Seks

Petoro ljudi daje ljubavne savete svojim mlađim verzijama

Autorke Mari Lodi Andreakos, Tasbi Hervis, Muna Majr, Krista Barton i Sesi Kuvabara Blančard pozabavile su se lekcijama iz ljubavi koje bi volele da su čule na početku svojih romantičnih karijera.

pisao Amy Rose Spiegel
22 Septembar 2018, 6:00am

Fotografija: Lucas Ottone putem Stocksy.

Dobrodošli u VICE Vodič za život, naše nesavršene savete o odrastanju.

Veze: šta je to? Kako funkcionišu? Ko se uopšte time bavi? Ako ste u svom prvom (ili drugom, ili trećem) smislenom ljubavnom scenariju, možda sebi postavljate neka od ovih pitanja (verovatno pored još 4295 drugih).

Kada sam ja bila tinejdžerka i u ranim dvadesetim, ekstremno sam se plašila da ću slučajno upropastiti svoje prve bitne ljubavne veze – što bi značilo da ću zauvek biti nepoželjna, bilo kome. Ako to zvuči dramatično, to je zato što i jeste tako: bila sam žešće nervozna! Ono što nisam shvatala: mogla sam da se opustim i uživam u divnim, životvornim aspektima veze sa svakom jedinstvenom, posebnom osobom, da sam i sebi dozvoljavala da se ponašam kao kompletnija osoba – zato što u tome i jeste poenta, zar ne? Da provodiš vreme sa nekim ko se oseća izdvojenim od drugih ljudi, i da podcrtavaš svoje specifičnosti time kako ih tvoj partner ceni, izdvaja ih i kombinuje sa svojima, da bi se stvorilo nešto radikalno, zajedničko i novo – drugim rečima, vaša veza.

Verovali ili ne, možete da odlučite da budete kul i puni poštovanja i prema sebi, i prema svom partneru – i da to isto očekujete i od ljudi sa kojima se zabavljate. Da bih čula neke ideje o tome kako bi to moglo da funkcioniše, pitala sam pet autorki, koje sam izabrala zbog bistrine njihovog razmišljanja o svetu generalno, o tome šta bi volele da su znale da rade u svojim najranijim vezama. Prilično sam sigurna da su zajedno rešile misterije o tome kako se ponašati u prvim vezama – ili da barem možete da usvojite njihove sugestije i vidite da li se slažu sa željama vaših sopstvenih srca.


Mari Lodi Andreakos

U godinama koje su prethodile mom prvom zaljubljivanju, pripremala sam se uz pomoć svih romantičnih komedija i balada za koje sam mislila da su mi potrebne da bih znala kakav je to osećaj voleti. Svaki film sa Moli Ringvold i svaka R&B pesma su mi bili duhovni vodiči u svet mlade romanse. Kada se konačno dogodila, bilo je tako, samo bolje.

Živela sam u sopstvenoj romantičnoj komediji, samo gotičkijoj: preskakali smo betonske zidove da bismo se vaćarili na groblju kada je pun mesec, ostajali budni po celu noć da bismo prizivali duhove, nosili iste ogrlice sa šiljcima na proslavi mature. Svaka faza istraživanja seksa i objava „volim te“ su bili monumentalni trenuci kojima sam punila svoj Kero Kero Keropi dnevnik. Da li ovako izgleda kada nađeš svoju srodnu dušu?

Ne baš – bar ne doveka. Nakon skoro godinu dana, raskinuli smo. Bila sam očajna. Bilo je mnogo suza, mučnine, i neprekidnog slušanja jedne te iste pesme (Version 2.0 grupe Garbage mi je bila melem za dušu). Posle nekoliko meseci sam došla do tačke kada sam pomislila da bismo mogli da budemo prijatelji, i u tipičnom trenutku kada život oponaša film, on mi je rekao da je gej.

Prošla sam kroz faze tugovanja, zbunjenosti, osećaja da sam izdana, bola u srcu, prihvatanja i zahvalnosti zbog toga što mi se vratio u život. Naše ponovno spajanje nije bilo bez svojih složenosti. Neko vreme sam u potaji želela da mi se vrati. Pomisao da smo apsolutno završili mi je bila teško prihvatljiva, zbog mojih fatalističkih tendencija: Tamo negde nema nikoga za mene. Ako me on ne želi, zauvek ću ostati sama!!!

Kada duboko patiš za nekim, to je ponekad teško prebroditi. Kada bih samo mogla da kažem sebi kao tinejdžerki da ništa nije dalje od istine. Pojma nisam imala da ću se zaljubljivati iznova i iznova, da će mi ponovo slamati srce, i da ću i sama slomiti neka srca. Tokom godina sam proživela mnoge živote, pune različitih poslova, prijatelja i ljubavnika. A kada bi se to završilo, svako razarajuće iskustvo je delovalo kao mali smak sveta. Ali prašina bi se vremenom slegla, i osećaj bespomoćnosti bi se smirio – i shvatila bih da je tamo napolju čitav univerzum, koji me čeka da povučem sledeći potez.

Mari Lodi je autorka, urednica, kuvarica epohe, i jedna od voditeljki podkasta o kostimografiji Fishnet Flix iz L.A. Nađite je na Instagramu kao @agentlover.

Krista Barton

U redu, vau, zapravo je veoma teško razmišljati o ovome, zato što sam ja od onih ljudi koji se stresu kada se sete sramotnih stvari koje su se dogodile pre mnogo godina, ali! Ono što bih zaista želela da sam znala kada sam bila u prvim vezama je da nikada ne treba da ubeđuješ nekoga da bude s tobom ili da ostane s tobom. Ako ta osoba deluje ambivalentno u vašoj vezi, ili te pusti da se staraš o svemu, kada je u pitanju planiranje izlazaka ili romantičnih gestova, ili pretpostavlja da ćeš (ili ti to nonšalantno prepušta) sve da plaćaš, ili ako se konstantno osećaš kao da se ti njoj dopadaš manje nego ona tebi... beži, dušo. Beži u brda. To je osoba sa kojom ne želiš da budeš.

Moja prva „devojka“ je bila prava mačkica: mislila sam da je mnogo više kul i mnogo svetskija žena od mene, i bila sam ponosna na to što se uopšte upušta u razgovore sa mnom, a kamoli da radi sa mnom išta prisno. Često smo se u potaji ljubili i mazili u njenoj kući, kada bih prespavala kod nje u srednjoj školi, ali ona je imala dečka, i nije je zanimalo da izlazi sa mnom u javnosti. Bila sam do ušiju zaljubljena u nju, a kada sada razmišljam o tome, i ona je imala tako ambivalentna osećanja prema meni. Meni je odlazak kod nje kući značio sve, ali što se nje ticalo, mogla sam da dolazim, a i nisam morala; nije je baš bilo briga. Sada, ako imam taj osećaj kada izađem sa novom simpatijom, razumem šta je u pitanju: to je loš osećaj da uzimam ono što mogu da uzmem. Mrvice sa stola ljubavi, kao gladno štene. Dozvoli da ti nešto kažem, malo štene: vredno si ljubavi i pažnje i dragih gestova, baš kao i svi. Ako je neko ambivalentan povodom tebe i tvog srca, raskini s njim. Nije vredan tvog vremena.

Krista Barton je pisala za Njujork Tajms, Gardijan, i Ruki. Živi u Mineapolisu sa svojom partnerkom i troje kućnih ljubimaca, i radi na novoj knjizi.

Tasbi Hervis

Prva veza u kojoj sam bila je takođe bila i prvi „romantični susret“ u kojem sam ikada učestvovala – a koristim znake navoda zato što je „romantično“ loš opis za situaciju u kojoj sam bila: bila sam verena za čoveka koga sam samo jednom u životu videla uživo, ali sa kojim sam sve vreme razgovarala telefonom. Naši roditelji su nas spojili. Neki ljudi bi mogli da upotrebe izraz „ugovoreno“, ali to ima brojne konotacije koje bih želela da izbegnem. Imala sam 18 godina. On je imao... 30? I bio je profesor univerziteta (U njegovu odbranu, bio je, a i ostao je veoma zgodan).

Ima stvari koje ne znaš kada imaš 18 godina, a MNOGO stvari koje ne znaš, kada si ja sa 18 godina. Na primer, kako da se s nekim držiš za ruke. I kako su nekad poljupci po vratu bolji od poljubaca u usta (I kako da ispuniš obrazac za porez, ali to je neka druga priča).

Uglavnom, želela bih da sam znala da s godinama ne dolazi i mudrost, i da, čak i kada si mlad, glavni si autoritet za samog sebe. Ja sam dopuštala mnogim starijim ljudima da mi govore šta je dobro za mene, na primer, svojim roditeljima i [ime profesora –verenika je uklonjeno]. Zbog toga što je bio potpuno odrastao čovek, pretpostavljala sam da je bolje od mene znao kakva bi trebala da bude moja budućnost. Napustila sam studije zbog njega. Nakratko sam razmatrala mogućnost da živim u Arkanzasu: da imam dvorište. Nekoliko dece. Pogodnosti kompletnog servisa za ručavanje.

Drago mi je što sam brzo shvatila koliko je to opasno. Postala sam svesna mnogih načina na koji je koristio svoje godine da me kontroliše ili dominira nadamnom, i prekinula sam veridbu. Sada sam švorc, i studentski dug mi je veliki, što je problem koji nikada ne bih imala sa stipendijom koju sam imala na univerzitetu na kome je on predavao. Ali nisam zarobljena u braku bez ljubavi, a sada sam još zgodnija nego što sam bila tada.

Ljudi koji te vole i žele ti najbolje – kao što su roditelji – ponekad ne znaju šta je zaista najbolje za tebe. Pusti da te vole. Ali takođe im stavi do znanja da za sebe želiš drugačiju budućnost od one koju su oni možda zamišljali.

Tasbi Hervis je frilens novinarka i autorka stacionirana u Los Anđelesu. Možete da je pratite na njenom Instagramu, gde se zaista može videti koliko je zgodna.

Fotografija: Džen Grantam sa Stocksy-a.

Muna Majr

Nova ljubav je opijajuća – i najbolji među nama mogu da se izgube u njoj. Mi smo skloni tome da nas stvari obuzmu. Teško je odoleti! Izgubiti se u nekom drugome je, nažalost, tendencija kod mnogih od nas koji smo strastveniji. Sa 19 godina sam bila u skoro opsesivnoj vezi sa svojom prvom pravom ljubavi, dečakom koga sam upoznala u osnovnoj školi. Na kraju smo počeli da živimo zajedno na poslednjem spratu jedne zgrade u Torontu i... bilo smo opsednuti jedno drugim. Jedva da smo se družili s ljudima, a kada i jesmo, družili smo se sa našim „zajedničkim“ prijateljima.

Ti prijatelji su vremenom na nas počeli da gledaju kao na „jedno“. Kada smo raskinuli i kada je on otišao da studira na drugi kraj zemlje, moje drugarice koje nisu bile iz kruga „zajedničkih“ prijatelja su mi otvoreno rekle da smo se isuvše udaljile, što nije bilo lako čuti.

Kada sada razmišljam o tome, dala bih sebi jedan savet: drži se sebe. Održi fokus, i sve ostalo će se zadržati. Održavaj svoje veze izvan one ljubavne koliko god možeš, i izbegavaj to da na tebe gledaju kao na deo dvojca, i izbegavaj da se i ti tako osećaš. Ja bih volela da nisam dozvolila da moja romantična veza zaseni sve druge aspekte mog života. Održavala bih odvojena prijateljstva i posvećivala se tome da provodim vreme sa svojim prijateljima. Trebalo mi je vremena da povratim intimnost koju sam izgubila. Više je nego verovatno da ćeš na kraju ponovo ostati sam, i verujte mi, nema ničeg goreg od toga kada se začudiš zbog toga što ponovo moraš da budeš ono što jesi.

Muna Majr je autorka iz Bruklina čiji su se radovi pojavljivali na VICE-u, u Tin Vogu, FEJDERU i drugim publikacijama.

Sesi Kuvabara Blančard

Ono što bih želela da sam znala kada sam imala 16 godina: obećanja u vezi se menjaju. Kao u Kada je Hari sreo Sali, razlike između partnera umeju da razbesne, ožive ili se na neki drugi način isprepliću u neodoljivu romantičnu komediju iz osamdesetih. Upoznate se. Flertujete. Ljubav cveta. Raskinete. Čeznete. I tako u krug, ili dok gravitaciona sila uobičajenog heteroseksualnog života ne sažme vas dvoje – dvoje, jer, heteronormativnost – u nuklearnu grudvicu. Priznajem, Hari i Sali su jedno drugo činili boljima, kao hladna pica i toplo pivo. Ali kada je Hari sreo Sali, oba lika su bila upravo to: likovi bez istorije, napisani, uvežbani i odglumljeni, što je sve isuviše savršeno da bi bilo pravi uzor za naše nespretno tumaranje kroz život.

Obećanja u vezama se menjaju – ponekad više na način na koji se to dogodilo kada je Grajms srela Ilona, grozničavi san koji je u skladu sa fizikom koja upravlja time koja tela bi „trebalo“ da privlače jedna druga – u ovom slučaju, spajajući „Tvrdokornog štrebera slobodnog duha iz Silicijumske doline i milenijumske eksperimentatorke odgojene na Tumblru“. Jednom kada je sebe proglasila „anti-imperijalistom“ u biografiji na Tviteru, a onda iznenada počela da brani tehno-milijardera kada je rasturio sindikat, Grajms se promenila – barem sa tačke gledišta javnosti. Svojom vezom sa Maskom, ova elektronska muzičarka ne samo da menja ono što će biti ili može da bude u budućnosti – ponajviše svoju poziciju naše anarho-kapitalističke galaktičke gospodarice – već menja i ono što je nekada bila – indi starleta koja naginje levici. Grajms nije samo jednog dana bila „anti-imperijalista“, a sledećeg postala muza tehnokrate. Ona se promenila u javnosti, ali ko zna: možda je sve vreme želela da vlada Zemljom, gledajući je sa Marsa. Kada je Grajms srela Ilona, njena skrivena strana je postala vidljiva kada se spojila s njim. Veza je dvosmerna crvotočina – a ne ulica – između nečije prošlosti i budućnosti. Zbog svoje romanse sa Ilonom, Grajms se promenila kao javna ikona: udaljila se od svoje prošlosti, a u budućnosti je čeka nešto ne obavezno novo, ali definitivno drugačije.

Obećanja u vezi se menjaju. Kao kada varimo mlečne proizvode. Ono što je ušlo unutra svakako neće biti ono što će izaći. Osoba u prvoj vezi je naivna koliko i beba koja sisa mleko. Samo joj daj malo vremena, i kada se laktoza susretne s želucem, neočekivane, neprijatne stvari mogu da se dogode. Na primer, kako da preneseš svoje potrebe za emotivnom brigom i željom da te neko samo grli otpozadi. Ljudi su drugačiji; možda ne žele da dele takvu vrstu intimnosti. Neslaganja bujaju; žal može da bukne usred veze. Zašto sam pojela čitav kolut prženog sira?! Ono što se događa u vezama toliko varira, da jedino što mogu sa sigurnošću da kažem jeste da se stvari kvare, kao sir u stomaku, ali da takođe postaju nešto drugo, kao sraćka: nešto drugo se pojavi s druge strane veze. Ali olakšavanje ne opravdava konzumaciju: da je smisao veze samo kraj, ne bi se zvale veze, nego bezveze. Podrigivanje i krčkanje u stomaku veze su teški, ali neophodni procesi. A ponekad je stvar jednostavno zabavna, kao kada prisloniš uvo na stomak koji krči usred varenja. Veze, naročito one prve, ne mogu da obećaju zadovoljstvo ili bol, samoispunjenje ili autodestrukciju. Veze obećavaju jednu stvar: i u dobru i u zlu, trenutno ili svakodnevno, sve se stalno menja.

Sesi Kuvabara Blančard je samostalna autorka i pomoćnica urednika u Filteru, novoj onlajn publikaciji koja pokriva droge i politiku o drogama.