​Zašto se Amerikanci odriču državljanstva

Daniel Ketel se živo seća dana kada se 2012. godine odrekao državljanstva Sjedinjenih Američkih Država.

Gusta magla se nadvila nad ambasadom SAD u Bernu, u Švajcarskoj, gde je podigao desnu ruku i zakleo se, „Ovime se apsolutno i u potpunosti odričem svog američkog državljanstva". Ali neposredno pre nego što je ušao u ambasadu, Ketel je bio svedok ozbiljne saobraćajne nesreće, što je delovalo skoro kao predskazanje.

„Bilo je stvarno uvrnuto, bio je to čudan dan", kaže Ketel, 43 godine. „Bio sam tužan, srećan, uplašen, zabrinut, uzbuđen, ljut, oduševljen, laknulo mi je…"

Do tog dana, Ketel je sebe smatrao i Amerikancem, i Švajcarcem, kao pita s jabukama i švajcarski vojni džepni nož. Njegovi daleki preci sa majčine strane su stigli u Ameriku brodom Mejflauer, a proveo je i tri godine u aktivnoj službi u vojsci SAD. Takođe je imao i 700 godina porodične istorije u Švajcarskoj, gde se preselio da bi razvijao softver, kada je tehnički balon od sapunice pukao 2000. godine. Iako je voleo što živi u Švajcarskoj, planirao je da se penzioniše u Americi, zemlji rođenja.

Sada to više ne može. Odricanje je trajan čin i, osim što mogu da se prijave za vizu, kao i svi drugi stranci, njime je bivšim Amerikancima zabrajeno da bilo kada u budućnosti žive u SAD.

Više od 4,000 Amerikanaca se 2015. godine odreklo državljanstva – što je skoro 20 procenata više nego prethodne godine, prema podacima koje svaka tri meseca objavljuje IRS.

Stejt Department ne vodi statistiku o tome zašto se građani odriču državljanstva. Neki govore da to čine iz političkih razloga, ili zbog toga što ne mogu da zadrže dvojno državljanstvo. SKL Taks, konsultantska firma za poreze koja deluje u SAD i Kanadi, sa sedištem u Vankuveru, ove godine je dobila desetak upita o odricanju, u kojima se pominje Donald Tramp, prema Maksu Ridu, jednom od njihovih poreskih pravnika.

Ali mnogi Amerikanci se odriču svog državljanstva zbog retkih poreskih zakona zasnovanih na državljanstvu, po kojima su građani SAD koji žive u inostranstvu u obavezi da popunjavaju veoma komplikovane godišnje poreske formulare, a ponekad i da plate porez IRS-u. Takođe moraju da plaćaju porez u zemlji u kojoj žive, čije puteve i bolnice koriste. Jedina druga zemlja koja oporezuje svoje građane koji žive u inostranstvu je Eritreja.

Poslednjih nekoliko godina, ovi zakoni su se prelili i u druge obaveze koje su navele neke inostrane banke da prestanu da posluju sa lokalnim Amerikancima, i da im u nekim slučajevima ne dozvoljavaju da otvore ni tekuće račune. Ketel je počeo da razmišlja o odricanju kada je njegova lokalna banka u Švajcarskoj odbila da refinansira njegov luksuzni stan koji je koštao 450 hiljada dolara.

U sklopu Zakona o oporezivanju stranaca (FATCA) iz 2012, inostrane banke moraju da ustanove koji vlasnici računa su američki građani – i potencijalno prilože njihovu imovinsku kartu Poreskoj upravi, pod pretnjom visokih kazni. Mnoge evropske banke su ocenile rizik od FATCA kao isuviše velik, pa zabranjuju američkim građanima da otvore čak i tekući račun. Zakon je osmišljen za hvatanje onih koji iskorišćavaju prednosti poreskih rajeva, ali se odnose na svih osam miliona građana SAD koji žive u inostranstvu.

Ove komplikacije prisile neke od Amerikanaca koji žive u inostranstvu da sasvim prekinu sve veze sa SAD, prema Džonu Ričardsonu, advokatu iz Kanade koji vodi svoje klijente kroz proces odricanja od državljanstva.

„Ne mogu da priušte tegobne troškove oporezivanja i plaćanja poreza", kaže mi Ričardson. Ne žele da žive u strahu, i zbog toga se odriču."

Kerela Hodkinson, američka imigraciona advokatkinja sa sedištem u Ujedinjenom Kraljevstvu, rekla mi je da je prvi korak u odricanju od državljanstva ustanoviti da li je neko državljanin SAD. Svako ko je rođen u SAD automatski dobija državljanstvo; deca državljana SAD rođena u inostranstvu takođe imaju pravo na to, ako ih roditelji prijave.

Jedan od kiljenata Hodkinsonove iz Velike Britanije, takozvani slučajni Amerikanac, tek sa pedeset i nešto godina je saznao da mu je majka izvadila američko državljanstvo u inostranstvu.

U takvom slučaju, advokati preporučuju pripremu poreskih prijava Sjedinjenim Državama za period od pet godina, i namirivanje svih dugova prema SAD. Mora da se zakaže sastanak u konzulatu ili u ambasadi SAD, i da se plati taksa od 2350 dolara (koja je je 2014. godine povećana sa 450 dolara, delom iz zbog sve većeg broja građana koji ne žive u zemlji). I konačno, građanin SAD mora da podigne desnu ruku i pred službenikom konzulata se zakune da se odriče. Kada se to obavi, izdaje im se sertfikat o gubitku nacionalnosti. Hodkinsonova kaže da cela procedura ukupno traje oko 45 minuta.

Međutim, priprema za odricanje može da bude mnogo skuplja i da zahteva više vremena. Karen Alpert, koja se u junu odrekla američkog državljanstva, kaže da je sve ukupno platila oko 55 hiljada dolara troškova, u koje su uključeni taksa od 2350 dolara, pravna pomoć u pripremi aplikacije, i pet godina zaostalih poreza u SAD.

Za neke građene postoji i porez za ekspatrijaciju, jednokratna taksa, ako im imovina vredi više od 2 miliona dolara. Ova taksa, poznata kao „amandman za milijardere", osmišljena je zbog ljudi koji se poigravaju sa zakonom – ljudi sa novčanicima kao što je onaj Eduarda Saverina, suosnivača Fejsbuka koji se odrekao državljanstva SAD neposredno pre nego što je kompanija 2012. godine na berzu iznela akcija u vrednosti od 104 milijarde dolara (Saverin poriče da je njegova odluka imala bilo kakve veze s porezom.).

Alpert i njen muž, koji su oboje profesori, 1995. su se preselili u Australiju da rade na univerzitetima. Zbog velikih poreza na penzione fondove za Amerikance koji žive u Australiji, odricanje od državljanstva im je delovalo kao jedina opcija da finansijski ne propadnu.

Alpert, njen muž i njihova ćerka – takođe američka državljanka – su na sastanak povodom odricanja od državljanstva došli iz Brizbejna u konzulat SAD u Sidneju. To putovanje su doživeli kao mali odmor i obilazak grada, opuštajući se nakon što su presekli sve formalne veze s Amerikom.

„Mislim da je to baš bio fin gest, da se svo troje zajedno zakunemo da se odričemo od državljanstva", kaže mi ona.

Dok neki proces odricanja proslavljaju uz šampanjac, drugi to opisuju kao bolan i skup razvod. Hodkinson se priseća jednog klijenta kome su se, posle procedure u konzulatu, suze slivale niz lice. Njegov otac je emigrirao u SAD i tamo zasnovao porodicu. „Rekao je, 'Samo sam pomislio šta bi moj otac rekao'", kaže mi Hodkinson.

„To je veoma emotivan proces", kaže Ričardson, koji i sam ima dvojno kanadsko i američko državljanstvo. Ali na kraju, često vredi odreći se državljanstva jer, kao što to piše na Ričardsovom sajtu, „Državljanstvo SAD je problem koji treba rešiti".

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu