Devojke iz Srbije pričaju zašto su kupile suzavac

Nasilje nad ženama - psihološko, ekonomsko, fizičko i seksualno - je status quo u našoj zemlji. Porodično nasilje se "rešava" u porodici, a silovateljima se traže izgovori. Žrtva je uvek i krivac. Žene u Srbiji nikada nisu mogle da se oslone na pomoć zakona, institucija, poznanika ili prolaznika. Zato ponekad moramo da se oslonimo same na sebe.

Sećam se kada sam kupila suzavac. Nekoliko dana zaredom su me nepoznati muškarci smarali na ulici i dobacivali svakakve prostakluke. Poslednji me je toliko iznervirao da sam mu pretila nasiljem. Ali pošto sam bila sama i nemoćna da nešto zaista uradim, taj čovek mi se samo nasmejao u facu. Za svojih 25 godina života sam pretrpela mnogo gore oblike nasilja, ali taj trenutak me je toliko uznemirio da sam odlučila da će biti i poslednji. Sutradan sam otišla u prodavnicu opreme za saoodbranu i tražila najjači suzavac. To je bila najbolja odluka koju sam donela u živou, jer mi je sredstvo za samoodbranu dalo duševni mir koji nisam imala otkad sam ušla u pubertet.

Više puta sam vadila suzavac zbog napadnih muškaraca koji su me seksualno uznemiravali na ulici.Nedavno sam ga izvadila jer mi je na Trgu republike u samom centru Beograda jedan tip pretio batinama nakon što sam ga odbila. Jednom prilikom sam u sukobu sa nasilnim taksistom morala i da ga upotrebim. Ovo su sve događaji u kojima bih izašla kao žrtva maltretiranja, uznemiravanja i nasilja da nisam nabavila biber sprej.

Nažalost, veliki je procenat žena koje još uvek ne znaju da suzavci više nisu ilegalni i da se mogu nabaviti po jako malim cenama bez lične karte. Zato sam pitala devojke u Srbiji zbog čega su one kupile suzavac, kako su se osećale pre i nakon te kupovine i da li su morale da ga upotrebe.

Prvi suzavac nabavila sam početkom prošle godine i to onaj za samoobranu u slučaju da vas medvjed napadne. Trenutno ih moja kolekcija broji četiri, rekao bi čovjek za svaku torbu po jedan. Bilo je više razloga zašto sam se odlučila za nabavku: taksista koji me pokušao odvesti na krivu adresu, pijana (nepoznata) ekipica koja je imala veliku želju da se provozam s njima u autu, psihopata koji me pratio jedno vrijeme… Na sreću svaki put sam se uspjela izvući ali nisam se osjećala nimalo ugodno i posebno u zadnjem slučaju me je bilo baš strah jer nikome nije ugodno da netko hoda za vama po mraku, a pogotovo ne djevojčici od 15 godina.

Čula sam od jedne prijateljice da je u lovačkom dućanu kupila suzavac za medvjede pa rekoh hajde da i ja imam jedan naprosto da imam osjećaj sigurnosti. Kasnije sam ih kupila još tri jer bi onaj prvi često ostavila doma, a ovako znam da uvijek imam jedan uz sebe. Suzavac nisam nikad upotrijebila, na sreću. Da se razumijemo naravno da sam kao i svaka ženska osoba imala i nakon kupovine suzavca mali milion neugodnih susreta s pijanim muškarcima, onima koji dobacuju, onima koji će dosađivati sve dok im date broj, ali treba biti jasno da se suzavac ne koristi osim ako to nije prijeko potrebno jer to je vrsta oružja i ne smije se zašpricati svakog dečka koji vam pokuša priči (šteta, znam).

Moj savjet je da si svaka ženska osoba nabavi suzavac preventivno, nikad ne znate kad će vam na žalost možda biti potreban. Naravno i kad imate suzavac ne idite same u mračne ulice i u kasne sate, upoznajte se sa suzavcem prvo doma pogledajte kako se koristi i nemojte da vas uhvati panika ako ga budete bile prisiljene upotrijebiti jer ta osoba onda to zaslužuje. Jednako tako u slučaju većih neugodnosti obavezno ih prijavite policiji. I za kraj pazite da ne zašpricate sebe - vjerujte osobi koja se skoro pošpricala kad ga je prvi put isprobavala.

Ove godine sam krenula na faks koji se nalazi na Dedinju, osećala sam se bezbedno dok nisam shvatila da ponekad moram da čekam sama bus. Dešava se da nije osvetljeno, pa mi jedno veče nije bilo svejedno, sama na stanici, mrak, šuma oko mene, tad sam počela da razmišljam o suzavcu, ali kad sam čula za incident u busu koji se desio onoj devojčici, definitivno sam odlučila da ga kupim.

Za sad, na sreću, nisam morala da ga koristim, ali ga uvek nosim sa sobom i pri ruci mi je kad god sam na ulici. Mnogo sigurnije se osećam. Suzavci nisu skupi, laki su za korišćenje, a ulivaju ogroman osećaj sigurnosti. Mislim da SVAKA devojka mora da ima to uz sebe jer uvek može da se desi da mora sama da ide negde. Još ako je noć, rizik je prevelik. Bitno je da se ne vodimo onom logikom 'ne može meni to da se desi'.

Kupila sam ga pre sedam godina, dok sam radila u kafiću. Kada sam se kasno vraćala kući držala bih suzavac u pesnici i navukla bih preko jaknu ili duks da se ne vidi šta nosim. Par puta se dešavalo da me je neki lik pratio, ja stanem da "pričam telefonom" on stane, promenim smer, on krene za mnom.

Nekako sam uvek mogla da "nanjušim opasnost." Tako mi se desilo dok sam radila u kafiću, da je pijana mušterija, ostao je poslednji za šankom, ja radila popis sama, zamolim ga da popije piće i da ja polako zatvaram. Lepo ga zamolim, jer je "gazdin prijatelj", dolazi tu svaki dan. Počeo je da pravi problem, da viče, upada mi u šank, na silu me ljubi. Najgore što se u takvim trenucima parališeš. Nisam imala običaj da držim suzavac u kecelji, ali sam ga jedno pola sata pre toga stavila, razmišljala sam "pijan je, šta ako" i eto. Uspela sam nekako da zavučem ruku u kecelju i naprsakala sam ga.

Suzavac u toj blizini, nije samo neprijatan za napadača, nego i za osobu koja ga upotrebi. On je izleteo napolje i nestao. Zvala sam naravno odmah šefa, sutradan me je dočekalo "nije on takav, dobar je on dečko, ne bi on tako nikada, preuveličavaš, žene." Ceo kafić je brujao kako sam ja kriva. Ne samo kafić, okolina, porodica, dečko. "Nije to posao za devojku, jel' smo ti rekli, ne treba da se vraćaš kasno sama, ti si kriva, mora da si flertovala sa njim, posao konobarice je jednak prostituciji, šta si očekivala." I tako u nedogled.

To nije ni prvi ni poslednji put da me je neko seksualno uznemiravao, komentarisao moj izgled, dečko pijanu silovao, disao za vratom u prevozu. Preispitivanja, ko je kriv, ko je izazvao, šta mi se desilo, traume, strah, napadi panike, depresija. Nekako naučiš da živiš sa tim, naučilš da moraš da gledaš ko ti je iza leđa, šta smera, ko te gleda. Naravno, ne možeš stalno da budeš na oprezu, to nije normalno, pogotovo kada to ne očekujes od nekih bliskih ljudi. I ne, nisi ti kriva.

Uvijek sam bila neko ko mnogo vjeruje u dobro u ljudima i odrastajući u malom gradu gdje se svi poznaju mi nije padalo na pamet da ni neko mogao negdje da me napadne. Kad sam se zbog studija preselila u Beograd, počela sam da se osjećam nesigurno kad mi se desi da sama idem nekud uveče. Uvijek sam gledala da me neko od drugara doprati do zgrade ili da biram neke putanje gdje ima ljudi i osvijetljeno je. Desilo mi se par puta kad sam išla sama da me upadljivo prate meni nepoznati likovi.

Jedan od takvih likova mi je čak prišao i otvoreno rekao da me prati od Trga i da hoće da me prati kući. Prestravila sam se, pravila se kul i otišla do prve zgrade praveći se da je to moja zgrada. Nakon toga sam kupila suzavac. Nisam se osjećala posebno bezbjedno zbog toga, ali sam ga ipak nosila. Kao što sam stiskala ključeve u šaci ili držala telefon sa namještenim brzim pozivanjem za svaki slučaj.

Suzavac, dakle, nije objektivno neka zaštita jer zapravo nisam sigurna ni da li bih se snašla da ga iskoristim ako me neko napadne, kao ni to što sam godinama trenirala borilacke vještine. Tako da smatram da je najbolja zaštita ipak preventiva. Da djevojka ne ide sama, da ne ide mračnim uličicama ako ima izbor i tako dalje.

Kupila sam suzavac posle par neprijatnosti koje su mi se desile na ulici i posle pretrpljenog nasilja od strane bivšeg dečka. Čak su mi u policiji preporučili da ga kupim. Iskreno i sa njim se ne osećam sigurno jer žene u Srbiji nisu zaštićene od manijaka i silovatelja. Po meni jedno od rešenja je da devojke prođu kroz psihofizičku obuku, gde će između ostalog, biti utrenirane za takve situacije jer znam drugarice koje su imale biber sprej, ali od šoka nisu mogle da ga izvade i upotrebe.