Niko ne želi da saopšti prijatelju da ima problem sa alkoholom

Evo kako to da uradite.

|
sep 23 2018, 6:00am

Fotografija: Yuri Arcurs/Getty Images

Prvobitno objavljeno na Tonic.

Posle relativnog ograničenja koje pružaju kuća i srednja škola, fakultet nudi prvi pravi gutljaj slobode — i za mnoge, on ima ukus slatkastog likera koji udara u glavu.

Cuga baš ne teče u potocima iz slavina studentskih domova i stanova kraj kampusa, ali ponekad može upravo tako da izgleda. Alkohol postaje ključan u društvenim životima mnogih studenata. A maratonska opijanja — koja se obično definišu kao više od četiri pića za žene i više od pet za muškarce, u periodu od dva sata — mnogo su uobičajenija na faksu nego bilo gde drugde. U jednoj skorašnjoj anketi, dve trećine studenata priznalo je da je učestvovalo u sličnim terevenkama u prethodnih mesec dana.

U takvom okruženju, nije uvek lako zapaziti kada je prijateljevo ponašanje prešlo granicu standardnog eksperimentisanja i preraslo u nešto mračnije. “Pijančenje na faksu predstavlja problem već duže vreme, a norme po pitanju toga šta je normalno mogle bi biti iskrivljene”, kaže Ralf Kastro, direktor Kancelarije za politiku prema alkoholu i obrazovanje na Univerzitetu Stenford.

Naravno, maratonsko opijanje i drugi oblici preterivanja u konzumaciji mogu imati ozbiljne posledice, od loših ocena preko povreda do smrti. Kako, dakle, zapaziti ljude koji su izgubili kontrolu — i, ukoliko ste zabrinuti za njih, šta konkretno možete da uradite po tom pitanju?

Koji su znaci da moj prijatelj ima problem s alkoholom?

Kastro i drugi eksperti preporučuju da obratite pažnju na znake kao što su:

Puka količina.
Vlada definiše upražnjavanje alkohola “niskog rizika” kao ne više od četiri alkoholna pića u jednom danu ili 14 nedeljno za muškarce, i tri dnevno ili sedam nedeljno za žene. Ako vaš drugar redovno stuče nedeljno sledovanje u jednom danu ili za jedan vikend, to je očigledno problematično, kaže klinički psiholog Kevin Gililend, izvršni direktor ambulantnog savetovališta Inovacija 360 i honorarni instruktor za savetovanje na Južnjačkom metodističkom univerzitetu.

Velike promene. Odstupanja u odnosu na pređašnje navike mogu takođe da budu znak gubitka kontrole. Neko ko bi nekad popio par pića svakog vikenda uveče, ali mu ga sad daje i tokom nedelje, ili ko počinje da pije sam dok čeka da se pojave ostali iz društva, mogao bi da se kreće u opasnom pravcu.

Neodgovarajuće okolnosti. Nekoliko piva na utakmici ili kućnoj žurki? Verovatno je u okvirima normalnog. Nekoliko piva svakog prepodneva u čitaonici ili dok je dotični sam u sobi? Malko više zabrinjavajuće. Kad ljudi ne mogu da prilagode konzumaciju okruženju, to je obično razlog za uzbunu, kaže Gililend.

Izbegavanje školskih obaveza.
Jeste, organska hemija je teška. Ali ako vaš prijatelj propušta svako predavanje i redovno pada na testovima i zadacima zbog pića, onda je problem više nego akademske prirode. “Imaš samo jedan posao, a to je škola — zato si tamo”, kaže Gililend. “Kad tvoje konzumiranje alkohola počne da utiče na tvoj posao, obično počnu da se dešavaju loše stvari.”

Neobjašnjiva aljkavost. Možeš da primetiš pogoršanje prijateljevog zdravlja ili načina života i na druge načine, kaže sertifikovana savetnica za droge i alkohol Ejmi Sedžvik, direktorka kliničkih operacija u Centru za lečenje Mauntinsajd u Kananu, u državi Konektikat. Možda prestane da jede ili spava dobro, povuče se ili zapostavi higijenu. Odnosi sa porodicom, drugim prijateljima i partnerima takođe mogu da postanu zategnuti (mogli biste da načujete besne telefonske razgovore, kaže Gililend).

Mešanje pića i droga. Opasnosti konzumiranja alkohola eksponencijalno skaču kad počete da mu dodajte druge supstance, naročito droge kao što su opioidi ili benzodiazepini. Gililend ove kombinacije naziva “neverovatno rizičnim i potencijalno fatalnim”.

Gubitak sećanja.
Crne rupe u sećanju možda nisu neuobičajene na faksu, ali je to definitivno pojava visokog rizika. Ima veze s ovim i zabrinjavajuće je: ako se vaš drugar ne seća šta se desilo kasnije ili se ponaša radikalno drugačije kad je pijan, kao što je zapodevanje kavgi, i ako se nikad ne trezni, kaže Gililend.

Kad treba da popričam s prijateljem o njegovom konzumiranju alkohola?

Kako zabrinuti prijatelj uopšte da pomene potencijalni problem? Prvo, znajte da niste usamljeni ukoliko vam to deluje zastrašujuće ili nešto s čim ne umete da izađete na kraj. “Ja sam po vokaciji klinički psiholog, bavim se ovim gotovo 30 godina, ali i dalje mrzim kad moram da popričam sa bliskim prijateljima ako mislim da imaju problem s alkoholom”, kaže Gililend.

Ali neka vam jedna stvar bude za utehu: ako naučite da vodite te teške razgovore sada, biće vam lakše u budućnosti. Da biste povećali šansu da će vaše reči imati nekog efekta:

Razjasnite ciljeve.
Pre nego što zucnete i jednu reč, prilagodite sopstveni mentalni sklop. Vi ne čitate bukvicu, vi ne popujete i vi se ne svađate, samo razgovarate. Pomirite se s činjenicom da vaš prijatelj možda neće želeti o tome da priča, kaže Gililend. Ali čak i ako vas odbije, možda ste posadili seme koje će ga podstaći da zatraži pomoć kasnije.

Pravilno tempirajte vreme.
Odaberite trenutak koji je miran i kada vas niko neće ometati — i nikako nemojte to da radite dok pijete ili neposredno nakon toga. “Vodite taj razgovor kada je vaš prijatelj trezan da bi bio bistre glave i da može istinski da shvati šta mu govorite”, kaže Sedžvik.

Usredsredite se na promene.
Izjave sa “ja” sada su već postale pomalo terapijski kliše — to je zato što one rade na sprečavanju odbrambenih reakcija. “Umesto da kažete: ‘Ti puno piješ, ti imaš problem, ti radiš to i to, više treba da bude: ‘Ja sam zabrinut onim što vidim, ja se brinem zbog onog što se desilo pre neko veče”, kaže Kastro.

Navedite činjenice.
Što više objektivnih činjenica možete da mu izložite, to bolje. Popio si previše, seo si za volan i slupao kola — vaš prijatelj ne može ništa da kaže protiv toga, kaže Gililend. Možete da pomenete i broj pića koji se smatra “normalnim” ili smanjenim rizikom, što je činjenica koja često šokira čak i ljude koji nemaju problem s alkoholom.

Potražite pojačanje. Udruživanje zarad intervencije obično ne funkcioniše u fakultetskom okruženju — kao prvo, pokušavate da rešite ovaj problem u njegovoj ranoj fazi, a ne posle višegodišnje zloupotrebe. Ako vi i još jedan član vašeg društvenog kružoka delite istu zabrinutost, obavite dva odvojene razgovora sa dotičnom osobom. “Pojedinačni razgovori kolektivno ostavljaju jači utisak”, kaže Kastro.

Ponudite pomoć. Sajtovi kao što su Rethinking Drinking pružaju strategiju za prihvatanje ovog problema, traženje pomoći ili smanjenje konzumacije pića. (“Nije uvek sve ili ništa”, kaže Gililend.) Ako vaš prijatelj izrazi želju za pomoći, možete da mu pomognete tako što ćete mu dati predloge kome da se obrati, kao što je Kastrova kancelarija za alkohol i droge pri vašem domu, savetovalište ili direktor ustanove.

Pozovite stručnjake (u ekstremnim situacijama).
Možda će proći dugo vremena pre nego što vaš prijatelj svari tu informaciju, tako da mu dajte određeno vreme pre nego što nastavite sa svojim aktivnostima. Ali bezbednost bi trebalo da je vaš najveći prioritet — ako konzumacija alkohola vašeg prijatelja ugrožava direktno njega ili druge, kontaktirajte nekog zvaničnika od poverenja, bilo da se radi o profesoru, dežurnom asistentu ili domskom lekaru.

Ako ponovljeni razgovori ništa ne promene, razmislite o tome da kontaktirate njegove roditelje ili druge članove porodice. “To je, naravnom igranje na krupnu kartu”, kaže Gililend, i to onu koju verovatno želite da izvučete tek ako se više prijatelja složi da je to najbolji potez. “Mogli biste zbog toga da pokvarite prijateljstvo, što samo govori koliko je to ozbiljan potez.” Ali često je, uverio se on u praksi, upravo to ono što osobi omogući da dobije pomoć koja joj je preko potrebna.

Više na VICE
VICE Channels