Rođaci koji su u braku pričaju o "porodičnoj ljubavi"

*neka imena su izmenjena radi zaštite identiteta

Kejsi je već 23 godine oženjen Sarom i ponosi se tim, ali želi da nešto odmah pojasni: „Nimalo me ne privlače druge rođake, i nisam svesno odlučio da intiman sa rođakom.“

Ovo dvoje ljudi iz Severne Karoline upoznali su se još kao tinejdžeri. Bilo je hemije između njih, ali pošto su Kejsijev otac i Sarina majka brat i sestra, pet godina su se uzdržavali. Kad su na kraju poklekli, više nije bilo odstupanja: Kejsi je sa 22 godine zaprosio Saru, svoju sestru od tetke.

Porodica je bila šokirana. „Jedan ujak mi je rekao da ću umreti u nekom jarku, a tata da ću završiti u zatvoru, ali sve je to popustilo pošto smo se venčali“, objašnjava Kejsi. „Ima rodbine sa kojom još ne razgovaram, ali sa njima nisam bio blizak ni pre svega ovoga.“

„I mene je iznenadilo da je ovako ispalo“, dodaje on, „ali osim toga što smo rođaci, imamo sasvim normalan odnos.“

Kejsi i Sara danas otvoreno priznaju da su u krvnom srodstvu, ali pre venčanja samo je Kejsi otkrio tajnu najboljem drugu. „Pratio na je stid, strah od osude. Nekad mi je bilo teško da se sa tim izborim.“

Načelno se na koncept romantične ili seksualne veze između dvoje rođaka gleda sa neodobravanjem. Ipak, ova vrsta odnosa „duboko je ukorenjen trend“ u petini populacije sveta, posebno među muslimanima u Južnoj Aziji odnosno Bliskom Istoku; u tim predelima, rođački brakovi predstavljaju između 30 i 50 procenata populacije.

Na zapadu se ova praksa ređe primenjuje, ali bila je česta u Evropi i SAD sve do sredine devetnaestog veka kad se protiv nje oglasio svet medicine.

„Globalno gledano, preko milijardu ljudi rađa se i živi unutar zajednica gde se do 50% brakova sklapa između bližih ili daljih rođaka“, kaže Alan Bitls iz Centra za komparativnu genomiku pri Univerzitetu Murdok.

Bitls već četiri decenije istražuje ovaj fenomen, pa ističe da je bar deset posto populacije planete poteklo iz rođačkih odnosa, ako ne i više. „Podaci nedostaju za zemlje kao što su Indonezija i Bangladeš, kao i za centralnu Afriku, pa se pretpostavlja da rođačkih brakova ima mnogo više.“

„Na nivou društva, nema osnovanih razloga za osudu ove prakse.“

Tek poneki verski tekst ili državni zakon eksplicitno zabranjuje veze između dvoje rođaka. U Australiji je sasvim legalno venčati se bratom/sestrom od tetke, ujakom/ujnom, stricem/strinom, nećakom… ali tabo i dalje opstaje, posebno u zapadnim društvima.

“[Stigma] se svodi na strah od dvoglavih beba“, kaže Kejsi, „ali to je neosnovano. Mi planiramo porodicu bez imalo straha.“

Ostavljanje potomstva sa rođakom zaista predstavlja rizik od recesivnih genetskih karakteristika koje bi mogle da izađu na površinu, ali Dr Greg Dženkins kaže da je ovaj rizik manji nego što se misli. Kao akušer u Bolnici Oburn, on je porodio bar 4,000 beba koje su potekle iz rođačkih veza.

„Naši podaci ukazuju na to da se rizik od urođenih mana povećava dva do tri puta, a od mrtvorođenčadi samo dva puta“, kaže Dr Dženkins. „Pošto se te abnormalnosti inače javljaju kod 2% beba, rođački brakovi tu šansu dižu na 5-6 procenata. To znači da se u 94% slučajeva može očekivati sasvim zdravo dete.“

„Dakle šanse su izuzetno male, ali bile bi još manje da roditelji nisu rođaci. Ne mislim da bi trebalo da sugerišemo ljudima da je nezdravo ostavljati potomstvo sa rođacima. Mislim da je bolje da im jasno objasnimo o kakvim se rizicima u stvari radi.“

Protivljenje rođačkim brakovima nije uvek zasnovano samo na genetici: društvo i vera takođe ih osuđuju. To se videlo na slučaju dvadesetogodišnje Devline iz Nju Delhija koja je tri godine bila u vezi sa bratom od strine pre nego što je za to čula njena porodica. Dok se u nekim delovima Indije rođački odnosi prihvataju, Devlina kaže „Mi smo hinduisti, a u našoj veri propisi variraju od zajednice do zajednice.“

Devlina i njen rođak su se takođe upoznali kao tinejdžeri, da bi godinu dana kasnije stupili u intimnu vezu. U početku su se plašili reakcije porodice, kaže ona: „Smeta im naš odnos. Moji roditelji nisu nasilni, ali govore mi ružne stvari i predlažu da mi nađu muža, što ja odbijam.“

„Kad budem počela da živim sa rođakom, više nikad neću videti svoju porodicu“, dodaje Devlina. „Nije lako biti u ovakvim odnosima jer se još uvek dešava da porodica ubije ćerku radi časti. Mojim prijateljicama su zbog rođačkih veza roditelji pretili smrću.“

Uprkos svom protivljenju i pretnjama roditelja, Devlina podržava prijateljice u položaju nalik njenom. Čula je za još petnaest rođačkih veza, što preko društvenih mreža što uživo. Najvažnije joj je da može da se osloni na partnera, koji kaže da je spreman da se bori za njihovu vezu.

„Mislim da se ne protivim nikakvoj vezi na koje pristaju oba partnera“, kaže Devlina. „Ljubav je ljubav.“