Zidovi u Kosovskoj Mitrovici: Knez Mihailo protiv Kralja Petra
U blatnjavoj ulici gde se nalazio zid oko koga su se lomila koplja između Beograda i Prištine sada je scena na kojoj se smenjuju radnici, teške mašine, kontejneri stoje razbacani, a psi lutalice razvlače đubre.
Sve fotografije: autorkaPočelo je najavom, to jest, obećanjem da će deo ulice Kralja Petra I u severnom delu Kosovske Mitrovice biti pretvoren u Knez Mihailovu. Ovo su reči Marka Đurića, direktora Kancelarije za Kosovo, bez objašnjenja zašto je ova akcija neophodna, da li je od suštinske važnosti za poboljšanje života, kao i kome je uopšte palo na pamet da glavnu gradsku ulicu pretvara u pešačku zonu. Od te najave, pa do izgradnje potpornog zida, tenzija, rušenja i novih betonskih konstrukcija, proteklo je prilično vode I đubreta Ibrom.
Reklame
Za one koji su slučajno prespavali prethodne godine, glavni gradski most u Mitrovici je bio mesto gde su se dogodili ozbiljni međuetnički sukobi između Srba i Albanaca. Most je simbol, za Srbe -odbrane, za Albance - neosvojenog dela teritorije. Zato je na severnoj strani mosta dugo stajala i betonska barikada, koja je jedne čudne noći srušena bez najave. Rečeno je da su je srušili sami građani, koji su se zbunjeno pitali odakle im u ličnom vlasništvu bageri, kamioni I ko je to od građana odlučio da ruši barikadu. Inače, svaljivanje odgovornosti na građane postalo je praksa i rečenica izgovorena za mnoge stvari koje upravo ti isti građani teško da bi odobrili, sudeći po njihovim stavovima.
Ulaz u zgradu
Nakon toga, na sred mosta je postavljen takozvani Park mira ukrašen tujama. Tuje baš i nisu poživele, jer je opet odlučeno da sve to ništa ne valja I da most mora da bude slobodan za kretanje ljudi i vozila. Pregovaralo se u Briselu o svemu tome i rezultat je sporazum koji je, po običaju, potpuno različito tumačen u Prištini i Beogradu. I zaista ne znam što ih zovu sporazumi, kada se svaki pokazao kao nesporazum sa teškim posledicama.Zatim kreće izgradnja potpornog zida na severnoj strani grada, zbog pomninjane pešačke zone, te Knez Mihajlove, bez koje, valjda, Srbima ovde nema života. Potporni zid je od samog početka bio problem, a građane severne Mitrovice danima dočekuju blato, šljunak, rupe i led, umesto te uređene pešačke zone. Sve se preokrenulo posle prošlonedeljne briselske bure koja je uskovitlala napetosti u gradu: zid je porušen, a najavljena je izgradnja "nove betonske konstrukcije", potapajućih stubova koji bi sprečavali ulazak vozilima u pešačku zonu, biciklističke staze, žardinjera. Ne zna se da li će opet biti posađenih tuja.
Reklame
I sve ovo treba da bude izgrađeno na malom prostoru koji nikada nije ni bio predviđen za takve planove. Proširenje prostora "ometaju" I stambene zgrade koje su uz samu ulicu, buduću pešačku zonu. Pitala sam jednog arhitektu, koji sigurno nije kupio svoju diplomu, šta misli o ovom projektu. Rekao mi je da ne razume ideju, da se krstio desnom I levom rukom, ali da možda političari bolje poznaju arhitekturu od njega.
Blatnjava ulica Kralja Petra I, buduća Knez Mihajlova, sada je scena na kojoj se smenjuju radnici, teške mašine, kontejneri su razbacani posvuda, psi lutalice razvlače smeće, a onog dana kada su mašine počele da rade ispod mog prozora, pomislila sam da je zemljotres.Je li potrebno uređenje grada? Jeste. Je li potrebno modernizovati infrastrukturu grada? Apsolutno. Ali, uvek ali - zašto se u sred zime kreće sa radovima, čemu šetalište, dugačko ili kratko par stotina metara? Ili je ideja da šetamo u krug, kao zatvorenici, kad izađemo da udahnemo malo prašnjavog vazduha. Oko nas će ići biciklisti, tu će biti žardinjere, a glavna atrakcija će biti posmatranje podizanja i spuštanja potapajućih stubova. Plan je, kažu, da njihovo kretanje kontrolišu vatrogasci, Hitna pomoć i policija, daljinskim upravljaćima. Znajući pojedine, samo se nadam da ne počnu da se igraju daljincima i da ne izbije svađa kao u svakoj normalnoj familiji: kod koga daljinac treba da bude.
Do tad moram dobro da gledam gde stajem kad kročim iz ulaza u blato i šljunak, da razmišljam ko mi duguje pare za cipele, a da noću dobro pazim da ne padnem u neku od iskopanih rupa, koje, naravno, nisu obeležene.
