje koje oni zastupaju su potpuna legalizacija marihuane i prostitucije, kao i rad na boljoj socijalnoj zaštiti, što je bilo sasvim dovoljno da im se javimo. Mada, na svom Jutjub kanalu objavljuju video klipove u kojima razgovaraju o lokalnim problemima u Zrenjaninu, sitnim problemčićima, kao što je zabrana korišćenja vode za česme u domaćinstivma, već skoro deceniju. VICE: Na šta vi reagujete? Okruženje. Živimo u svetu koji je okrutan i nemilordan, samim tim se podstiče radikalna reakcija, pogotovo mladih ljudi. U našem slučaju reakcija je na lažni moral, lažno poštenje, lažnu demokratiju, lažnu slobodu, lažne doktore, lažne diplome. Živimo u gradu u kojem preko jedne decenije zbog raznih interesnih grupa nemamo vodu za piće, to jest, zabranjena je njena upotreba u domaćinstvu. Nemamo osnovnu stvar u životu. Deca nam piju vodu sumnjivog kvaliteta jer se mora kupovati ogromna količina vode na mesečnom nivou, a para je malo. Kupamo se da bi bili prljaviji nego pre kupanja, kuvamo arsen supu, srsen kafu i tako dalje. Na šta ciljate svojim delovanjem? Ovaj projekat ima dva cilja, prvi cilj jeste buđenje svesti i savesti kod mladih ljudi koje treba „poterati" da izađu na izbore i ispune svoju građansku dužnost. Tim činom, činom velike izlaznosti mladi će pokazati da se mladost nije predala. Naša kula od karata se polako urušava, čačkanje pupka je dovelo na mesto predsednika države čoveka koji zove Fejsbuk da ostavi komentar, a da pritom ne zna engleski jezik, pije vodu sa Morave sa žutim ljudima i pita premijera Indije da li je svestan koliko su Indijske serije popularne u Srbiji. Ističete važnost legalizacije i dekriminlizacije marihuane i prostitucije, zašto? Legalizacija i dekriminalizacija marihuane iz ekonomnskih razloga, sve više ljudi se slaže sa ovakvom idejom iz razloga što jedan strogo kontrolisan, oporezivan biznis kao što je proizvodnja i stavljanje u promet marihuane, može doneti mnogo na polju turizma, ekonomije, i zdravstva. Takođe ovo važi i za prostituciju, država zarađuje kroz poreze, mušterije su sigurne da su prostitutke „čiste" i naravno kroz strogo kontrolisanje i regulisan sistem manje će biti kriminalnih radnji u ovim sferama društva. Kada se kaže 'zalažemo se za bolju socijalnu zaštitu', prirodana reakcija je 'naravno, ko ne bi?!'. Na šta konkretno mislite? Dugo sam radio kao radni terapeut sa MNR osobama i kroz taj period sam uvideo mnogo grešaka u socijalnoj politici i zakonima ove države. Na malom primeru ću pokušati da objasnim. Naime, dobili smo prijavu da jedna porodica ima dete sa smetnjama u razvoju koje drže u podrumu kuće. Kada su kolege otišle na lice mesta otac je tvrdio da ona tako želi i da tako voli. Slučaj je prijavljen socijalnom radniku koji je bio u fazonu da dete ima minimum uslova, valjda prozor i dotok vazduha. Jedna od stvari jako bitnih jeste kažnjavanje ovakvih ljudi, a decu smestiti u ustanove koje takođe moraju biti reorganizovane kroz sistem koji će imati više odvajanja novca za ovakve centre.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu

Tagged:Vice BlogpolitikaKraljevoLokalni Frontizbori 2016MladenovacZrenjaninSarmuprobonisiPokret kontraša Srbije