Zašto je kuvanje dobro za mentalno zdravlje

Mnogi od nas koji redovno provodimo vreme u kuhinji smo itekako svesni da kuvanje može da bude terapeutsko iskustvo. Poslednjih godina, zdravstveni stručnjaci i terapeuti su počeli da koriste kuvanje kao sredstvo za pomoć pacijentima da se izbore s depresijom, anksioznošću i drugim problemima sa mentalnim zdravljem. U kulinarskoj terapiji, koja je slična drugim kreativnim terapeutskim tehnikama kao što su muzička terapija i generalna umetnička terapija, pristup samopomoći „hrana kao lek" se koristi veoma bukvalno.

Razgovarala sam sa Džulijom Oanom, kulinarskom terapeutkinjom sa sedištem u Mičigenu, da bih bolje shvatila kako ova tehnika funkcioniše.

MUNCHIES: Možete li da mi pojasnite šta je kulinarska terapija?

Džulija Oana: Opšta definicija – ono kako ja gledam na „KUT" (kulinarsku umetničku terapiju) – jeste praksa pripremanja i kuvanja obroka u „terapeutske" svrhe. Terapeutski je veoma širok pojam, u smislu da može da predstavlja tradicionalni osećaj emotivnog isceljenja, ili da bude samo kreativno sredstvo i komplet veština koje mogu da se koriste u svakodnevnom životu. Može da pomogne nekome na ličnom planu, članovi porodice mogu da nauče da bolje komuniciraju, ili neka grupa ljudi može da ojača kao tim, time što će se okupiti i kuvati zajedno.

Možete li da nam opišete svoja iskustva sa bihejvioralnom aktivacionom terapijom – i pozitivna i negativna – u svom radu sa klijentima?

Bihejvioralna aktivacija – koja je možda poznatija kao tradicionalna kognitivna terapija – je veoma opšti i popularan metod među terapeutima. Toliko je postala poznata i toliko se koristi zato što je za mnoge ljude efikasan način da identifikuju problem i rade na pronalaženju rešenja i da se nose s njim. Međutim, ima ljudi koji traže alternativne metode koje su kreativnije – manje priče, više delanja, na neki način. Takođe, u ovom savremenom svetu gde smo svi toliko fokusirani na obavljanje više stvari odjednom i na ubijanje više muva jednim udarcem, KUT može da bude privlačniji. Ko ne želi da postane emotivno čvršći, da nauči bolje da komunicira, bolje radi u grupi, a da na kraju ima izvrstan obrok spreman da se pojede?

Možete li da nam navedete neke prednosti kulinarske terapije?

Najkraće rečeno, KUT kombinuje emocionalnu dobrobit sa veoma praktičnom i stvarnom potrebom koju svi osećamo. Svi moramo da jedemo. I svakako da nam je svim bolje kada se u kuhinji ne osećamo samo udobno, već zaista i uživamo u spremanju hrane, i kada nas to čini boljom osobom. Po meni su to velike prednosti.

Radite sa pacijentima i individualno, i u grupi. Možete li da mi pojasnite oba ova pristupa i ispričate mi šta pacijenti mogu da iskuse na sesiji s vama?

Individualne sesije imaju praktičniji pristup, još od rane faze. U zavisnosti od toga koliko je klijentu prijatno, pustim njega ili nju da odluče da li žele da odu u kupovinu namirnica (na osnovu spiska koji im dam), ili žele da im se namirnice donesu (čime se štedi vreme, uz male dodatne troškove). U zavisnosti od njihovog odgovora, sesija počinje od različite faze. Kada je u pitanju grupa, ja uvek obavim kupovinu, pa čak i počnem sa pripremom hrane, u zavisnosti od toga gde se kuva. Do sada su se grupne sesije svaki put odigravale po kancelarijama i drugim prostorima koji nemaju kuhinju, tako da moram da se pripremim, na primer, da unapred skuva testeninu – takve stvari.

Kada radim sa jednom osobom, ona radi na svakom jelu. Kada radim sa grupom, delim ih u manje grupe – ne više od četiri ili pet njih – i svaka manja grupa je odgovorna za jedno jelo u sklopu većeg obroka. Jela zavise od veličine grupe.

Kada se sve skuva – uz moje savete, ohrabrivanje, odgovore na pitanja i generalnu podršku – grupe sednu i jedu kao jedna velika grupa. Ili tokom jela, ili posle obroka, ja predvodim grupnu diskusiju o tom iskustvu: kako su se osećali tokom procesa, u čemu su uživali, sa čime su se mučili, i tako dalje.

Kada je u pitanju jedna osoba, najbolje je pomoći osobi da pripremi i servira obrok drugima. Obično su tu članovi njene porodice, ili se pozove neki prijatelj. To pomaže osobi da podigne samopouzdanje. Nije zabavno diviti se sopstvenom jelu. Obroci su generalno iskustvo koje se deli s drugima, i tako treba da bude i prilikom KUT-a.

Da li razgovarate sa svojim pacijentima o svesti o čulima? Da li biste se složili da je obraćanje pažnje na ono što je ispred njih dok kuvaju zapravo vid misaonog procesa?

To je sjajno zapažanje, i definitivno nešto što će ubuduće biti predmet razgovora. Bitan deo borbe sa anksioznošću i depresijom je živeti u trenutku i biti toga svestan. U životu, kao i u kuvanju, treba imati ravnotežu i razmišljati par koraka unapred, ali i fokusirati se na ono što je ispred nas u datom trenutku.

Hvala što ste razgovarali sa mnom.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu