Ovaj članak je prvobitno objavljen na VICE NZ.Ajrin Vejkfild predvodiPripremi se NZ, organizaciju koja edukuje mlade ljude između 15 i 19 godina o zdravim vezama. Ovo je njena priča, ispričana njenim rečima.Ja sam zlostavljanje u vezi poistovećivala sa fizičkim zlostavljanjem. Tokom čitave veze nisam imala svest o tome da u njoj postoji mentalno i emotivno zlostavljanje. Fizičko zlostavljanje mi je bilo jedina granica. Nikada me ništa nije navelo na to da pomislim da je ponašanje sa kojim sam suočena bilo ozbiljno.
Reklame
U to vreme je meni i mojim prijateljima bilo normalno da tražimo dozvolu od roditelja da odemo u provod sa drugarima. Nikada nismo dovodili u pitanje to što tražimo njihovu dozvolu, jednostavno smo to činili zato što nam je to bilo normalno.
„Nikada nisam pravila planove sa prijateljima, zato što sam želela da mi se raspored vrti oko te osobe."
Sve što sam činila – pa čak i način na koji sam se oblačila – vrtelo se oko toga da neko drugi bude srećan. Nikada nisam pravila planove sa prijateljima, zato što sam želela da mi se raspored vrti oko te osobe. Ništa nisam radila zbog sebe. Verovatno ste čuli da neko kaže, „Bez tebe sam ništa". I to je za mene zaista važilo u toj vezi, zato što sam sve radila zbog njega.Došlo je do čitavog niza događaja koji su me naveli da shvatim da moram da ga ostavim, i [posle četiri godine, koliko smo proveli zajedno] to sam i učinila. Godinu dana kasnije, odlučila sam da prvi put otputujem negde preko okeana, i rezervisala sam desetodnevni boravak na jednom tropskom ostrvu. Čekala sam avion kada sam naišla na jedan članak na Fejsbuku. To je bio samo neki nasumični post na blogu koji sam čitala, i govorio je o ranim znacima zlostavljanja u vezi, kao što su kontrola, izolacija, posesivnost i alkohol kao izgovor za različite oblike ponašanja. Kada sam ga pročitala, shvatila sam da je to preslikana moja priča. To je bio trenutak kada sam shvatila da sam četiri godine provela u vezi u kojoj sam bila mentalno i emotivno zlostavljana.
Reklame
„Bila sam besna, bila sam šokirana, bilo me je sramota."
Bila sam ljuta. Bila sam stvarno ljuta. Jednostavno nisam shvatala zašto nisam bila u stanju da to uočim. Bila sam besna, bila sam šokirana, bilo me je sramota, ali nisam bila kivna na tu vezu. Više sam bila u fazonu, Okej, šta sada mogu da učinim tim povodom? Sada posedujem to znanje koje mnoge druge mlade žene verovatno ne poseduju, i kako onda da ih prenesem masama? Mene stvarno zaboli kada pomislim na sve druge mlade žene koje svoje živote stavljaju u zapećak zbog nečega za šta misle da je ljubav, ali zapravo nije. Ja bih mnogo više napredovala u životu, da sam ranije imala ove vitalne informacije. Ali nisam, zato što sam mislila da sam u vezi koja je za mene predstavljala ljubav. Ali nije.
„Ako želimo da pokušamo da sprečimo nasilje u porodici u našoj zemlji, onda moramo prvo da se pozabavimo najblažim oblicima zlostavljanja", kaže Ajrin.
Nekoliko godna nakon mog putovanja, vraćala sam kolima kući sa posla, bila sam menadžerka u jednoj banci, ovde u Velingtonu. Imala sam težak dan na poslu. Bila sam spremna za nešto što je za mene bilo malo smislenije. Došla sam kući s posla – bilo je Badnje veče, zapravo – i počela sam da pakujem poklone. Rekla sam svom partneru, „Postoji nešto što sam oduvek želela da uradim". Želela sam da se postaram za to da mlade žene širom Novog Zelanda budu obrazovane po pitanju zlostavljanja, i želela sam da budu sigurne u sebe, kao žene u vezi. Te večeri sam otvorila stranicu na Instagramu i napravila blog, i tako je krenuo Pripremi se NZ.
„Mogu sat vremena da sedim u kafiću i pijem kafu, i ne moram ni sa kim da razgovaram. U tome je razlika, radim stvari za sebe."
Reklame
Ono što sam naučila u tri godine između te veze i ove u kojoj sam danas je to koliko mi je prijatno sa samom sobom. Mogu sat vremena da sedim u kafiću i pijem kafu, i ne moram ni sa kim da razgovaram. U tome je razlika, radim stvari za sebe. Veoma dobro znam da ću biti dobro, ako se moja sadašnja veza okonča. Naravno da bih bila tužna, naravno da ću biti. Ali sada sam toliko u miru sama sa sobom, da znam da to neće biti kraj sveta. A dešava mi se mnogo toga. Imam krug svojih prijatelja. Nekada ga nisam imala. Kada se ta veza okončala, okončala su se i sva moja prijateljstva, zato što to nisu bili moji prijatelji, već njegovi.Radimo već skoro dve godine, i Pripremi se se očigledno mnogo razvio. Prilično aktivno koristimo društvene mreže, da bismo angažovali svoju ciljnu grupu, onlajn resurse, i ja držim predavanja i radionice širom Novog Zelanda.Ako želimo da pokušamo da sprečimo nasilje u porodici u našoj zemlji, onda moramo prvo da se pozabavimo najblažim oblicima zlostavljanja. Ako prelistavate novine, gledate vesti, kada čujete da neko govori o vezi u kojoj ima zlostavljanja, skoro uvek se govori o fizičkom zlostavljanju. Još uvek nedovoljno govorimo o mentalnom i emotivnom zlostavljanju. Kako ćemo se ikada promeniti, ako ne možemo da se osvrnemo na stvari koje su se dogodile u ranoj fazi veze i pozabavimo se njima?Veze u kojima ima zlostavljanja su kao odroni na putu za potencijal mnogih mladih žena u ovoj zemlji. Ono što ja želim je da izgradim neku vrstu organizacije koja će biti od ključnog značaja za raščišćavanje tih odrona, da bi mlade žene mogle da nastave svoj put i postanu ono što bi trebalo da budu, i da ne zanemare svoje živote zbog toga što su u vezi. Suštinski deo toga je da se postaramo za to da se edukuju o mentalnom i emotivnom zlostavljanju, da im se usadi osećaj, verovanje i želja da deluju sa pozicije ljubavi prema sebi. Želimo da pomognemo u prevenciji nasilja u porodici u našoj zemlji, uz pomoć edukacije i radikalne ljubavi prema sebi.
