Zašto bi neko ukrao bistu Konfučija sa nezavršenog trga u Beogradu

U Srbiji se sve krade, teško da se neko uopšte više i čudi. Ograda i šahtovi sa tek otvorenog autoputa, čepovi kojise skupljaju u humanitarne svrhe,kašike iz dečijeg vrtića u Leskovcu, plafonsa tržnog centra- spisak bizarnih krađa postaje jednako upečatljiv kao i lista onih ozbiljnih pronevera, mažnjavanja para namenjenih za nešto a onda, delom upotrebljenih za nešto drugo, dok ostatak završi u nečijem džepu. No, najnovija lopovska akcija kao da je izašla iz scenarija neke crne komedije - nestala jebista kineskog filozofa Konfučijapostavljena na još nedovršenom Trgu prijateljstva Srbije i Kine u Novom Beogradu.

Pošto se još niko od zvaničnika Beograda i Srbije, a ni Kine, nije oglasio da prokomentariše pisanje Danasa, pokušali smo da provalimo razloge zašto bi se neko odvažio na ovakvu akciju i napravimo opisni (foto) robot osumnjičenog.

Zamislimo da je osumnjičena osoba A veliki fan kineskih mudrosti, filozofije i načina razmišljanja. Žarko želi da mu/joj u radnoj sobi stoji Konfučije, kao simbol tog interesovanja, ljubavi prema dubokoj misli i mudrosti. Ni u jednoj radnji nema malog Konfučija, samo Bude, mačke koje mašu šapom i fotke Kineskog zida.

Pošto je toliko posvećena, osumnjičena osoba A zna za postojanje biste velikog istočnjačkog mudraca na pompezno najavljenom budućem Trgu prijateljstva Srbije i Kine još 17. juna. Pošto često šeta tim krajem, u nadi da će makar tako upiti dah mudrosti i postići bar malo duševnog mira u ova teška vremena, osoba A vidi da se već nedeljama ne dešava ništa novo na gradilištu. Vođena krilaticom "Ko ne reskira, ne dobija", pogrešno mislivši da i ona ima veze sa Kinom, osoba A rešava da krene u akciju ubedivši sebe da će krađom biste spasiti i samog Konfučija, uvesti ga u topli dom, da više ne bude sam i napušten u ovoj pustari.

Osumnjičena osoba B nije toliko vezana za kinesku filozofiju, mudrosti i samog Konfučija, ali je zgrožena nebrigom koju su pokazali svi kako-tako povezani sa projektom jačanja prijateljstva između Srbije i Kine. Osoba B zna da niko ne voli da bude sam, prepušten vetrovima na ledenom beogradskom novembarskom vazduhu, a strahuje i od mogućeg razbijanja ili uništavanja biste - jer, priznajmo, baš nismo za pohvalu kada se radi o brizi o spomenicima, čak i kada se radi o autoritetima. Podest na kome je stajala bista i nije toliko važan, njega je osoba B ostavila tamo, ali Konfučije je sada na sigurnom, misli ona.

Osumnjičena osoba C je veliki kolekcionar pisane reči - knjiga, novina, zapisa i svih mogućih lako letećih i još lakše padajućih papirnih objekata. Sve prostorije su već prepune, knjige padaju sa polica, niko ni ne može da plati pravljenje tolikih polica, a i greota je utrošenog drveta, novine su još gore, em blede, em se krive - jedino rešenje su pritiskivači, teški i stameni predmeti koji će ih držati obuzdane na mestu.

I osoba C kreće u potragu po skladištima, stovarištima i prodavnicama. Satima, danima. Nude mu gipsane patuljke kezećih faca, male drvene držače, kutije i fascikle, ali ništa od toga ne rešava problem. Dok po povratku sa najnovije avanture traženja pritiskivača korača novoimenovanom Konfučijevom ulicom, sapliće se o ostatke nekakvog građevinskog materijala, glavom zamalo udara u ogradu postavljenu još letos oko budućeg trga i ima šta da vidi - sam Konfučije na vetrometini, idealnih dimenzija za ono što joj treba. Kako odoleti?

Svima nam se to bar jednom u životu desilo. Volimo to što volimo do besvesti, a para nema da makar delić toga - šta god da je to - postane naš. Dobro, umetnost jeste skupa, uglavnom, i samo retki mogu da je priušte i da bude samo njihova. Ali opet, tu su mladi umetnici koji još nisu dovoljno priznati da njihova dela budu finansijski nedostupna, umetnici amateri koji ponekad mogu i da prestignu poznatije face, plagijatori i oni koji kopiraju slike, na primer, onu sa četiri psa koji igraju poker, ili konja na pojilu.

Osumnjičena osoba D je rešena da ne odustane od svoje ljubavi prema umetnosti. Hoda beogradskim ulicama, muzeji su zatvoreni ili se renoviraju u beskonačnost, sve na šta naleti nije za njen džep ili joj se ne dopada. I kao osumnjičena osoba C, prolazi i vidi zatvoreno, napušteno gradilište. Bista Konfučija stoji sama, niko je ne obilazi. Iako osoba D ne zna ništa o Konfučiju, niti ga baš nešto zanima filozofija, bista je bista, umetničko delo je umetničko delo. Nema stražara, nema posmatrača, nema nikog. Eto.

Nećemo preterivati sa Konfučijevom filozofijom, ali ukratko: njegova osnovna misao je racionalna etika, preteča kategoričkog imperativa jednog od najvećih evropskih filozofa i zasnovana je na tri koncepta: ritual, ispravnost i čovekoljublje, kao suština svakog čoveka. Jedino čovek koji se pridržava čovekoljublja može da pravilno i u potpunosti obavlja svoje dužnosti prema drugima, smatrao je on. Bavio se i društvenim odnosima - tako i politikom - a jedan od najrazrađenijih je odnos vladara i podanika. U doba kada je on živeo, vladao je carski apsolutizam. Konfučije je podržavao ovakav oblik društveno-političkog uređenja, ali je smatrao da moraju da postoje i ograničenja te vlasti.

Na primer, poštovanje nadređenog, ili vladara, znači da podređeni, ili podanici, imaju obavezu da ga savetuju ukoliko ne radi pravilno. Kasnije su Konfučijevi učenici i sledbenici razrađivali njegove misli, pa je jedan od njih, Mencije, predvideo i pravila da vladar koji se ne ponaša kako priliči njegovom položaju može da izgubi mandat i bude zbačen sa prestola.

Možda je osumnjičena osoba E neki novi mislilac, novi politički teoretičar koji ovim buntovničkim potezom želi da skrene pažnju na sve tragične i tragikomične političke pustolovine kojima smo izloženi u vrlom novom svetu dvadeset i nešto vekova posle Konfučija.

Lista osumnjičenih može i da se nastavi. Konfučijeve biste nema, kao što nema ni najavljenog Trga prijateljstva Srbije i Kine. A krašće se i dalje sve i svašta, bez obzira na pravila i savete Konfučija i njegovih učenika.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu