Zvezda se osvetila u Kelnu, Partizan osetio "najopasniji rezultat"
MN Press
Sport

Zvezda se osvetila u Kelnu, Partizan osetio "najopasniji rezultat"

Mogao je ovaj, drugi po redu ove sezone, evropski četvrtak biti sasvim savršen.
28 Septembar 2017, 9:59pm

U ranijem terminu rezervisanom za Ligu Evrope, Crvena Zvezda je herojskom partijom osvojila bodove u Kelnu, a nakon prvog poluvremena Partizan je vodio protiv kijevskog Dinama 2-0.

Međutim, poslednjih četrdeset i pet minuta večeri doneli su potpuni preokret - Partizan je krajnje amaterski prokockao veliku razliku, izgubio od Ukrajinaca sa 3-2, i tako razočarao sve svoje navijače koji su već videli prvo mesto na tabeli svoje grupe. Petak 29. decembra biće na kraju "samo" polovično veseo za stanovnike naše zemlje - da se žalim ne mogu jer već dobro znate na kojoj sam strani Topčiderskog brda rastao, ali opet, morali ste vi to mnogo bolje Partizani. No krenimo redom.

Crvena Zvezda je u Kelnu odigrala ne samo protiv 45,000 Nemaca, već i protiv cele armije duhova koji je opsedaju skoro tri decenije. Kada su na teren u crvenim dresovima istrčali Jojić, Rauš, Olkovski i Kordoba, verujem da je većina gledalaca starijih od trideset i pet godina videla Geca, Ordenevica, Heslera i Litbarskog. To sećanje na prokleto decembarsko veče 1989. nije bledelo sve do prvog sudijskog zvižduka - a onda su vojnici Vladana Milojevića, što bi rekao Kiki, sve to obrisali "jednim potezom gumice".

Krenula je Zvezda žustro, jako, dinamično, sa puno prodora po bokovima. Već u petom minutu Gelor Kanga je izašao sam pred golmana Horna, ali je šutirao preko gola. Veseli Nemanja Radonjić je konstantno "ujedao" po levom krilu, a impresivna je bila i organizacija u igri, kao i spona između napada i odbrane zvana Mičel Donald. Holandski internacionalac ove sezone igra kao jebeni Bekenbauer - čovek pokriva teren u prečniku od pedeset metara, i jako retko greši u bilo kom segmentu igre. Toliko je Zvezda impresivno delovala u prvih pola sata igre da su mnogi gledaoci verovatno i propustili lapsus komentatora javnog servisa, koji je danskog defanzivca Kelna Sorensena u maniru jednog svog starijeg kolege prekrstio u "Pedersena".

Nakon trideset minuta bockanja stigao je i smrtonosni ubod. Ričmond Boaći je primio jednu loptu malo iskosa levo, zagradio se i izborio za poziciju, zatim kratko pregledao situaciju u ispalio topovski udarac ka golu Kelna. Horn se ispružio koliko je god umeo ali džaba - jedan-nula za Crvenu Zvezdu, i još jedan spektakularni pogodak sa distance.

Jasno je bilo da inicijativa ne može doveka trajati. Drugo poluvreme donelo je potpuno drugačiju sliku na terenu - napali su "jarčevi" kao da im je zadnje, svesni teške situacije u kojoj se nalaze (sedam poraza u poslednjih osam mečeva). Imala je Zvezda u ovih tri frtalja sata i sreće - tri puta je stativa spasila mrežu Milana Borjana, dva puta posle šuteva Miloša Jojića. Ali način na koji su crveno-beli izdržali ovu kanonadu domaćih ipak je za svako poštovanje.

Damjan Le Talek i Srđan Babić odigrali su lavovsku partiju u odbrani - ovaj potonji je posle jednog sudara glavama poneo i čalmu sa kojom je završio meč - i generalno je cela defanzivna linija izgledala impresivno. Istrpela je Zvezda herojski sve napade i na kraju zasluženo odnela čitav plen iz Kelna - laku noć gospodine Falko Gec, laku noć i vama gospodo Ordenevic, Litbarski, Hesler, Ilgner, pozdrav i za gospodina Jozefa Marka, crveno-bela Srbija vas više neće sanjati i buditi se oblivena znojem. Keln nas sada asocira na neke lepše stvari.

Na praznom "jenea" u Beogradu smo takođe imali, da parafraziram Čarlsa Dikensa, "priču o dva poluvremena". Ova beogradska je doduše imala tužan kraj - u klasičnom "dabogda imao pa nemao" stilu, Partizan je vrlo sigurnih dva gola prednosti pretvorio u veresiju i poklekao pred iskusnim rivalom iz Ukrajine.

Prvu veliku šansu imali su upravo gosti, ali je golman Vladimir Stojković, po ko-zna-koji put ove sezone, maestralno intervenisao i spasao svoju mrežu. Odmah zatim, dva brza pogotka Partizana - prvo je Tavamba odradio sav posao i poslužio Ožegovića za 1-0, a zatim se i sam Kamerunac upisao u strelce. Pred kraj poluvremena, zamalo i treći gol posle nesmotrenosti Kadara - na odmor se odlazi sa "najopasnijim rezultatom", a Predrag Strajnić već uveliko kalkuliše kako Partizan može do "najmanje drugog mesta" ako uzme svih šest bodova protiv Skenderbega "što je za očekivati".

Obligatorno pomračenje mozga se ipak moralo desiti. U pedeset i četvrtom minutu, Ognjen Ožegović iz samo njemu znanih razloga u živom zidu podiže ruku kao da ide u blok na odbojci, čime opstruira jedan naizgled nevini slobodnjak Kijevljana i to u svome šesnaestercu. Rezervista Moraeš realizuje penal i sve kreće nizbrdo. Najednom, Partizan se raspada na sitne komade, niko više ne zna koju poziciju i koji sport igra, i verujem da svima pred malim ekranima postaje jasno da se ovo neće dobro završiti.

Petnaestak minuta kasnije stiže i sasvim očekivano izjednačenje. Akciju organizuje još jedan rezervista, Basedin, a realizuje Bajalski - defetizam se svima uvukao u kosti, a ko zinat sa TV prenosa samo čujemo onih petnaest duša na tribini (ili koliko ih je već bilo) koji urlaju "DI-NA-MO!". Stojković, pritom, spašava Partizan još barem u dva-tri navrata - šut Garmaša u 75. minutu je nekim čudom uspeo da spreči da uđe u gol, iako je ovaj hirurški precizno naciljao donji levi ugao mreže.

Potpuni kolaps desio se u 85. minutu - Bajalski se ponovo oslobodio i odlično šutirao, pogodio je prečku, a na odbitak je natrčao Moraeš i postavio konačan rezultat. Večiti optimista Strajnić je brzo ukazao na činjenicu da je "ostalo još pet minuta", naravno do kraja se nije desilo ništa, i Partizan posle dva kola ostaje na samo jednom bodu - neverovatan rasplet, uzevši u obzir da su do Ožegovićeve imitacije Đule Meštera držali sve konce u svojim rukama i da je protivnik bio zreo za makar još jedan gol.

Crvena Zvezda sada sa velika četiri boda dočekuje prve favorite u grupi, londonski Arsenal, i sanja otvorenih očiju. Magična sezona još uvek traje - u deset evropskih utakmica crveno-beli imaju samo jedan poraz, a u domaćoj superligi nakon deset mečeva imaju gol razliku 24-1 (!?!). Vladan Milojević je nekim čudom od one Grofove gerijatrije napravio (uz par dobrih pojačanja) ekipu koja, za srpske uslove, vanredno dobro funkcioniše - svi aplauzi moraju prvo otići njemu, pa onda tek ostalima.

Pred Partizanom i njegovim pristalacima je par dana teške analize. Miroslav Đukić se još jednom pokazao kao slab taktičar u drž-ne daj scenarijima, ono što njegov tim napravi u ponekad zaista fantastičnim prikazima napadačkog fudbala sve prospe kada protivnik malo jače "stisne". To se, recimo, nije moglo primetiti protiv jalovog Videotona, ali su Olimpijakos i Dinamo na najbrutalniji mogući način kaznili nedostatke aktuelnog srpskog šampiona.

Partizan još uvek ima džokera u vidu Vladimira Stojkovića, koji je zaista u nadljudskoj formi, ali ne može sav teret odbrane pasti na leđa golmana, makar i ovaj branio kao vanbračno dete Lava Jašina i Gordona Benksa. U trci za domaći šampionat koja će se izvesno razbuktati kako sezona bude odmicala, kvalitet i konzistentnost zadnje linije bi mogla biti izuzetno bitna stavka - a Zvezda tu, za sada, mnogo bolje stoji. Partizan će, ako ih zanima dalje igranje u Evropi, morati zaista da ispuni Strajnino proročanstvo i uzme svih šest bodova od Skenderbega - sami procenite da li je i koliko to moguće.

A sada dosta objektivnog izveštavanja - idem da se napijem i pevam "Gecu Falku j... smo majku".

Hvala na pažnji, i vidimo se za tri nedelje.

PROČITAJTE JOŠ: