Kako je bivši tajni CIA zatvor na Tajlandu postao turistička atrakcija

Prvobitno objavljeno na Amuse.

"Niti je ovde bila CIA niti su imali ikakav tajni logor", kaže potpukovnik Ratkrik Dengtaisong u kafeu na stanici Ramasun, devet kilometara južno od grada po imenu Udon Tani na severoistoku Tajlanda. "To su mediji izmislili", dodaje on dok srče kafu sa ledom pod vrelim letnjim suncem. Da li se samo pravda? Teško je reći. Ali sigurno je da glasine koje kruže o Ramasunu neće naškoditi popularnosti najnovije i najčudnije turističke atrakcije u zemlji.

Stanica Ramasun, koju je 1964 otvorila vojska SAD, oduvek je važila za misteriju. Tokom rata u Vijetnamu, bila je špijunska baza iz koje su nadzirali ne samo neprijateljske manevre već i glasine o puču u susednom Laosu odnosno Kambodži.

"Sve smo nadzirali: prijatelje, neprijatelje, i one između", priča američki veteran koji je u Ramasunu služio od 1969. do 1971., a kasnije pisao o tome pod pseudonimom M. H. Barton. "Kritična presretanja najvišeg prioriteta, imali smo običaj da kažemo, su bila za buđenje predsednika lično. Kad negde padne vlada, kad se odigra važna bitka ili atentat…”

Barton je sa kolegama obavljao ovaj posao uz pomoć ogromnih antena nalik na projektile koje su virile iz zemlje u velikoj jajastoj formaciji. Na kraju smene bi uz buksnu krenuli za Udon Tani, koji Barton opisuje kao "grad bordela, barova, i neprepoznatljivih tajlandskih obrada američkih R&R hitova."

Baza je bila navodno napuštena 1976., po okončanju rata, ali tri decenije kasnije se pričalo o sumnjivim radnjama u Ramasunu, zvanično "Sedmoj terenskoj ispostavi za radio istraživanja." Oko 2003., raščulo se da CIA tu ima tajni zatvor u kom ispituje teroriste posle napada na Svetski trgovinski centar u Njujorku 11. septembra 2001.

Vlada Tajlanda je 2014. porekla postojanje takvih institucija na svojoj teritoriji, ali u javnost su dospeli dokumenti koji tvrde nešto drugo. Smatra se da je Đina Haspel, aktuelna direktorka CIA, vodila "zatvor na crno" negde u Tajlandu od 2002. godine na dalje, kada je i počela priča o Ridvanu Isamudinu, poznatom kao Hambali. Ovaj član terorističke grupe Đema Islamija, te godine bio je osumnjičen za bombaški napad na Bali. Tvrdi se da je bio ispitivan u Ramasunu pre nego što su ga poslali u Gvantanamo.

Ništa od ovoga naizgled na sugeriše da bi Ramasun mogao da bude turistička atrakcija. Tajland je ipak lokacija na koju većina ljudi dolaze da bi se nalivali alkoholom iz burića (bukvalno), ili nestali po zabačenim ostrvcima u stilu Leonarda Dikaprija – ne da bi se bavili sumornom istorijom CIA logora. Ali od prvog septembra, Ramasun je otvoren za turiste a ja sam među prvima prošao kroz kapiju.

Nije da sam očekivao da ću naići na prašnjavu opremu za mučenje, ali pošto je pristup Ramasunu bio zabranjen sve do 2016., a i tada je samo nekolicina posetilaca dobila priliku da proviri, izolacija ove nekadašnje vojne baze pothranjivala je glasine po izvesnim Fejsbuk grupama. Pukovnik Dengtaisong nada se da će te glasine konačno nestati sada kada je javnosti potpuno odobren pristup.

"Ta vrsta informacija samo šteti ugledu države," kaže on. Nije baš tako odlučan kada ga pitam da li drugde postoje CIA zatvori u okolini Udon Tanija. Nove glasine sada tvrde da se tajna lokacija za ispitivanje zatvorenika nalazila ne u Ramasunu već u jednoj od drugih vojnih baza, kojoj pristup i dalje nije dozvoljen. "Nisam siguran," mrmlja on. "Nemam pojma…"

Stanica Ramasun proteže se preko par kvadratnih kilometara uredno održavanih travnjaka i baraka; atmosfera je više nalik provincijalnom studentskom gradu nego mučilištu za teroriste. Jedan od posilnih vozi mene i potpukovnika do džinovskih sivih stubova koji su nekad držali antene. "Tajni" podzemni tunel vodi od njih; imao je komunikacione svrhe, objašnjava moj vodič, ali verujem da je samo postojanje podzemnih tunela doprinelo glasinama.

Kada se pojavila i transvestitska plesna grupa, bio sam uveren u istinitost potpukovnikovih reči. Priredio nam je bizarnu ceremoniju otvaranja u oronulim hodnicima vojne baze. Vojnici su pod naoružanjem demonstrirali svoje formacije i manevre, dok su nasmejani nakarminisani mladići u haljinama, sa tankim brčićima na licu, plesali uz rok muziku sa pozornice. Nije baš Glastonberi, ali nije ni mučenje.

"Postojala su ispostave CIA na Tajlandu, ali ne bih rekao da su bile u Ramasunu jer je on odavno zatvoren; bio bi potpuno obrastao u vreme tih dešavanja [oko 2003]", kaže Barton. "Znam pouzdano da su imali postrojenja za ispitivanje i mučenje, ali ne znam gde. Čuo sam samo da je bila neka vojna baza na Tajlandu."

Napuštam zabavu, prolazim pored mladih tajlandskih vojnika koji mi salutiraju dok na prašnjavom putu kokoške tiho kokodaču ispod korpe od pruća. Odavno poplavljene betonske barake bile bi dobre za snimanje zombi horora. "Droge su opasne po život," upozoravaju nas znaci, a Barton kaže "Ja sam se tamo [u Ramasunu] skinuo sa marihuane, ona koju su tamo gajili bila je daleko jača od one na koju sam navikao u SAD."

On sa ponosom priča o godinama provedenim u Ramasunu, kaže da mu je drago što će otvaranje nekadašnje baze ukinuti asocijaciju na mučenje i druge mutne radnje. Isto misli i Suvit Đaikun, veteran u poseti ovoj bazi. Tokom rata je u špijunskom avionu L-19 prevodio radio instrukcije američkom pilotu dok su leteli iznad Laosa.

Posle prizemljenja, Suvit se zaposlio u kantini Ramasuna. "Jedan Amerikanac me je naučio kako da šaljem izveštaje o vremenu bombarderima" priča on. "Sa ratišta u Laosu stigao sam ovamo… imali smo dobre odnose sa Amerikancima."

Dugo je čekao da se Ramasun otvori, tog jutra je bio na kapiji u 8:30. "Drago mi je da sam opet tu," kaže on dok namešta svoju plavu šapku. Ne zna ništa o tajnim CIA zatvorima. Mislim, morao sam da pitam čoveka.

Džejmi Fulerton je novinar iz Azije. Pratite ga na jamiefullerton.co.uk