Za animirani film je obično potrebna ekipa od desetina crtača koji rade puno radno vreme, ali Nova Sid nije tipičan animirani film. Dvodimenzionalna naučno-fantastična avantura stare škole, nalik crtaćima koje puštaju subotom ujutru, ovaj osamdesetominutni film je u celosti animirao jedan par ruku koji pripada Niku Dilibertu. Na kraju četvorogodišnjeg projekta, te ruke su bile toliko žuljevite i pune plikova, da je bio primoran da ih izlepi flasterima, obmota zavojima i stavi rukavice.
Reklame
„Kada ti se to dogodi u normalnom studiju, a događa se, napraviš na pauzu.Ali u ovom slučaju, radio sam toliko mnogo da bi pauza od jednog dana bila kao da je čitava ekipa uzela nekoliko slobodnih dana. Morao sam ponovo da se navikavam na crtanje. Sada, kada skinem rukavice, osećam se kao da sam go", kaže Diliberto.
Diliberto crta dr Majndskala
Dilibertov put autora-ilustratora započeo je mnogo pre prvih skica polu-lava Neo Animal Kombatanta, čiji je zadatak da spase svet od dr Majndskala u Nova Sid. Počeo je sa diplomiranjem dvodimenzionalne animacije na koledžu Šeridan, u njegovoj rodnoj Kanadi, gde je zbog nedostatka formalnog crtačkog obrazovanja bio u zaostatku za drugim studentima.„Prvih godinu i po dana mi je išlo loše. Svi su odrasli crtajući Diznija, delovalo je da su veoma vešti. Ali ja sam od onih što su subotom ujutru gledali crtaće i crtali likove koji drže oružje, i takve stvari", kaže Diliberto.To se promenilo zahvaljujući predavanjima Rikarda Kertisa, čiji je studio House of Cool Studios radio sa Dilibertom na postprodukciji i distribuciji Nova Sida. Ubrzo je grublji stil, koji podseća na MTV-evu Liquid Television i klasične crtaće kao što su Thundercats, gurnuo Diliberta u sam vrh klase.Prva profesionalna iskustva je stekao u gejming kompaniji iz Edmontona, BioWare, gde je radio storibordove za kompletne scene, a posle BioWare-a se sa svojom devojkom preselio u japan, radeći kao animator u par studija, dok je radio na svom prvom kratkom filmu, Meduza. Dvominuta scena borbe odbacuje tradicionalno statično kadriranje i animirana je u psihodeličnom stilu koji je karakterističan za akcione scene u Nova Sid.
Reklame
Tokom čitave njegove karijere u gejmingu, jedna tema se isticala: bio je mnogo brži od ostalih kolega animatora. U BioWare-u, dok bi njegove kolege završile pet scena za MassEffect, on bi završio 25.
Ali i pored toga, saradnja je usporavala njegov proces. Kada je osnovao svoju malu firmu, ratosiljao se neefikasnosti koja prati tradicionalni rad u okviru projekata. Svaki lik ima trodimenzionalni model, da bi tim zadržao uniformnost. Diliberto je preskočio tu fazu, koncepte držao u glavi i improvizovao fizičke detalje u hodu. Slično tome, nivo detalja tipičan za prve skice nije morao da bude toliko visok, zato što je on bio taj koji ih je završavao.
Gruba skica dr Majndskala
„Ono što u velikoj meri usporava animaciju je to što onom sledećem animatoru moraš da kažeš šta da radi. Ako nacrtam neku škrabotinu, onom sledećem moram da ostavim beleške. On mora da ostavlja beleške za ono što se crta u međuvremenu. Ja preskačem sve te beleške, ja sve držim u glavi", kaže Diliberto.Ali koliko god efikasno da radi, osamdesetominutni film i dalje izgleda kao nemoguća misija. Diliberto procenjuje da film sadrži oko 1000 scena, što je zahtevalo ritam od jedne scene dnevno, da bi ispunio četvorogodišnji rok koji je sam sebi zadao. To znači da je morao da radi od 15 do 18 sati dnevno – gust raspored koji ne bi mogao da se održi ako svoj rad doživljavaš kao obavljanje posla. Ako ćeš sam da animiraš film, moraš da uživaš u svakom trenutku.
Reklame
Proces animacije Nika Diliberta
„To je nešto čudno u mojoj glavi, stvarno uživam u svemu što treba da se uradi. Čak i papir za animaciju perforiram sam. Niko ne želi to da radi, zato ga i prodaju već perforiranog. Skeniranje je sledeći posao koji bi neko dao stažisti, ali za mene je to prilika da napravim pauzu i pogledam ono što sam uradio", kaže Diliberto.Prednost ovog lakomog pristupa je omnipotentni nivo kreativne kontrole. U pogrešnim rukama, to može da dovede do katastrofe, ali u slučaju filma Nova Sid rezultuje proizvodom koji izgleda detinjasto na najbolji mogući način. Svemir je idiosinkratičan kao dnevno sanjarenje, i deluje spontano kao škrabotina, mešajući obeležja ludog naučnika naučne fantastike sa akcionim igračkama iz sanduka školaraca. Ovaj elemenat igre je pojačan zahvaljući zvučnim efektima, koje Diliberto ne samo da prozivodi kod kuće, već ih proizvodi svojim glasom.
Slupano vozilo u u distopijskoj pustinji u Nova Sidu
„Sve zvučne efekte sam proizveo sopstvenim glasom. Zamišljao sam zvučne efekte koje praviš kada se igraš kao dete. Postoji jedna scena u uvodnoj borbi kada mač udara u zid, i čuje se zvuk šiiinnng. Želeo sam da to zvuči skoro ljudski, pa ako ispadne isuviše očigledno, da makar bude smešno", kaže Diliberto.
Još jedna prednost autorskog pristupa je geografska sloboda. Posle par godina u Japanu, Dilibertu i njegovoj supruzi je bilo krivo što ne mogu da odu i posete svoje porodice u Kanadi. Time što je napustio svoj stalan posao i počeo da radi na postprodukciji sa House of Cool koji su stacionirani u Torontu, oslobodio je svoj raspored i mogao mnogo češće da se vraća u Kanadu.
Reklame
„Time što sam napravio sopstveni studio, mogao sam da balansiram život u Japanu i odlaske u Kanadu da se vidim s porodicom. To je bila najkrupnija odluka koju smo doneli zajedno, to je pomoglo da se i moja žena uključi", kaže Diliberto.Ali uprkos slobodi putovanja, projekat tolikog obima uzima danak na druge načine.
