Zašto žene širom sveta idu u zatvor zbog pobačaja

Ovaj članak je prvobitno objavljen na Broadly.

U Argentini, jedna žena je osuđena na osam godina zatvora posle pobačaja kada ju je policija optužila da je sama na sebi pokušala da izvede abortus — a njen slučaj daleko je od usamljenog.

Pre dve godine, Belen je bila samo normalna 25-godišnjakinja iz Tukumana, konzervativne pokrajine na severu Argentine. Danas, međutim, njena priča zvuči kao distopijska proza.

Jednog jutra 2014. godine, nakon što je iskusila snažan bol u predelu abdomena i obilno krvarenje iz vagine, ona je otišla u državnu bolnicu. Tamošnji lekari utvrdili su da je bila 22 nedelje trudna i da je imala pobačaj, što je za nju bilo iznenađenje. U to vreme, insistira Belen, ona nije ni znala da je trudna. Uprkos tome, medicinsko osoblje ju je optužilo da je pokušala sama na sebi da izvede abortus. Ranije istog dana, oni su u bolničkom kupatilu pronašli fetus, za kog su rekli da je njen — što je tvrdnja koju je Belen uporno poricala.

Prema Amnesti Internešenelu, nisu sprovedene nikakve analize DNK-a koje bi dokazale da je fetus pronađen tog dana u bolnici zaista Belenin. Međutim, pošto ju je bolničko osoblje izručilo policiji, ona je optužena da je izazvala abortus. Nakon što je Belen u pretkrivičnom postupku držana dve godine u pritvoru, tužilac je optužnicu preinačio u teško ubistvo — zločin za koji može da se dobije kazna i do 25 godina zatvora. Devetnaestog aprila ove godine, Belen je proglašena krivom za ubistvo i osuđena na osam godina.

Belenina advokatkinja Soledad Deza aktivna je članica Katolika za izbor, pokreta koji uzima sve većeg maha u sve liberalnijoj Argentini. Ona se trenutno bori svim raspoloživim sredstvima da se ta presudu ukine i da ova 27-godišnjakinja što je moguće pre bude puštena na slobodu.

"Belen je tek sada počela da shvata da je ona žrtva u svemu ovome a ne zločinac", rekla je za VICE Deza. "Ne zaboravite, osuđena je za teško ubistvo, zločin koji ima posebne konotacije u našem patrijarhalnom društvu." Prema Dezinim rečima, ona i Belen su iscrpno razgovarale, a Belen je sada spremna da se bori za pravdu i postara se da nijedna žena u Argentini ne prođe kao ona, shvativši i da je njen slučaj postao veliko političko pitanje i simbol probuđenog feminističkog pokreta u njenoj zemlji.

"Ne radi se samo o njenom slučaju", rekla je Soledad. "U ovom slučaju su na delu snažni kulturološki principi: materinstvo kao sudbina svih žena, moć koju lekari imaju da 'kažnjavaju' pacijente i uloga koju pravni sistem ima kada je u pitanju pristup zdravstvenim uslugama."

Nažalost, Belenin slučaj nije ni izdaleka izolovan fenomen. U ovom trenutku, u El Salvadoru, 17 žena služe kaznu za abortus. Las 17, kako su poznate, služe mnogo strože kazne od Belen —između 15 i 40 godina zatvora za pobačaj ili sumnju da su izvršile ilegalni abortus. U El Salvadoru su na snazi neke od najstrožih zabrana abortusa na svetu; prekid trudnoće zabranjen je čak i u slučajevima silovanja ili ugroženog života majke.

Marija del Karmen Garsija, jedna od Las 17, bila je služavka u dobrostojećoj porodici. Jednog jutra 2009. godine, njeni poslodavci su je pronašli onesvešćenu u lokvi krvi, prema Centru za reproduktivna prava. Hitno je prebačena u bolnicu, gde su lekari utvrdili da je imala pobačaj. Iako je njena priča ispočetka slična Beleninoj, u ovom slučaju za abortus je nisu otpužili zdravstveni radnici, već njeni poslodavci. Marija je jedva imala vremena da se oporavi ili preboli gubitak trudnoće: istog dana je bačena u zatvor, nakon što je porodica za koju je radila pozvala policiju.

Prema podacima March of Dimes, čak 50 odsto trudnoća završi se pobačajem — najčešće pre nego što ženi izostane menstruacija ili čak ona postane svesna da je trudna. Oko 15 odsto utvrđenih trudnoća u stvari se završi pobačajem, a 85 odsto od tih dogodi se u prvom trimestru trudnoće.

Prema rečima Paule Avilja-Gilen iz Centra za reproduktivna prava, žene protiv kojih se na kraju digne optužnica zbog pobačaja gotovo uvek imaju niska primanja. "To su žene koje žive u ruralnim krajevima, nemaju pristupa zdravstvenim uslugama, nemaju stabilne prihode, u teškoj su ekonomskoj situaciji i već ionako ugrožene", ispričala je ona.

Centar za reproduktivna prava radio je sa Amestijem i lokalnim organizacijama na lobiranju sudija i zvaničnika vlade u El Salvadoru. Oni smatraju da je najefikasniji način da se izazove trajna društvena promena pokretanje otvorenog dijaloga o reproduktivnim pravima i abortusu, kao i o načinima na koje preterano strogi zakoni protiv abortusa ugrožavaju žene. "Želimo da budemo u stanju da o reproduktivnim pravima pričamo kao o ljudskim pravima, o abortusu kao o još jednom medicinskom zahvatu koji je deo života žena", rekla je Avilja-Gilen.

Organizacije koje se bore za reproduktivna prava doživele su poslednjih godina neke velike trijumfe— nedavna kampanja Amnestija za pomilovanje Marije Tereze, jedne od Las 17, bila je uspešna; ona je oslobođena pre tri nedelje, nakon što je odslužila samo pet godina od svoje 40-godišnje kazne. Međutim, upozorava Avilja-Gilen, mnoge žene u Latinskoj Americi i dalje su ugrožene. "Naši partneri iz Ekvadora i Nikaragve pominju takvu praksu", rekla je ona. "U Guanahatu, u Meksiku, bilo je izveštaja o slučajevima sličnim Las 17."

Naravno, to nije svojstveno samo Južnoj i Centralnoj Americi: u Sjedinjenim Državama, gde sve stroža politika sa ciljem kontrole tela žena efikasno onemogućava pristup abortusu nebrojenim ženama, samo-izazvani pobačaji su navodno u porastu. Otkako su na snagu stupili strogi zakoni u konzervativnim američkim saveznim državama, pretrage na Google-u za izraze kao što su "abortus-uradi sam", "kako sami da izvršite abortus" i "kako izazvati pobačaj", u istim tim državama skočile su u nebesa.

U međuvremenu, trudnice širom zemlje suočavaju se sa krivičnim gonjenjem za nesrećne slučajeve i pobačaje. Prošle godine, prema izveštaju NBC-ja, Purvi Patel postala je "prva žena u Sjedinjenim Državama koja je optužena, proglašena krivom i osuđena za ubistvo fetusa", nakon što je u julu 2013. godine otišla u bolnicu tvrdeći da je imala pobačaj. Ona sada služi zatvorsku kaznu od 20 godina. Kristinu Tejlor, koja je pala niz stepenice u Ajovi, snašla je slična sudbina 2010. godine, iako je ona provela samo nekoliko noći u zatvoru.

U recenziranoj studiji iz 2013. godine, Lin Paltrou iz Nacionalnih zastupnika trudnica i Džin Flavin otkrile su stotine slučajeva u kojima su trudne žene uhapšene ili nekako lišene fizičke slobode pod sumnjom da su namerno pokušale da naude svojim fetusima.

"U većini tih slučajeva, žene koje nisu želele da prekinu trudnoću, ponovo su uspešno zatrudnele i rodile zdravu bebu", napisale su one kasnije u mišljenju dana za Njujork Tajms. I zaista: prema izveštaju Instituta Gutmaher iz 2015. godine, isti zakoni na osnovu kojih se krivično gone američke žene za to što su same na sebi sprovele abortus "koriste se i za krivično gonjenje žena samo pod sumnjom da su izvele abortus na sebi, ali su zapravo imale pobačaj".

Prema Avilji-Gilen, zakoni koji ženama ne dozvoljavaju da prekinu sopstvenu trudnoću štite prava fetusa dok blatantno krše prava samih žena. "Sa zakonima koje žene stavljaju na prvo mesto, ne viđate takve slučajeve", objasnila je ona.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu